Peruanski poljoprivrednik Saul Lusijano Ljuja tužio je nemačku kompaniju RWE jer je doprinela topljenju ledenih bregova, što bi potencijalno moglo da poplavi njegovu kuću.
Globalno zagrevanje prouzrokovano ljudskim faktorom direktno je odgovorno za topljenje ledenih bregova, pa i pretnju od poplave u Peruu, pokazalo je najnovije istraživanje, koje bi pak, kako prenosi britanski list Gardijan, moglo dodatno uticati na ključnu presudu u tužbi protiv nemačke energetske kompanije RWE.
Naime, u pomenutom sudskom predmetu, zasad neviđenom u Evropi, peruanski poljoprivrednik Saul Lusijano Ljuj na sudu potražuje od RWE-a da mu plati troškove mera zaštite koje je morao da preduzme, jer je njegova kuća direktno potencijalno ugrožena od izlivanja vode iz jezera Palkakoča.
„Komadi ledenih bregova mogli bi se srušiti u jezero, što bi uzrokovalo veliku poplavu koja bi uništila moju porodičnu kuću i mnoge druge kuće u Huarazu. To je neprihvatljiv rizik“, rekao je još 2015. godine Ljuja.
U tužbi koju je uložio protiv RWE-a navodi se kako je ta kompanija, kao jedan od istorijski najvećih evropskih „proizvođača“ stakleničkih plinova (prema istraživanju objavljenom u Climatic Changeu 2013. godine) doprinela efektu staklene bašte i topljenju ledenih bregova.
U manje od 40 godina, veličina jezera Palkaoča se, zbog topljenja ledenih bregova, povećala osam puta, dok je njegov volumen narastao 30 puta. Lokalne vlasti u gradu Huarazu tvrde kako se suočavaju s ogromnim rizikom od poplave te neprestano proglašavaju vanredno stanje, a i ranije su platili životima. Naime, 1941. godine je oko 5.000 ljudi poginulo kada su, zbog potresa, veliki komadi leda pali u (tada mnogo manju) Palkakoču.
Sada je tu povezanost i pretnju o kojoj govori Ljuja potvrdilo i istraživanje objavljeno u „Nature Geoscience“, pa bi ono moglo predstavljati ključni dokaz na osnovu čega bi veliki proizvođači bili pozivani na odgovornost zbog uticaja na klimatske promene.
„Istraživanje pokazuje da je zagrevanje uzrokovalo povlačenje ledenih bregova Palkarahe, što je povećalo rizik od poplave“, tvrdi Rupert Stjuart-Smit, glavni autor studije.
U tužbi, koju je sud u Hamu u Nemačkoj prihvatio 2017. godine, Ljuja potražuje 20 hiljada dolara. Roda Verhejen, advokat koji ga zastupa, tvrdi kako je očekivala da će studija „pružiti dokaze koji se mogu koristiti u sudnicama širom sveta“.
Ako sud presudi proti RWE-a, to bi bio vrlo značajan presedan za budućnost, a buduće tužbe bi mogle vredne milijarde dolara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar