0
Nakon što je Njujork Tajms objavio da je visoki ruski komandant Sergej Surovikin podržao oružanu pobunu paravojne formacije Vagner, čovek koji je poznat pod nadimkom "general Armagedon", navodno je odveden u ozloglašen moskovski zatvor Lefortovo na ispitivanje. Kako se spekuliše, Lefortovo je "prebivalište" mnogim neprijateljima ruskog predsednika Vladimira Putina, a metode ispitvanja, pa i sam zatvor izazivaju jezu.
Vest o hapšenju Surovikina objavio je „Moscow Times“, pozivajući se na svoje izvore. I zaista, Surovikin već danima nije viđen u javnosti, Kremlj je odbio da komentariše te navode, dok njegova ćerka tvrdi da nisu tačni.
Surovikin je označen kao čovek koji je znao za pobunu šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, a spekuliše se i da je sam nezadovoljan ruskim vojnim rukovodstvom. Nakon toga, tvrde nezavisni ruski mediji, on je uhapšen i odveden na ispitivanje. Njegova ćerka Veronika tvrdi da je on na svom radom mestu, iako za to nema nikakvih dokaza. A mesto za koje se spekuliše da je odveden poznato je po okrutnosti.
Saslušanja počinju zveckanjem metala – čuvari koji patroliraju zatvorskim ćelijama udaraju ključevima kako bi obavestili da se zatvorenik sprovodi iz ćelija u sobu za ispitivanje. Drugi pucketaju prstima u hodnicima, gde fluorescentna svetla rade danju i noću, kao upozorenje da drugih zatvorenika nema na vidiku.
Sobe za ispitivanje imaju drveni sto, nekoliko stolica, zidni kalendar i prozor koji gleda na prazno dvorište.
„Ne možete nikoga da vidite, potpuno ste sami. Nema buke, ničega. Zaista izluđujuće“, rekao je Andrej Soldatov, novinar koji je nekoliko puta ispitivan u Lefortovu pre nego što je emigrirao u London.
U zatvoru se nalazi i novinar Volstrit žurnala Evan Gerškovič, a pre njega je tu bio i sovjetski pisac Aleksandar Solženjicin, kao i nekoliko zaverenika koji su optuženi za državni udar protiv predsednika Mihaila Gorbačova 1991. i bivšeg američkog marinca Pola Vilana.
Mnogi advokati i bivši zatvorenici opisali su zatvor kao sterilnu ustanovu koja je projektovana da spreči zatvorenike da se ikada vide – „izolacija zbog koje je Lefortovo teško izdržati“.
Smešten u sporednim ulicama mirnog kvarta u istočnoj Moskvi, u Lefortovu su bile na hiljade optuženih špijuna, disidenata, pisaca, pobunjenika i svih drugih političkih zatvorenika i okorelih kriminalaca.
Smatran simbolom državne kontrole nad ruskim narodom, zatvor je danas pritvorski centar čiji se zatvorenici ponekad drže godinu dana ili više. Istražno odeljenje FSB-a nalazi se u susednom bloku, olakšavajući službenicima pristup zatvorenicima.
Policajci koji se šetaju između zgrada koriste ključ-kartice za sigurnosna vrata koja ostaju zaključana sve dok ne provere kolege koji rade u sobi za video nadzor.
U zatvorskim ćelijama prozori su postavljeni su iznad nivoa očiju tako da zatvorenici mogu da vide samo moskovsko nebo. Dva kreveta sa čeličnim okvirima sa jastučićima za dušek nalaze se pored toaletnog dela, napravljenog od nerđajućeg čelika. Svakih nekoliko minuta, kroz kružni prozor na vratima proviruje stražar.
Zatvorenicima koji su osumnjičeni za najteža krivična dela zabranjena je poseta. Svoje bližnje mogu da vide samo tokom kratkih pojavljivanja na sudu.
Dozvoljen je izlazak u dvorište i zatvorenici nemaju lisice na rukama, već im se traži da hodaju s rukama iza leđa.
Zatvor je nazvan po ženevskom plemiću iz 17. veka, Fransoa Le Fortu, savetniku ruskog cara Petra Velikog. Međutim, kompleks je toliko obavijen velom tajne da je nejasno koje godine je otvoren. Neki smatraju da je u pitanju 1800. godina. Boljševici su nazivali Lefortovo uzornim zatvorom, iako je on ubrzo postao mesto staljinističkih tortura i pogubljenja.
U podrumu je tajna policija predsednika Josifa Staljina 1930-ih pogubila ogroman broj žrtava.
„Koristili su traktorske motore da priguše zvuk pucnjave“, napisala je sovjetska autorka Evgenija Ginzburg u memoarima iz 1967. godine.
Solženjicin je u svom izveštaju iz zatvora „Arhipelag Gulag“ pisao o crnoj ofarbanoj ćeliji.
„Zatvorenici koji su se žalili dobijali bi udarac u prepone, a neki bi bili gurnuti u hladnu samicu. Jedan (zatvorenik) je dobio hranu tek trećeg dana“, kazao je on.
„Godine 1994., kada je Rusija posrnula iz decenija sovjetske vlasti u haotično novo doba, FSB je izgubio svoj istražni aparat i kontrolu nad pritvorskim centrom. Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzelo je Lefortovo i napunilo ga figurama organizovanog kriminala pored političkih zatvorenika“, navodi se u izveštaju ruskog lista Komersant iz 1997. godine.
FSB je ponovo preuzeo svoje istražne dužnosti predsedničkim dekretom 1996. godine, time je Lefortovu vraćena funkcija pritvorskog centra za one optužene za izdaju, špijunažu, političku korupciju i druge teške zločine.
Novi zatvorenici se prvo odvode u metalni kavezu, gde se pretresaju pre nego što predaju svoje stvari.
Ako u zatvoru treba da prenoće, u šest ujutru ih stražari bude uz lupanje na vrata ćelije. U svakom trenutku mogu biti pozvani na sate ispitivanja.
„Postavljaju mnoga birokratska pitanja na veoma spor način… Ispitivači bi pokušali da preformulišu odgovore zatvorenika na njihov sopstveni birokratski jezik kako bi implicirali krivicu“, rekao je bivši zatvorenik.
Pročitajte još...
0
0
0
Nekoliko zatvorenika je reklo da su morali da čekaju mesecima kako bi videli advokata.
Čuvari, uvek obrijani i fizički spremni, sa ponosom govore o značaju tog objekta za državu.
„Veoma su ponosni na istoriju ovog zatvora, a kad bih trebao jednom rečju da opišem ovaj zatvor to je izolacija. Zaleđeno mesto… Kada stignete tamo, prestaju sva vaša prava“, rekao je bivši zatvorenik i novinar Igor Rudnikov.
BONUS VIDEO Putin ostao bez aplauza nakon govora