Kako biste kupili pristojan stan od 80 metara kvadratnih u Nemačkoj, morate zarađivati 8.000 evra mesečno - neto, pišu nemački mediji.
Ni iznajmljivanje stanova više nije jeftino. Svake godine raste najam u gotovo svim nemačkim gradovima. Kada će doći bolje vremena na nemačkom tržištu nekretnina?
Ne nazire se kraj nedostatku stanova u Nemačkoj. Situacija se pogoršava, posebno u gradskim područjima. U Berlinu se, na primer, svake godine izgradi oko 13.000 novih stanova, dok se u isto vreme doseli oko 65.000 ljudi godišnje, prenosi N1.
Ali, za većinu ljudi najam ili čak kupovina stana samo je san za koji više ne veruju da će se ostvariti nakon brojnih bezuspešnih potraga za stanom.
Uz manjak ponude, veliku ulogu igraju i povećane cene, a posebno visoke kamate: za mnoge stambene zajednice ulaganje u stambenu izgradnju ili više nije u budžetskom planu ili bi se najamnine morale povećati u tolikoj meri da to više ne sebi ne može priuštiti normalno domaćinstvo.
Pitanja kao što su siromaštvo u starosti, problemi mladih porodica ili prepreka useljavanju kvalifikovanih radnika konkretne su posledice ovog problema.
Situacija u ruralnim područjima je drugačija nego u Berlinu ili drugim velikim gradovima. Ovde iznajmljivači navode da ne mogu pronaći najmoprimce za najbolje stanove – na primer u bavarskom području – iako je, za razliku od Berlina, infrastruktura odlična.
“S trenutnim cenama nekretnina i kamatnim stopama, neko ko želi da kupi stan od 80 metara kvadratnih u velikom gradu moraće da zarađuje između 8.000 i 10.000 evra neto mesečno. To sebi niko ne može priuštiti”, rekao je generalni direktor Glavnog udruženja nemačke građevinske industrije nemačkim medijima.
Brojke su zabrinjavajuće: u stambenoj gradnji narudžbine su već realno pale za 23,8 odsto u avgustu 2022, a ponovno su pale za 6,5 odsto u avgustu ove godine, pokazuju podaci koje je objavio Zavod za statistiku graditeljstva.
U prvih osam meseci ove godine prodaja u građevinarstvu bila je realno 4,0 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, a u stanogradnji čak 10,8 odsto. Nema poboljšanja na vidiku.
„Situacija na tržištu nekretnina postaje sve gora. Građevinski projekti moraju biti odobreni pre primanja narudžbina, a broj odobrenja pada već mesecima. U idućoj godini politički cilj od 400.000 novih stanova biće, dakle, daleko promašen, a verovatno se neće izgraditi niti 200.000 stanova”, smatra generalni direktor.
Kritikuje nedelovanje državne vlade i optužuje je za postavljanje pogrešnih prioriteta: “Ne razumem kako država može da troši novac na toliko stvari, dok postoji pretnja od neuspeha po pitanju stanogradnje. Ovo bi moglo dovesti do ozbiljne društvene krize – ako osnovno pravo na stanovanje više ne može biti zagarantovano.”
Po njegovom mišljenju, kad bi postojala volja, iduće godine bi se moglo izgraditi više desetina hiljada stanova, te bi u tom slučaju najamnine mogle iznositi 10 ili 12 evra umesto 20 evra po kvadratnom metru.
Vidi potrebu za političkim delovanjem, jer su preduzeća zbog ekonomske besperspektivnosti odustala od stanogradnje: „Građevinska industrija ne stoji loše, ali stanogradnja nije uspešna. Ako se ne grade stanovi, onda građevinske kompanije i investitori idu u druga područja poput obnove ili infrastrukture. Ima dovoljno posla.”
Zavod za statistiku objavio je značajan porast narudžbina za celokupnu građevinsku industriju: u avgustu su pristigle narudžbe bile 10,8 odsto više od nivoa prethodnog meseca, a u odnosu na prethodnu godinu realno su porasle čak 17,5 odsto.
„Ovaj pozitivan razvoj u pristiglim narudžbama je dobar, ali se može pripisati projektima u izgradnji železnica. To je ohrabrujuće za železničke građevinske kompanije, ali ne može i ne sme zamagliti činjenicu da pristigle narudžbe u stanogradnji još uvek opadaju”, objasnio je stručnjak.