Piše Boško Jakšić: Status kvo preživeo

Nema bitnih promena u spoljnoj politici Srbije. Od priznavanja Kosova ništa, od uvođenja sankcija Rusiji takođe ništa. Ne menja se ni odnos prema Moskvi ni prema EU integracijama. Što važi i za bilateralne odnose sa Rusijom, odnosno Nemačkom.

Kolumnu Boška Jakšića za Medija centar prenosimo u celosti.

Burna diplomatska nedelja uzdrmala je status kvo , ali je on preživeo. Zaoštrena je forma, suština je ostala neizmenjena u zemlji u kojoj su neki zahtevali otkazivanje posete šefa ruske diplomatije, a drugi otkazivanje dolaska nemačkog kancelara.

Vlast u Beogradu pokazala je visok stepen razumevanja za Sergeja Lavrova koji je zabranu preleta njegovog aviona preko Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore osudio kao događaj bez presedana. Toliko o diplomatskim formalnostima.

Važnije je što Aleksandar Vučić nije pitao šta znači kada Lavrov kaže da je Rusija “bezuslovno” zainteresovana za poziciju Srbije ili šta se krije iza njegove optužbe Zapada da onemogućava slobodu izbora spoljnih politika država regiona? Da li je ta “sloboda” samo izbor Rusije?

Lavrov nije došao u Beograd, ali stigle su njegove poruke koje ciljaju da udalje Srbiju od Evropske unije i Zapada u celini. Odradio je Vučić posao da Srbija ne bi ostala hladna naredne zime i sačuvao podršku Kremlja oko Kosova, ali to ima kratkoročnu i dugoročnu cenu.

Pogrešili su nemački mediji poput “Zidojče cajtunga” koji su pisali da je Vučić spreman da okrene leđa Putinu i da je zaokret već počeo. Ništa od toga. Kancelar Olaf Šolc iskoristio je priliku da zvanično Beogradu jasno poruči: od članstva u EU nema ništa bez priznavanja nezavisnosti Kosova. Nema ulaska dok se ne utvrde granice dve države, Srbije i Kosova. “Nije zamislivo da dve zemlje, koje se međusobno ne priznaju, postanu članice EU“, rekao je u Prištini.

Ponavljali su to često Amerikanci a u formama “normalizacije” i “sveobuhvatnog sporazuma” i razni političari i diplomate iz Berlina, ali dogodilo se ono što je moglo da se nasluti kada je socijaldemokrata Šolc formirao kabinet: Nemačka izlazi iz tolerantne ere Angele Merkel. Berlin od Beograda zahteva da posle 14 godina prizna nezavisnost Kosova i da se jasno udalji od Istoka.

U vremenima “projektnih blokada” koje je pred šest zemalja Zapadnog Balkana postavio francuski predsednik Emanuel Makron, jasnog evro-otpora politici proširenja i nedostatka ozbiljne EU strategije prema regionu, posustalog Berlinskog procesa i nerešenih pitanja Kosova i BiH, Šolc shvata da praznim obećanjima i šećerlemama region ne može da se brani od uticaja sa Istoka.

Ukrajinski rat samo je ubrzao proces jer bi EU da jasnom podrškom Zapadnom Balkanu zaokruži jedinstveni antiputinovski front. To je teško bez Srbije, a Srbija ne bi da se odrekne Kosova.

“Danas smo po prvi put čuli od Evrope da se traži međusobno priznanje”, gotovo iznenađeno uzvratio je Vučić iako je to već od Šolca čuo tokom posete Berlinu u maju. “Radite vi svoj posao mi ćemo svoj. Ako mislite da treba da nam pretite zato što se trudimo da sačuvamo poredak Ujedinjenih nacija ili zato što želimo da dođemo do kompromisnog rešenja, mi nemamo ništa protiv”.

Iako je to, uz opasku da Srbija ne reaguje na “pritiske i pretnje”, rečeno uz izvinjenje premijeru zemlje sa kojom Srbija ima godišnju razmenu od 7,5 milijardi dolara a nemačke firme zapošljavaju 77.000 radnika, ostaće uknjiženo. Pa će biti izvučeno iz fioke kada Srbija jednom uđe u završnu fazu pregovora o članstvu u EU, ali Vučić ima druge prioritete od futurizma.

Svojevremeno je predsednik Boris Tadić odugovlačenjem da reši kosovski problem značajno uticao da ljutita Merkelova zajedno sa drugima po Evropi počne da razmišlja o alternativi iz koje je stvoren Vučić. Danas izgleda da lider naprednjaka procenjuje da može da se suprotstavi Šolcu: Onoliko koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, toliko mi volimo teritorijalni integritet Srbije, uzvratio je, ne bez ironije.

Nema dogovora ni oko pridruživanja sankcijama Rusiji. Vučić je u Berlinu rekao da je Srbija “dobro razumela” zahtev Nemačke o sankcijama Rusiji, pa se gostu koji je taj zahtev u Beogradu ponovio na veoma “decidan, jasan i oštar način” svakako nije dopalo što je i posle mesec dana “šanse za razmišljanje” Srbija uz Belorusiju jedina u evropskom Frontu odbijanja.

Pokušavajući da nekako preplovi između Scile sa Zapada i Haribde sa Istoka, predsednik bi na razne načine da kupi vreme, ali Šolc ga je upozorio: “Na najbolji mogući način se to radi onda kada stvar nije gotova”. To nagoveštava da vruć krompir sankcija Vučić neće moći dugo da drži u rukama i da će morati da nađe neku prihvatljivu formu pridruživanja Zapadu.

Poziciju mu otežava tvrd stav Moskve pošto je Vučić verovatno u komunikaciji sa Kremljom zatražio od Rusa razumevanje za uvođenje nekih simboličkih kaznenih mera, ali Putin nije spreman da preko Srbije osnaži evropsko jedinstvo.

Kosovo i Rusija ostaju tačke neslaganja koje su, kako stvari sada stoje, nedovoljne za postavljanje barikada Srbiji na trasi prema Briselu, ali Beograd će period odugovlačenja platiti neotvaranjem novih pregovaračkih klastera.

Vučić je u kreiranju spoljne politike pre svega vođen unutrašnjom politikom. A unutrašnja politika je u funkciji njegove ambicije ostanka na vlasti. On će radije rizikovati da se zameri Šolcu nego biračkom telu koje obožava svog vođu koji može svakom da odbrusi, koje slavi Putina, mrzi NATO, duboko sumnja u dobre namere EU, veruje u nebesku pravdu i nemanjićku Srbiju…

Koliko je Šolc nedvosmislenom porukom dao vetar u leđa srpskim nacionalistima i braniteljima Kosovskog zaveta i proruskim desničarima koji buče o kancelarovim pritiscima, ucenama i nedobronamernosti, o tome da je svako pominjanje Srbije bez Kosova “ponižavanje”? Šolc je “brutalnom iskrenošću srušio proevropske nade srpske naive”, komentar je jednog nacional-analitičara.

Teško je to premeriti, ali Vučić je kapitalisao i na Lavrovu i na Šolcu. U vreme cajtnota odigrao je poteze koji se mnogima ne dopadaju, ali čini se da je dobro procenio da neće proći kao Tadić. Srbija je kao ključna zemlja Zapadnog Balkana Nemačkoj potrebna kao partner, a ni EU nije pripravna da region prepusti malignim uticajima Rusije i Kine. Rusija je sve svoje saopštila rečima o “bezuslovnoj” zainteresovanosti za Srbiju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram