2
Pre tek nešto više od godinu dana, Džo Bajden pobedio je na američkim izborima relativno ubedljivo. Nakon lošeg starta izborne večeri, rezultat se kroz vreme poboljšavao, te je trku završio sa preko sedam miliona glasova prednosti i nešto iznad 70 elektorskih glasova više odrepublikanskog protivnika Donalda Trampa. Osim osvojenog predsedničkog mandata, demokrate suodbranile većinu u Predstavničkom domu, a preuzeli su je u Senatu. Bajden je svoj predsednički mandat započeo sa solidnim rejtingom od oko 50ak posto i par solidnih dostignuća u prvih 100 dana vlasti.
PROČITAJTE JOŠ:
Danas, kada su „midterms“ izbori na manje od godinu dana, situacija se dosta pogoršala. Rejting Džoa Bajdena je u prosecima anketa za oko 10% niži, a demokrate se nalaze u riziku da za manje od godinu dana izgube većinu u oba doma Kongresa. To može dodatno otežati rad predsednika i sprovođenje njegove političke agende, a samim tim i ugroziti položaj partije na sledećim predsedničkim izborima. Osim Bajdena, ostali vidljiviji predstavnici demokrata imaju manje ili više lošiji rejting od samog predsednika. Udarci na guvernerskim izborima u Virdžiniji i Nju Džerziju samo su potvrdili opravdanost straha kod ove stranke. Zbog navedenih razloga, Demokratska stranka u Americi našla se u svojevrsnom ćorsokaku. To svakako nije prvi put da se dešava ovoj partiji, a naročito ne dok je na vlasti. Geneza akuelnog problema ima istorijske korene, a od Bajdena i aktulenog liderskog tima partije zavisi da li će u novim okolnostima uspeti da se snađu.
Težak period za Bajdena i demokrate
Aktuelni predsednik izgubio je oko petine svog rejtinga od početka mandata. To deluje dosta obeshrabrujuće, iako je njegov aktuelni rejting viši od rejtinga Donalda Trampa u istom momentu
njegovog predsedničkog mandata. Ipak, republikanski prethodnik je svoj mandat počeo sa dosta nižom bazom podrške i jedan od najvećih aduta Bajdena u izbornoj trci bio je upravo viši personalni rejting. Danas, taj adut više ne bi bio u igri, a naročito ne bi ako bi se sa druge strane našao popularniji republikanac od Trampa.
Razlozi za ovaj pad podrške su brojni. Prvi je svakako politička i medijska polarizacija u Americi, koja je stvorila animozitete između konzervativnog i liberalnog dela društva. Predsednik je u takvim okolnostima oslonjen samo na bazu simpatizera svoje stranke i nezavisne glasače, što predstavlja manje od 60% društva. Sličan problem imao je i Donald Tramp tokom svoje vlasti, te takođe nije mogao da generiše veću podršku od blizu 50%. U takvim okolnostima manja nezadovoljstva birača brzo spuštaju rejting svakog lidera ispod polovine biračkog tela. To se desilo Trampu i sada se
dešava Bajdenu.
Drugi razlog su objektivne okolnosti i delovanje na vlasti. Sjedinjenje Američke Države se još nalaze u krizi, s obzirom da pitanje koronavirusa nije razrešeno, a rastuća inflacija stvara pritisak na realni životni standard građana. Demokratski senatori su mesece potrošili u međusobnoj svađi oko plana za infrastrukturu i njegovih pojedinačnih budžetskih detalja, a ne u promotivnoj kampanji ovog velikog i popularnog izglasanog programa. Imigracina kriza se na jugu države nije smirila, a haotično povlačenje iz Avganistana ugrozilo je krediblitet SAD-a na međunarodnom planu.
Dugo očekivani izglasani program za obnovu infrasturkture i poboljšanje ekonomskih pokazatelja na tržištu rada, nisu bili dovoljni da zamaskiraju prethodno navedeni niz problema. Nagli pad rejtinga predsednika se zaustavio, ali vidnog oporavka još nema. To proizvodi još par dodatnih rizika i za njega i za stranku.
Demokrate nemaju zamenu za Bajdena
Kada je Džo Bajden izabran za predsedničkog kandidata ispred Demokratske stranke, postavilo se pitanje da li je on najbolji izbor. Istraživanja su pokazivala da on to jeste, a izborna pobeda prošle
godine je to potvrdila. Uz sve mane i sumnju zbog broja godina, Džo Bajden jeste najbolje što demokrate mogu da trenutno ponude širem biračkom telu.
On je iskusni višedecenijski senator i bivši potpredsednik Amerike, umereni centrista naspram vrlo levičarske partije iz koje dolazi, ali i čovek koji može da komunicira sa belom radničkom klasom. U slučaju poslednjeg, to je veština koju je sve teže naći kod demokrata, a bez koje je srednjeročno teško pobediti u ključnim državama na predsedničkim izborima. Dok većina demokrata ima svojevrsnu akademsko snobovsku progresivnu retoriku, Bajdena još krasi narodski jezik starih „Nju dil“ demokrata.
Da su demokrate osuđene na aktulenog predsednika, koji bi u slučaju kandidature za drugi mandat ušao u 82. godinu, govore rejtinzi ostalih lidera. Potpredsednica Kamala Haris ima podršku koja se kreće između 35% i 39%, lider većine u Senatu Šumer ili liderka kongresne većine Pelosi se nalaze još niže. Solidan rejting uspeva da ostvari sekretar za saobraćaj, mladi Pit Butedžedž, ali ipak nedovoljno dobar da trči trku umesto aktuelnog predsednika.
Aktuelni liderski sastav demokrata se ugrubo može podeliti na dve grupe političara i nijedna od njih ne daje adekvatnu zamenu. Prva grupa su umereni centristi koji su koliko toliko prihvatljivi širem biračkom telu, ali se mahom nalaze u svojim 70-im, a neki i u svojim 80-im godinama. U ovu grupu spada i sam predsednik Bajden. Druga grupa su levičari, koji sa izuzetkom senatora Sandersa i senatorke Voren, mahom predstavljaju mlađu kohortu lidera. Problem sa mlađom grupacijom lidera je što su suviše ulevo za sve, osim za tvrdu demokratsku bazu glasača, a to naravno nije dovoljno za
pobedu.
U ovakvim okolnostima, republikanci uspevaju da ostvare izvesne dobitke koje mogu materijalizovati sledeće godine na izborima za Predstavnički dom i Senat. Iako su i sami u haosu i međusobnim svađama, sposobni su da uz svoju medijsku mašineruju oštete demokratske protivnike.
Kroz protivljenje manje popularnom predsedniku, krivljenje njega za sve ekonomske probleme i dizanje uzbune oko društveno liberalne agende demokrata, pokazalo se na primeru guvernerskih izbora u Virdžiniji da mogu da ostvare uspeh. Na izborima za Senat i Predstavnički dom će svakako biti u ofanzivi na sličan način. Ukoliko se nešto ne promeni, to će im i poći za rukom.
Da li demokrate imaju izlaz?
Džo Bajden trenutno je zavisan od mnogih spoljnih okolnosti, kao što su COVID-19 i globalnifenomen rasta inflacije. Iako nema direktnog uticaja na sve što se tiče ovih problema, birači odgovornost za aktuelno loše stanje, naročito u ekonomiji, uvek pripisuju i aktuelnoj vlasti. Povećanje cena, poput vidljivog rasta cene goriva u SAD-u, vrlo je opipljiv gubitak koji građani mogu da osete u džepu. Za sve veću cifru na pumpinoj svetlećoj tabli pored puta, građani danas
krive Bajdena. Slična je situacija i kada vide cene na placevima polovnih automobila, kao i kadažele da reše svoje stambeno pitanje.
U slučaju da se situacija oko pandemije koronavirusa stabilizuje, inflacija se pokaže kao privremeni fenomen, a predsednik uspe da kroz Kongres progura još svojih ambicioznih programa, situacija se može preokrenuti. Bajden bi u tom slučaju po inerciji dobio zasluge boljeg stanja, kao što sada ima zbog goreg. Međutim, to nije dovoljno i ne predstavlja dugoročno rešenje za probleme demokrata.
Stranka mora da reši pitanje naslednika aktulenog predsednika, ali i celokupne gerijatrijske partijske
elite, a da opet ostane dovoljno umerena da od sebe ne otera kritične grupe birača kojima je i sadašnja partija suviše ulevo.
Ključni izazov u ovom procesu je identitet partije, za koji istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je glasačima nejasan. Zidanje novog identiteta i politike stranke je dugoročan proces. Srednjeročno, demokrate i Bajden će verovatno primeniti sličnu strategiju koju je primenio Bil Klinton nakon što je na midterms izborima 1994. izgubio oba doma Kongresa. Ta strategija je pragmatični centrizam i apsolutno adaptiranje politike prosečnom biraču radi zadržavanja političke moći, što privremeno može biti uspešno, ali dugoročno samo dodatno zamagljuje identitet stranke.
Iz navedenih razloga, demokrate imaju više pitanja na koja moraju da odgovore u narednih godinu dana, ukoliko ne žele da dugoročno izgube političke pozicije. Ko bi nasledio Džoa Bajdena, sa kojom politikom i koja bi to bila nova pobednička koalicija birača ka kojoj bi se trebalo usmeriti. U ovom momentu deluje da imaju dogovor na treće pitanje, dobrim delom nemaju na drugo, a uopšte nemaju na prvo. Dok ovo stanje traje, demokrate će ostati u trenutnom političkom ćorsokaku koji republikancima daje prilike da se (nezasluženo) vrate na velika vrata.
BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
