2
Ukoliko ste socijaldemokrata u Nemačkoj, prethodnih 40 godina ne predstavlja vreme najlepših uspomena. Najstarija aktivna nemačka stranka, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), prešla je navedenom periodu težak put. Kroz prethodne četiri decenije, dala je samo jednog kancelara, Gerharda Šredera. On je 1998. uspeo da porazi legendarnog demohrišćanskog kancelara Helmuta Kola. Zatim, uz dobro snalaženje tokom poplava i odbijanje učešća u iračkom ratu, uspeo je da 2002. obnovi mandat, da bi ga 2005. za jedan procentni poen izgubio od Angele Merkel.
Pročitajte još:
Mnogi članovi socijaldemokrata nisu bili zadovoljni Šrederom. Iako je bio prvi socijaldemokratski kancelar posle 18 godina opozicije, smatrali su ga “izdajnikom levičarskih vrednosti” ili “kriptoliberalom”. Ono što tadašnje članstvo socijaldemokrata nije znalo, a to je da će on biti i poslednji socijaldemokratski kancelar. Partija u sledećih 15 godina nije ponovila njegove rezultate i bila je tek manji partner demohrišćanima u “velikoj koaliciji”.
Međutim, posle niza ponižavajućih poraza, deluje da se kolo sreće okrenulo u korist ove stranke. SPD je ponovo prvoplasiran u anketama, posle dugo vremena, te ako se ovakav trend nastavi, nije isključeno da Angelu Merkel nasledi socijaldemokratski kancelar. Razlog ponovnog uspona socijaldemokrata su dve stvari, kancelarski kandidat Olaf Šolc i loša konkunrecija.
Šolc kao kancelar? Zašto da ne
SPD je za svog kancelarskog kandidata odabrao aktuelnog vicekancelara i ministra finansija, Olafa Šolca. Uprkos nezadovoljstvu levog krila stranke, jer se ponovo radi o umerenom, centrističkom, političaru, najistaknutiji član vlade iz ove partije dobio je šansu. Iako u početku nije delovalo da ovaj izbor ima efekta, benefiti baš ovakvog izbora sada su sve jasniji. Olaf Šolc ima iskustvo vođenja Hamburga i državne kase, kao i pozicije prve osobe do Angele Merkel u vladi.
Osim ovog nezanemarljivog izvršnog iskustva, koje odaje utisak kompetentnosti, Šolc nije upadljiv kandidat. On nema harizmu koja se javlja jednom u milion slučajeva, poput Gerharda Šredera. Nema prirodnog šarma poput čuvenog Vilija Branta, ali ni dojam nesumnjivog autoriteta poput Angele Merkel. Čak suprotno, najčešće je poređen za robotom ili drvetom, jer ostavlja utisak osobe koja nema empatiju i ne pokazuje emocije.
Sa druge strane, u pitanju je stabilan i artikulisan političar, bez ozbiljnijih gafova, a sa kompetetnošću koja nije samo utisak, već zaista postoji. Kako su se njegovi konkurenti, poput demohrišćanskog kandidata Lašeta ili zelene kandidatkinje Berbok imali gafova u kampanji, stabilnost i kompetetnost pokazali su se kao jasne komparativne prednosti. Zato danas, Šolc uz sve mane nedopadljivosti, u anketama ima najveću ličnu popularnost. On trenutno ne hipnotiše mase svojom pojavom, ali ako se postavi pitanje: ”Šolc kao kancelar?”, u ovom momentu odgovor građana je “Zašto da ne”.
Šolc i konkurencija
S obzirom da se socijaldemokrate danas percipiraju kao partija starijih, koje je vreme pregazilo, stranka nema više popularan brend. Zato ne čudi, što se celokupna kampanja dosta personalizovala oko Olafa Šolca, koji je po poslednjim anketama duplo popularniji od oboje svojih izazivača. Razlog te razlike u popularnosti nije slučajan.
Kandidat demohrišćana, Armin Lašet, takođe nije najharizmatičniji političar. Dobrim delom se oslanja na nasleđe Angele Merkel, koja je zbog njegove slabe popularnosti, prinuđena da se priključi kampanji. Takođe, pokazao se i kao sklon gafovima.
Optužen je da je plagirao deo knjige napisane 2009, nije se snašao sa osnovnim novinarskim pitanjima u par situacija, a kamera ga je uhvatila kako se smeje tokom poplava iza predsednika Štajnmajera, koji se tada obraćao emotivnim porukama oštećenima u ovoj elementaroj nepogodi. To je odalo sveukupni utisak neozbiljnosti, naročito kada se očekuje da takav političar nasledi stabilnu i artikulisanu Angelu Merkel.
Na drugoj strani, zelena kandidatkinja Analena Berbok, krenula je vrlo odlučno u kampanju. Kada je nominovana za kancelarsku kandidatkinju, u aprilu i maju je postala najpopularnija političarka i ujedno je podigla partiju do prvog mesta u anketama. Ipak, ni sama se nije pokazala dovoljno otpornom na veće medijsko izlaganje. Optužena je takođe za plagijat, analiza njene biografije pokazala je određena preterivanja, a osim toga, postavljalo se i pitanje njenog iskustva. Sem poslaničke funkcije u Bundestagu, nije imala bilo koju važniju političku ulogu, a nema iskustva u izvršnoj vlasti.
Dok su negativni ciklusi vesti pravili štete Arminu Lašetu i Analeni Berbok, Olaf Šolc je stabilno prolazio kroz kampanju. Taj vid sigurnosti i predvidivosti, vrlo brzo se u komparaciji sa
konkurentima, pokazao kao važan kvalitet. Uz dodatak kompetetnosti, kroz iskustvo u izvršnoj vlasti, utisak o Šolcu počeo je u julu sve više da se popravlja. Posledica je da je danas glavni slogan socijaldemokrata na izborima “Šolc će to rešiti”, koji bi trebalo da naglasi komparativnu prednost ovog kandidata u odnosu na njegove konkurente. U poređenju sa gafovima sklonom Lašetu i neiskusnoj Berbok, Šolc kao tehnokratski deus ex machina deluje uverljivo.
Može li Šolc do pobede?
Ovogodišnji nemački izbori su se pokazali kao jedni od najneizvesnijih u prethodnih 15ak godina. Za razliku od izbora na kojima se znalo da će Angela Merkel najverovatnije produžiti kancelarski staž, ovog septembra to nije slučaj. Početkom godine vodili su demohrišćani, u aprilu i maju su prednost imali zeleni, dok danas socijaldemokrate jure ka prvom mestu. Birači su evidentno neodlučni i vagaju između različitih naslednika Angele Merkel, koji ne deluju ni približno njenom nivou.
U ovoj trci, glavne tri partije imaju očigledne kvalitete i takođe očigledne hendikepe. Demohrišćani imaju nestabilnog kancelarskog kandidata, ali imaju stranku koja ima moć i donekle je “prirodna” biračima kao vladajuća. Zeleni imaju prednost istorijskog momenta, jer danas svi govore o važnosti adresiranja klimatskih promena, ali je kancelarska kandidatkinja takođe ranjiva tačka.
Socijaldemorkate pak imaju veoma istrošen brend stranke i oslabljenu partiju, ali imaju trenutno najboljeg kancelarskog kandidata. Birači će vagati verovatno do poslednjeg momenta, jer u anketama ima nezanemarljiv broj neodlučnih. Međutim, mogu se pouzdano tvrditi dve stvari.
Prva je da demohrišćane ne bi trebalo potcenjivati, jer uprkos slabog kancelarskom kandidatu, imaju partijsku mašineriju i više decenija stečeno poverenje prosečnog glasača. Drugo je da otpisane socijaldemokrate bi definitivno trebalo vratiti u ozbiljnije razmatranje. Ukoliko u narednih mesec dana Olaf Šolc ostane otporan na gafove, a njegovi protivnici ostanu neubedljivi, imaće ozbiljne šanse. Iz ugla istorije te partije, u pitanju bi bila zanimljiva ironija. Uspeh vansersijki harizmatičnog Šredera, ponovio bi vanserijski neharizmatični Šolc, što pokazaje da do kancelarskog mesta postoji više različitih puteva.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
