Nije ni najmanje neobično to što nakon izbijanja poslednje "krize između Izraela i Palestine" stvari ne samo da ne jenjavaju već su dodatno uzburkale region. Svako sada traži svoj prostor radi sprovođenja sopstvenih interesa i geopolitičkih ideja. U svetlu najnovijih događaja imamo Jemen koji sada otvoreno sprovodi ono što je već dugo bila ideja - pokazati da su Huti istinska snaga Jemena i da sa njima treba ozbiljno računati, piše Ivan Vučković, filozof i potpredsednik skupštine grada Bora.
Njihova politička moć je posebno dobila na snazi tokom 2014. godine, kada su se digli protiv naslednika Alija Abudalaha Saleha i oni danas kontrolišu veći deo Jemena.
Huti vide Iran kao saveznika, s obzirom na to da im je Saudijska Arabija zajednički „trn u oku“ a, prema antiterorističkim američkim istraživanjima i saznanjima, Hutima je direktna podrška Hezbolah (te osnovne ideje i podršku crpe iz Libana).
Napad na brodove u Crvenom moru je, plašim se, tek početak sukoba u širem području Jemena.
Istovremeno, Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je balističkim projektilima napala špijunske centre u blizini grada Erbila na severu Iraka (to su preneli iranski državni mediji).
‘Revolucionarna garda’ je saopštila da je (balistički) uništila „špijunski centar izraelskog Mosada u Iračkom Kurdistanu“.
Liban i Egipat su u fazi „potpune pripravnosti“ i sva je prilika da će se sukobi nastaviti i daleko van pojasa Gaze.
Diplomatski se sada očekuju potezi Turske, Katara i Saudijske Arabije.
Sjedinjene Države nemaju tu moć koje su imale u vreme Vudro Vilsona. „Svetski policajac“ mora da shvati da su se stvari izmenile u odnosu na 20. vek.
Kina se probudila još od Sjaopinga i predstavlja najjaču ekonomiju sveta (u okviru nominalnog BDP-a) a Rusija nije više „ona Jeljcinova“.
Kako je i Kisindžer otprilike primetio – „Putin jeste neko na koga mora ozbiljno da se računa“.
Sve ovo iziskuje nova diplomatska rešenja. Ne bude li tako, možemo očekivati još ozbiljnije globalne potrese.