2
Inflacija jede vrednost plate vrhovnog komandanta od 400.000 dolara, koja će do 2028. godine pasti na najniži nivo svih vremena. Ali, pogled u istoriju pokazuje da veliki oscilacije nisu nužno nove.
Inflacija ne pogađa samo Džoa Bajdena u političkom smislu – ona ga pogađa lično. Predsednik zarađuje fiksnih 400.000 dolara godišnje, što vredi sve manje svake godine kako cene rastu. S obzirom na nedavni skok inflacije, kupovna moć Bajdenove plate je sada 18% niža nego što je bila kada je stupio na dužnost. A najgore tek dolazi: Ako inflacija nastavi sadašnjim tempom, prema procenama Forbes, predsednik koji bude na funkciji do 2028. godine biće najgore plaćen u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
PROČITAJE JOŠ
Da bismo u potpunosti razumeli kako se ovo desilo, potrebno je vratiti se u kasne 1700-te godine, kada Sjedinjene Američke Države nisu imale glavnog čoveka. Tek oslobođeni od kralja Džordža III, osnivači su kreirali Ustav koji ne bi postavio predsednika na stalni tron, ali bi mu ipak bilo veoma udobno. „Treći sastojak ka uspostavljanju snage izvršne vlasti“, napisao je Aleksandar Hamilton u Federalisti br. 73, „je adekvatna nadoknada“.
Tako je Džordž Vašington stupio na dužnost 1789. godine sa godišnjom platom od 25.000 dolara, što je danas jednako iznosu od oko 600.000 dolara. Ova plata je ostala na tom nivou skoro 100 godina, u periodu tokom kojeg je deflacija bila gotovo isto tako česta kao i inflacija, ostavljajući predsednika velikodušno kompenzovanim u većem delu tog perioda.
Jedan izuzetak se dogodio tokom rata 1812. godine, kada su ratna potrošnja i britanska blokada američkih luka izazvali nagli skok cena, smanjujući današnju vrednost plate Džejmsa Medisona na otprilike 365.000 dolara – jedva dovoljno za nekoga ko je takođe morao da se nosi sa crvenim mundirima koji su spalili Belu kuću.
Opširnije pročitajte na Forbes Srbija.
BONUS VIDEO Dve trećine Amerikanaca žele da se Bajden povuče iz izborne trke, pada i podrška Holivuda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
