Jedna mlada žena, koja živi u Pekingu i učestvovala je na nedavnim demonstracijama protiv kovid mera, odlučila je da javno otkrije da njeni prijatelji koji su joj se pridružili na demonstracijama nestaju jedan za drugim. Kako će se ispostaviti, oni su u strogoj tajnosti privođeni u policijske stanice, gde im se gubi svaki trag. Kasnije je i ona privedena, a kineske vlasti su optužene za represiju nad neistomišljenicima.
„Dok snimam ovaj video, četiri moja prijatelja su već odvedena“, rekla je žena, stara 26 godina, jasno govoreći u kameru na video snimku koji je prosledila CNN-u.
Ona je nedavno diplomirala i radi kao urednik kniga u jednoj izdavačkoj kući. Nalazi se u grupi osam ljudi koji su u decembru prošle godine izašli na ulice kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog rigoroznih korona mera.
Taj protest je bio jedan od mnogih koji su izbili u većim gradovima širom zemlje u znak nezadovoljstva bez presedana zbog kineske politike nultog kovida, koja je sada ukinuta.
Ona je navela da je većina njenih prijatelja privedena, zbog čega strahuje da bi ona mogla biti sledeća. CNN je uspeo da potvrdi da je dvoje ljudi koji su privedeni pušteno uz kauciju, samo nekoliko dana uoči Lunarne Nove godine. Kada je reč o drugim privedenim demonstrantima, niko, pa ni njihove porodice, ne zna šta se sada dešava.
Dve privedene mlade žene zvanično su optužene za „podsticanje svađe i izazivanje nevolja“, naveli su njihovi advokati.
Ukupan broj ljudi privedenih u vezi sa protestima unutar ozloglašeno neprozirnog bezbednosnog i pravosudnog sistema Kine takođe je neizvestan.
Pekinške vlasti nisu dale zvaničan komentar o pritvaranjima, a gradski Biro za javnu bezbednost nije odgovorio na zahtev za komentar od CNN-a. Nije bilo javne potvrde nadležnih organa da su ova ili bilo koja druga privođenja izvršena u vezi sa protestima.
Ono što se zna o ovim pritvorima, koji su tiho izvršeni, predstavlja jezivi pokazatelj koliko će kineska vladajuća Komunistička partija ići da iskoreni sve oblike neslaganja i slobode govora.
Izveštaj koji objavljuje CNN je rekonstruisan iz intervjua sa tri odvojena izvora, od kojih svaki direktno poznaje najmanje jednu osobu koja je bila pritvorena i upoznata je sa okolnostima drugih u tom krugu.
Privedena i žena koja je pokušala da otkrije istinu
Urednica iz izdavačke kuće se na protestima sastala sa prijateljima. Među njima je bio i bivši reporter koji je studirao sociologiju u inostranstvu i bio volonter u zajednici tokom zatvaranja u Šangaju.
U danima koji su usledili, njihovi životi su se drastično promenili. Policija im je zaplenila ili pretresla telefone i elektronske uređaje i najmanje jednog podvrgla testu urina, navodi jedan od izvora. Neki su prvobitno privedeni na ispitivanje, i zadržani oko 24 sata, pre nego što su pušteni.
Na video snimku koji je dostavila CNN-u, mlada žena je rekla da je te večeri prisustvovala protestu sa prijateljima jer su imali „pravo da izraze svoje legitimne emocije kada im sugrađani umru“, kao ljudi kojima je stalo do društva u kojem žive.
„Na licu mesta smo poštovali pravila, ne izazivajući nikakav sukob sa policijom… Zašto ovo mora da košta života običnih mladih ljudi?” upitala je ona.
Međutim, nekoliko dana nakon što je zabeležila pomenuti snimak, i ona je privedena.
Nakon njenog privođenja, još jedan njen prijatelj je počeo da obilazi porodica onih koji su u pritvoru, koje su bile iz različitih delova zemlje i ranije nisu bile u kontaktu, u nadi da će pomoći u koordinaciji odbrane mladih žena, kaže osoba upoznata sa situacijom.
Ranije ovog meseca, i taj prijatelj je, prema navodima dva izvora, priveden.
Ljudi koji ih poznaju izrazili su zbunjenost zbog pritvaranja, opisujući ih kao mlade profesionalnce koje rade u izdavaštvu, novinarstvu i obrazovanju, koje su bile angažovane i društveno nastrojene, a ne disidenti.
Jedan od tih ljudi je sugerisao da je policija možda bila sumnjičava prema mladim, politički svesnim ženama. Kineske vlasti imaju dugu i dobro dokumentovanu istoriju napada na feministkinje, a najmanje jedna od pritvorenih žena je ispitana o tome da li je bila umešana u feminističke grupe ili društveni aktivizam, posebno tokom vremena provedenog u inostranstvu.
Podsetimo, Kina je nakon masovnih protesta rešila da ukine politiku nultog kovida. Ovo se dogodilo nakon što je 10 ljudi poginulo u požaru u jednoj zgradi, jer nisu smeli da izađu napolje zbog korona mera.
#related-news_0
Stravičan incident je doveo do erupcije protesta, zbog kojih su vlasti bile primorane da ublaže mere. Međutim, došlo je i do erupcije zaraze virusom korona. Kina je zvanično priznala da je u decembru 60.000 ljudi umrlo od posledica zaraze, ali međunarodna zajednica strahuje da je taj broj znatno veći.
Kina je optužena i da je objavljuje podatke o broju zaraženih i umrlih, ali i da sprovodi represivne mere nad demonstrantima.
BONUS VIDEO Kuća okovana ledom u Kini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar