1
Protesti zbog jezivog policijskog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, koji traju već gotovo nedelju dana, odavno su prerasli u nerede širom SAD-a, a sve češće se čuje pitanje da li se i ko krije iza njih.
Sukobi policije i demonstranata, požari i pljačke, povlačenje policije iz stanice, zabijanje vozilima i otvaranje vatre na ljude na ulicama, hapšenje i gađanje novinara gumenim mecima, kao i vest da se predsednik Donald Tramp sklonio pred demonstrantima u bunker ispod Bele kuće, sve ovo šokiralo je i zemlju i svet. Nekoliko ljudi već je smrtno stradalo, a barem jednu osobu ubila je policija kada je otvorila vatru na masu iz koje je neko zapucao na njih u Luizvilu u Kentakiju, piše Index.hr.
Ipak, i Tramp, i brojni policijski zvaničnici, gradonačelnici i guverneri širom SAD-a sve više upozoravaju da su proteste oteli nasilni levičarski radikali, anarhisti i pripadnici pokreta Antifa, što je, naravno, skraćeno ime za antifašiste. Tramp je na Tviteru najavio da će proglasiti Antifa terorističkom organizacijom. U govoru prilikom poletanja rakete Space X Falcon 9 s astronautima za Međunarodnu svemirsku stanicu u Kejp Kanaveralu takođe se obrušio na „nasilje i vandalizam koji predvode Antifa i druge radikalno leve grupe koje terorišu nedužne, uništavaju poslove, štete biznisima i pale zgrade“.
„Neće biti anarhije“, poručio je odlučno Tramp, u skladu s porukom zakona i reda na koju se fokusirao nakon početne osude Flojdovog ubistva.
Prema lokalnim i saveznim zvaničnicima, u proteste širom zemlje infiltrirali su se pripadnici ekstremno levih, ali i ekstremno desnih grupa. Još uvek pokušavaju da utvrde koliku ulogu igraju u neredima širom zemlje, ali sumnjaju da upravo oni stoje iza haosa, uništavanja imovine i sukoba s policijom. Savezni policijski zvaničnici su za CNN potvrdili da organizovane grupe koje vrše nasilje pod okriljem legitimnih protesta u Mineapolisu, gde je Flojd ubijen, i drugde, uključuju anarhiste, leve ekstremiste koji se identifikuju kao antifašisti i desni ekstremisti povezani s belačkim nacionalizmom. FBI istražuje militante koji su ovih dana došli u Minesotu, prateći njihove aktivnosti na društveni mrežama.
Pročitajte još:
Pokret Antifa, koji je posebno ojačao od pobede Trampa na izborima 2016, često koristi militantne i nasilne taktike u svojoj borbi protiv neonacista i rasista, ali i onih koje percipiraju kao takvi. S druge strane, s Trampovim dolaskom na vlast ojačali su i rasisti, neonacisti i drugi desni ekstremisti. Pojedinci s takvim uverenjima izveli su više terorističkih napada poslednjih godina, uključujući onaj na sinagogu u Pitsburgu 2018. u kom je ubijeno 11 jevrejkih vernika. Ipak, svakako će najviše zapamćen ostati neonacistički skup u Šarlotsvilu koji se pretvorio u sukob s antifašistima i ubistvo jedne demonstrantkinje automobilom. Trampova ocena da među ekstremistima koji su marširali s bakljama i skandirali „Jevreji nas neće zameniti“ ima „vrlo finih ljudi“ izazvala je opšte osude s jedne i opravdanja da je pogrešno shvaćena s druge strane.
Pitanje jesu li protesti protiv policijske brutalnosti i rasizma oteti ima, ironično, i svoju rasnu komponentu. Na fotografijama i snimcima može se primetiti da, iako su Afroamerikanci u većini, mladi belci čine znatan deo demonstranata.
Nemoguće je, naravno, odrediti kakva politička uverenja i kakvim organizacijama pripada svako od njih, ali simptomatično je da su neki od njih odeveni u crno, s maramama preko lica, palicama, tzv. molotovljevim koktelima i „profesionalnom“ zaštitnom opremom poput štitova, rukavica i kaciga ili gas-maski, kao i da se otvoreno sukobljavaju s policijom, razbijaju izloge banaka, trgovačkih i restoranskih lanaca, pale automobile i poslovne prostore, ali i prete novinarima koji ih snimaju. Sve su to prepoznatljiva obeležja anarhista iz takozvanog Crnog bloka, koji je već godinama prisutan na protestima za društvenu pravdu.
Levičari i anarhisti koriste proteste kao paravan?
I gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej i guverner Minesote Tim Valc, obojica demokrate, upozorili su da su agitatori spolja došli i oteli proteste koji su postali nasilni, baš kao i u Los Anđelesu, Luizvilu, Detroitu, Vashingtonu i drugim gradovima.
„Želim da budem vrlo, vrlo jasan: ljudi koji ovo rade nisu stanovnici Mineapolisa“, naglasio je gradonačelnik Frej. Guverner Valc je izneo procenu da čak 80% ljudi koji učestvuju u neredima nisu stanovnici Minesote.
„To su saboteri. To su belački supremacisti. To su anarhisti“, dodala je njegova zamenica Pegi Flanagan.
„Pravi tvrdokorni tipovi, to je njihov posao. Oni su uključeni u ovu borbu. Njima trebaju protesti na ulicama kao paravan da bi upali“, komentarisao je za USA Today Adam Legat, bivši antiteroristički službenik britanske vojske koji sad radi kao bezbednosni konzultant.
Dodao je kako su većina radikala ipak levičari i anarhisti, dok desni ekstremisti nisu značajnije prisutni – što je i logično, s obzirom na to da se radi o antirasističkim protestima. Ipak, kako izveštava Vice, sve više naoružanih desničara dolazi na proteste, dok drugi na društvenim mrežama podstiču sledbenike na nasilje protiv crnih demonstranata, uz nadu da će tako izazvati željeni međurasni rat.
Ali neki desničarski ekstremisti, takozvani Boogaloo Bois, poznati po nošenju oružja na proteste, antivladinoj retorici i havajskim košuljama kao znaku prepoznavanja, takođe su se pridružili protestima. Iako im antirasistički demonstranti nisu prirodni saveznici, ovi desničari se nadaju da će situacija eskalirati u građanski rat protiv savezne vlade, u njihovom slengu nazvan „boogaloo“.
Što se pljački tiče, Legat ocenjuje da se pretežno radi o lokalnim stanovnicima koji su jednostavno poneseni trenutnim haosom i bezakonjem. Međutim, prema podacima koje je objavila policijska uprava susednog St. Paula, od 18 ljudi uhapšenih od četvrtka do subote, 12 je stanovnika Minesote.
Što se sukoba s policijom tiče, čini se da u njima učestvuju i lokalni demonstranti, uglavnom Afroamerikanci koji su izašli na ulice ogorčeni zbog Flojdovog ubistvom, i anarhisti koji su došli iz drugih gradova s ciljem eskalacije sukoba.
Opasnost od nasilnog obračuna levičara i desničara
„Teškoća je u tome što nemate kontrolu nad tim ko će se pojaviti. Ako se ovo nastavi, još ljudi će dolaziti. I onda potencijalno možete imati i desničare koji će se pojaviti, što će znatno zakomplikovati stvari. Ako se ti tipovi pojave, tvrdiće da su tu da bi štitili poslovne prostore. Ali to znači da će policija imati dve grupe koje mora da drži razdvojenim. A to zahteva mnogo policijskih resursa“, objašnjava Legat.
Republikanski senator Marko Rubio takođe je upozorio na infiltraciju protesta s različitih strana. „Nešto se dogodi na ovim protestima, baš oko sutona“, ističe Rubio govoreći o „tim ljudima… koji se pojavljuju s rančevima i imaju zapaljive naprave i palice“.
„Znamo da imamo nacije koje aktivno pogoršavaju postojeće podele u Americi. Znamo da imamo krajnje leve grupe koje podržavaju nasilne proteste. Znamo da imamo etničke nacionaliste koji brane sukob temeljen na rasi. I nema razloga verovati da iko od njih odmara ovog vikenda“, poručio je Rubio.
Mnogi demonstranti osuđuju nasilje kom deo njih pribegava, ali neki u isto vreme ističu kako je ovo predvidiva posledica višedecenijskog besa i patnje zbog policijske brutalnosti – o istorijskoj segregaciji, masovnom linčovanju i ropstvu da ne govorimo. Ljudi koji su bili potčinjeni tako dugo sada uzvraćaju, a nasilje je barem privuklo pažnju sveta, smatra aktivista iz Mineapolisa Kon Džonson.
Pamela Oliver, sociološkinja specijalizovana za proteste univerziteta Visconzin Medison, komentarisala je za USA Today kako političari često krive one spoljašnje činioce za nerede u njihovoj zajednici, ali u slučaju ubistva Flojda, zvaničnici su priznali odgovornost policije za ubistvo koje je bilo okidač za proteste. Međutim, policija sada ponovo u mnogim slučajevima primenjuje brutalne i agresivne metode prema demonstrantima, što samo podstiče eskalaciju.
Najveći neredi u Americi u 50 godina
U isto vreme, neki stanovnici Mineapolisa i mirni demonstranti sve se glasnije bune protiv nasilnih radikala. Ljudi koji pale i provaljuju „definitivno“ nisu iz četvrti koje vandalizuju, smatra Ogastine Livingston.
#related-news_0
„Nijedna crna osoba ne pali berbernice u svom komšiluku. Mi to ne radimo. Mi ne uništavamo zgrade, mi ne palimo zgrade“, dodao je ovaj mladi Afroamerikanac.
„Kad policija agresivno kažnjava demonstrante ispaljujući gumene metke i suzavac, njihove taktike eskaliraju. U kontekstu u kom policija ili druge vlasti deluju na represivan način prema zajednicama, može da se stvori slavljeničko stanje kada dođe do pobune, odnosno onoga što zovemo neredima. Pročitala sam tvrdnje stanovnika Mineapolisa da je policija tako loša da je pobuna primerena“, kaže Oliver.
Neredi i nasilje između neonacista i antifašista u Šarlotsvilu 2017. potresli su Ameriku. Ali ovi neredi su mnogo veći i u političkom smislu daleko ozbiljniji. Veći su i od nereda nakon ubistva Majkla Brauna u Fergusonu u Misuriju, 2014. i sličnih protesta i nereda koje je predvodio pokret protiv policijske brutalnosti i rasizma, poznat kao Black Lives Matter (Crni životi vrede). Veliki neredi nakon policijskog premlaćivanja Afroamerikanca Rodnija Kinga, u kojima je ubijeno 63 ljudi, ipak su bili ograničeni na Los Anđeles i okolinu.
Sada je već jasno da Amerika trenutno prolazi kroz najveće i najraširenije nerede u poslednjih 50 godina, piše Economist. A uz sve izraženije nasilje policije prema demonstrantimA, militantnog krila prema policiji, pa i civilima, uz mogućnost uključivanja desnih ekstremista u sukob i Trampovu najavu slanja vojske, kao i tretiranja pokreta Antifa kao terorističke organizacije, situacija bi mogla ubrzo da postane još gora.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
