0
Resorni odbor Demokratske stranke za rudarstvo i energetiku zatražio je ovih dana od direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića da objasni građanima zašto je Srbija morala interventno da uvozi gas nakon havarije gasovoda u Bugarskoj, koji je izazvao potpuni prekid isporuke ruskog gasa Srbiji, umesto da je koristila gas iz podzemnog skladišta „Banatski dvor“. Pogotovu kada se zna da je vlast nedavno poručila javnosti u Srbiji da mogu biti spokojni što se tiče grejne sezone jer je skladište u „Banatskom dvoru“ puno!?
PROČITAJTE JOŠ:
Za Medija centar piše: Slobodan Stevanović
Bajatović je pak dodatni uvoz gasa opravdao tehničkim ograničenjima u povlačenju gasa iz „Banatskog dvora“ na nedovoljnih pet miliona kubika dnevno dok Srbija troši deset. Međutim, izostala je informacija o razlozima kašnjenja sa realizacijom planiranog i više puta najavljivanog proširenja skladišta gasa,koje bi bilo rešenje za ovakve situacije, a čija je realizacija, dogovorena sa „Gaspromom“, bila planirana u maju 2019. godine.
Na mestu je bilo i pitanje ovog resornog odbora-da li je direktor Bajatović, s obzirom da je većinski vlasnik skladišta „Banatski dvor“ ruski „Gasprom“, tražio saglasnost direktora većinskog vlasnika da se aktiviraju rezerve gasa u tom skladištu. Ukazuje se takođe, da se iz pravca Horgoša može uvoziti gas i drugih dobavljača a ne samo monopoliste „Gasproma“. Odgovorno i važno je imati rezervne gasovode sa dodatnom upravljivošću mrežama.
Puštanjem u rad gasovoda “Balkanski tok” prvog dana 2021. godine, Srbija se priključila na ruski gasovod “Turski tok” . Novim gasovodom prema projekcijama Energetske zajednice , monopol ruskog “Gasproma” na tržištu Srbije “ojačan je za najmanje 20 godina”.
Poznato je da Rusija koristi oslanjanje Srbije na ruski izvoz gasa kako bi vršila politički pritisak na Beograd. Rusija, koja je ljuta na Srbiju zbog njenih pokušaja da diversifikuje izvore snabdevanja gasom,sve više koristi svoje energetske resurse kako bi prisilila Beograd da donosi odluke koje su od koristi pre svega za Moskvu. Beograd za sada “gura” svoju državnu kompaniju za prirodni gas “Srbijagas” da zaračunava pružene usluge odvojeno a ne u paketu, kako bi se slomio monopol „Gasproma“ na srpskom tržištu prirodnog gasa, što je preduslov za otvaranje poglavlja o energiji, transportu i životnoj sredini za pristupanje Srbije EU. Kao i da se zadovolje uslovi zahteva o diversifikaciji izvora snabdevanja gasom koji su spojeni u Trećem energetskom paketu EU.
Rusija opet sledi svoj ustaljeni plan za korišćenje svojih energetskih resursa u cilju političkih pritisaka na strane vlade, a Srbija ne bi trebalo da dopusti da žrtvuje svoju nezavisnost zarad raspoloženja Moskve.
Pored toga, poznato je i da ruske energetske kompanije, em što pogoršavaju globalno zagrevanje, stvaraju i korupciju u zemljama u kojima deluju, što i jedno i drugo ugrožava građane Srbije i njihovu budućnost.
Ruske investicije u srpski energetski sektor su odgovorne za podsticanje ogromne korupcije među službenicima i pojedinim članovima Vlade Srbije.
Tako „Gasprom“ i druge ruske energetske kompanije često učestvuju u sumnjivim naporima privatizacije koje su korumpirane i koje Srbiju koštaju finansijskih gubitaka. Savršen primer je korumpirana prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) Rusima u 2008. godini. NIS je bila procenjena na 3, 75 milijardi dolara i trebalo je da se proda preko javnog tendera. Međutim,Rusi je bez tendera, tajno kupuju za jednu šestinu stvarne vrednosti!?
Nije tajna da pojedine ruske energetske kompanije rade i sa srpskim biznismenima sumnjive biografije, od kojih se neki svrstavaju u kriminalni milje Srbije. Tako je „Gasprom“ ugovorio sa „Inkopom“ , koji je u vlasništvu kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića, u javnosti označavan kao kriminalac, gospodar severa Kosova i blizak vlastima, da učestvuje u gradnji dela gasovoda „Balkanski tok“.
Ono što je poražavajuće je činjenica da su građani Srbije ti koji plaćaju ceh ovoj korupciji jer se troškovi koji proizlaze iz toga prenose na prosečnog građanina. Budući odgovorni lideri Srbije morali bi da se suprotstave ovom vidu korupcije koja je već postala ustaljeni stil poslovanja između srpske i ruske vladajuće elite.
Običnim građanima svakako ne smeta pouzdan ruski gas po fer cenama. Ali im smeta da plaćaju za podmićivanja koja su neodvojivi deo poslovnih praksi „Gasproma“. U međuvremenu, ovi ruski biznismeni grade svoje stambene zgrade na Beogradskom keju, voze luksuzne automobile dok se građani Srbije bore da imaju bar pristojno grejanje u svojim domovima.
Da li će se nešto promeniti na bolje, kada je u pitanju cena gasa, nakon boravka predsednika Vučića u Moskvi kod Putina, koji je najavljen za 25. novembar, ostaje da vidimo, jer mnogi tvrde da se iza navodne borbe za gas i „bratsku“ cenu za Srbiju, susret sa Putinom prevashodno koristi za podizanje rejtinga pred predstojeće izbore u Srbiji.
U svakom slučaju biće to bratski, neki kažu i još čvršći zagrljaj u Moskvi iz koga Srbija neće smeti, a bogami niti moći da se izvuče s obzirom na potpunu zavisnost od ruskog gasa, što može dovesti, kako tvrde dobri poznavaoci energetike u Srbiji, do kolapsa celog energetskog sistema Srbije imajući u vidu bugarski slučaj od 1. novembra. U svakom slučaju tu su mediji pod kontrolom i jedne i druge države koji će favorizovati poželjnu sliku stvarnosti sa pričom o bratskom ruskom zagrljaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
