Pet scenarija za kraj rata u Ukrajini: Putin računa na zimu, Tramp na dogovor, a Zelenski na čudo

Američki predsednik Donald Tramp veruje da može snagom svoje ličnosti postići dogovor, smatrajući da bi se šestomesečna nepopustljivost Moskve mogla razbiti direktnim susretom sa Kremljom.

On se očigledno i dalje nada da bi Kremlj mogao biti ubeđen da prekine rat, uprkos nedavnim izjavama ruskog predsednika koji i dalje zastupa maksimalističku poziciju — da su ruski i ukrajinski narod jedno te isto i da je svako mesto na koje kroči ruski vojnik zapravo Rusija.

Putin, s druge strane, želi da kupi vreme. Već je odbio zajednički predlog o bezuslovnom prekidu vatre koji su u maju izneli Evropa, SAD i Ukrajina, i ponudio tek dve kratke i beznačajne jednostrane pauze. Njegove trupe trenutno ostvaruju napredak u letnjoj ofanzivi, koja bi ga mogla dovesti blizu ostvarenja ciljeva — pa bi jesenji pregovori bili o sasvim izmenjenom stanju na frontu.

Ako do najavljenog susreta Trampa i Putina na Aljaski dođe, jedan od američkih ciljeva je i trilateralni samit sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi se razgovaralo o okončanju rata — upravo onakav format koji je Rusija odbila u Istanbulu u maju. Rusiji bi cilj, međutim, bio da Putinu omogući da ponovo uvuče Trampa u orbitu moskovske naracije.

Samit, koji je više puta najavljivan i odlagan, ovog puta bi zaista mogao da se desi, što, kako piše CNN otvara pitanje: kako bi ovaj rat mogao da se završi? U nastavku je pet mogućih scenarija:

1. Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre

Vrlo malo verovatno.
Putin gotovo sigurno neće prihvatiti prekid vatre po kojem bi se linije fronta zadržale u postojećem stanju — takav predlog su već u maju iznele SAD, Evropa i Ukrajina, uz pretnju sankcijama, i Rusija ga je odbacila. Tramp je tada odstupio od sankcija i odlučio se za pregovore niskog intenziteta u Istanbulu, koji nisu dali nikakav rezultat. Tridesetodnevni prekid vatre ranije ove godine, usmeren na zaštitu energetske infrastrukture, imao je ograničen uspeh.

Kremlj trenutno koristi male teritorijalne dobitke za postizanje strateških prednosti i ne vidi razlog da sada zaustavi napredak, kada je on na vrhuncu. Čak ni pretnje sekundarnim sankcijama Kini i Indiji — koje se opiru pritisku Zapada — neće promeniti tu vojnu kalkulaciju. Putin želi da nastavi borbu barem do oktobra, jer trenutno pobeđuje.

2. Pragmatizam i novi pregovori

Pregovori bi mogli dovesti do dogovora da se kasnije održe novi razgovori, kada stigne zima i linije fronta se „zalede“ — vojno i bukvalno — oko oktobra. Do tada bi Putin mogao da zauzme istočne gradove Pokrovsk, Kostjantinivku i Kupjansk, čime bi stekao jaku polaznu tačku za pauzu, restrukturiranje i eventualni diplomatski proboj 2026.

Putin bi takođe mogao da otvori pitanje izbora u Ukrajini — koji su zbog rata odloženi — kako bi osporio legitimitet Zelenskog, pa čak i pokušao da ga zameni proruskim kandidatom.

3. Ukrajina nekako izdrži naredne dve godine

U ovom scenariju, vojna pomoć SAD i Evrope omogućava Ukrajini da umanji teritorijalne gubitke i natera Putina na pregovore zbog neuspeha njegovih vojnih ciljeva. Iako Pokrovsk i drugi istočni gradovi mogu pasti, ruski napredak bi mogao usporiti, kao što se već dešavalo. Sankcije i ekonomski problemi bi mogli pojačati pritisak na Moskvu.

Evropske sile već planiraju raspoređivanje „snaga za uveravanje“ — desetine hiljada NATO vojnika koji bi bili stacionirani oko Kijeva i većih gradova, pružajući logističku i obaveštajnu podršku, dok se Ukrajina obnavlja. To bi predstavljalo ozbiljan faktor odvraćanja za Moskvu.

Ovo je najbolji mogući scenario za Ukrajinu.

4. Katastrofa za Ukrajinu i NATO

Putin bi mogao da iskoristi pukotine u jedinstvu Zapada, naročito ako mu Tramp ponudi približavanje bez ozbiljnog zalaganja za Ukrajinu. Evropa bi mogla pokušati da podrži Kijev, ali bez američke pomoći verovatno ne bi uspela da preokrene tok rata.

Mali ruski dobici na istoku mogli bi prerasti u širu destabilizaciju i poraz ukrajinskih snaga na ravnicama između Donbasa i gradova kao što su Dnjepar, Zaporožje i čak Kijev. Ukrajinske odbrane bi popustile, a politička kriza bi izbila kada bi Zelenski zatražio širu mobilizaciju.

Evropa bi se suočila sa dilemom: boriti se protiv Rusije sada u Ukrajini, ili kasnije unutar EU teritorije. Ali evropskim liderima možda neće biti dopušteno da uđu u direktan rat zbog Ukrajine. Putin bi napredovao, a NATO ne bi odgovorio jedinstveno. To je noćna mora Evrope — i kraj suverene Ukrajine.

5. Katastrofa za Putina: Sovjetski scenario iz Avganistana

Rusija bi mogla da nastavi da gubi hiljade vojnika nedeljno za male teritorijalne dobitke, dok se istovremeno sankcije pojačavaju, a odnosi sa Kinom i Indijom pogoršavaju. Prihodi opadaju, rezerve u suverenom fondu se troše. Elita u Moskvi počinje da se protivi odbijanju diplomatskih izlaza iz rata.

Tramp gubi politički uticaj, a SAD se vraćaju tradicionalnoj politici konfrontacije s Moskvom i Pekingom.

U ovom scenariju, Putin bi se suočio sa trenutkom unutrašnjeg sloma — kada tvrdoglavo odbijanje realnosti postane otrovno. Slično kao u sovjetskom ratu u Avganistanu, i kao u trenutku kada je Putinov saradnik Jevgenij Prigožin skoro predvodio pobunu ka Moskvi. Putin može izgledati snažno — sve dok se ne pokaže slabim. Tada bi mogao biti razotkriven kao ključna slabost režima.

Problem sa ovim scenarijem je što je on najbolja nada zapadnih stratega, koji ne mogu da podrže NATO intervenciju, niti veruju da Ukrajina sama može da potisne Moskvu.

Nijedna opcija nije zaista dobra za Ukrajinu. Samo jedna vodi ka stvarnom porazu Rusije kao vojne sile i pretnje evropskoj bezbednosti. I nijedna ne može proizaći samo iz susreta Trampa i Putina — bez učešća Ukrajine u bilo kom dogovoru koji usledi.