0
Dolaskom severnokorejskih vojnika na rusko-ukrajinsko ratište rat poprima novu dimenziju. Moskva od početka svoje agresije na Ukrajinu optužuje NATO za „učestvovanje u ratu protiv Rusije“, ali sada je Severna Koreja direktno postala „učesnik“ rata kao saveznik Rusije. To se, međutim, ne dopada ruskom savezniku - Kini.
Prema ukrajinskim i NATO obaveštajnim podacima, nekoliko hiljada severnokorejskih vojnika nalazi se u ruskoj Kurskoj oblasti, čije delove od avgusta drži ukrajinska vojska. Prema navodima južnokorejskih izvora, severnokorejski vojnici dobijaju osim ruskih uniformi i lažne ruske dokumente, a predstavljaju se kao Burjati i Jakuti, predstavnici sibirskih naroda koji su „fizički“ slični Korejcima.
Prema podacima južnokorejske obaveštajne službe, prvi kontingent od 1500 vojnika već je otišao u Rusiju, a Severna Koreja se priprema da stavi Rusima na raspolaganje između 12 i 23 hiljade vojnika. Pjongjang je nedavno imao veliku propagandnu akciju i objavio kako se čak 1,5 miliona ljudi dobrovoljno prijavilo u redove tamošnje armije. Vladimir Putin je nedavno indirektno potvrdio dolazak severnokorejskih vojnika. Na samitu BRIKS-a u Kazanju, odgovarajući na pitanje o satelitskim snimcima koje navodno potvrđuju prisustvo severnokorejskih vojnika u Rusiji, izjavio je: „Ako postoje snimci, znači da nešto pokazuju.“
Ova situacija može dodatno zakomplikovati stanje ne samo u Ukrajini, već i na Dalekom istoku, jer je Peking izrazio nezadovoljstvo zbog najnovijeg prikaza rusko-severnokorejskog ratnog savezništva.
Zabrinjava ih i informacija da bi južnokorejske vlasti mogle da počnu da isporučuju oružje Ukrajini, s obzirom na to da se Seul do sada uzdržavao od toga. Letos su Rusija i Severna Koreja potpisale sporazum o bezbednosti, prema kojem su se obavezale da će se međusobno podržati u slučaju napada, što je takođe izazvalo nelagodu u istočnoj Aziji, posebno u Južnoj Koreji.
Mnogi analitičari se sada pitaju da li je severnokorejski vođa Kim Džong Un promenio svoje „strateške prioritete“, jer je do sada Peking bio jedini „stariji brat“ i zaštitnik Pjongjanga. Kina, kako je poznato, ima „zakonsku obavezu“ da interveniše na strani Severne Koreje u slučaju napada na nju.
Kina ne želi da izgubi kontrolu nad Severnom Korejom, a još manje želi dodatno ugrozi već napete (ekonomske) odnose sa Zapadom zbog postupaka Kim Džong Una i Putinovog uplitanja u njen uticaj.
Severna Koreja zapravo oružjem i municijom koje isporučuje Moskvi, kao i vojnicima koje šalje, plaća ruski gas, naftu i žitarice koji su joj hronično potrebni.
Osim toga, Kina je nedavno predložila mirovni plan za rešenje rata u Ukrajini, koji je ovim savezništvom ugrožen, jer pokazuje da Kina ne može da disciplinuje svog podređenog saveznika – Kim Džong Una. Peking je razočaran ponašanjem Moskve i Pjongjanga, jer Severnu Koreju smatra svojim područjem i nije sklon promenama u tom pogledu. Kina ne želi da bude percipirana kao učesnik u ratu u Ukrajini i protivi se povratku „hladnog rata“ na Dalekom istoku.
„Slanje severnokorejskih vojnika predstavlja dramatičan obrt koji se Kini ne dopada,“ izjavio je za Fajnenšel tajms Andrej Lanjkov, profesor sa Univerziteta Kukmin u Seulu. Kina se pribojava eskalacije tenzija u „svojoj“ regiji, jer novo ratno savezništvo Rusije i Severne Koreje može doprineti jačanju vojnog partnerstva između Južne Koreje, Japana, Filipina i SAD-a u istočnoj Aziji.
Pročitajte još:
Prema rečima profesora Žua Fenga sa Škole međunarodnih odnosa u Nankingu, Kina se nalazi u delikatnoj situaciji, jer se s jedne strane protivi novom hladnom ratu u istočnoj Aziji, što pojačava sigurnosne i političke veze SAD-a s Japanom i Južnom Korejom, a s druge strane se plaši gubitka uticaja na Severnu Koreju.
Feng smatra da Pjongjang igra ulogu „sanitarnog koridora“ prema Južnoj Koreji. Ukrajinski portal cenzor.net navodi da postoji zabrinutost da bi Moskva mogla da tehnološki ojača nuklearni program Kim Džong Una, što bi moglo podstaći dalju trku u naoružanju u regiji. Naime, Pjongjang već raspolaže s oko 50 nuklearnih raketa različitih dometa, koje mogu da pogode ne samo Japan, već i neke ciljeve u SAD-u, što ne odgovara Pekingu.
Složenost situacije dodatno raste jer, prema izveštajima nezavisnog hongkonškog lista „South China Morning Post“, skoro 200 severnokorejskih prebeglih vojnika u Južnu Koreju, uglavnom bivših pripadnika vojske Demokratske Narodne Republike Koreje, izrazilo je spremnost da odu u Ukrajinu i pomognu ukrajinskoj vojsci kao „insajderi“ u psihološkom ratu.
Prebegli vojnici veruju da bi poznavanjem mentaliteta severnokorejskih vojnika mogli pomoći u „psihološkom ratu“, pozivajući vojnike na dezerterstvo, i nudeći usluge prevođenja.
Hongkonški list izveštava da bi to, prema njihovim rečima, pomoglo ne samo Ukrajini već i „spasavanju njihovih sunarodnika“. Južna Koreja takođe razmatra plan slanja vojnog i obaveštajnog osoblja u Ukrajinu kao odgovor na angažovanje Kim Džong Una u rat na strani Rusije, piše agencija Yonhap, pozivajući se na izvor iz vlade.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
