0
Prema novom izveštaju, u Aziji se nalazi 99 od 100 gradova s najzagađenijim vazduhom, a klimatska kriza igra ključnu ulogu u lošem kvalitetu vazduha koji ugrožava zdravlje milijardi ljudi širom sveta.
Velika većina tih gradova (83) je u Indiji i svi su premašili smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za kvalitet vazduha za više od 10 puta. Istraživanje „IQAir“-a, koji prati kvalitet vazduha širom sveta, posebno se koncentrisalo na fine čestice PM2.5 koje najmanje zagađuju, ali su istovremeno najopasnije po zdravlje, prenosi Index.hr.
Samo devet odsto od više od 7.800 gradova imalo je kvalitet vazduha koji je zadovoljio standard SZO, prema kojem prosečni godišnji nivoi PM2.5 ne bi trebali da prelaze pet mikrograma po kubnom metru. „Zagađenje vazduha utiče na svaki aspekt našeg života. U zemljama s najvišim zagađenjem, ljudi će verovatno u proseku da žive tri do šest godina manje“, kazao je izvršni direktor „IQAir“-a Frenk Hejms.
Plutajuće čestice PM2.5 su fine čestice prečnika manjeg od 2.5 mikrometra. Posebno su opasne jer su vrlo male i lagane, što im omogućava da duže plutaju u vazduhu, da dublje prodiru u pluća i čak da ulaze u krv. Na te čestice mogu da se vežu razni opasni elementi poput olova, arsena, nikla i kadmijuma.
Nastaju prilikom sagorevanja fosilnih goriva i šumskih požara, a povezuju se s astmom, srčanim i plućnim bolestima, rakom i drugim bolestima disajnog sistema, kao i sa kognitivnim poteškoćama kod dece, piše CNN.
Prema izveštaju, prošle godine je Begusarai, u indijskoj državi Bihar, bio najzagađeniji grad na svetu s prosečnom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 118.9 – što je 23 puta više od smernica SZO. Iza njega su indijski gradovi Guvahati, Delhi i Mulanpur.
1.3 milijarde ljudi, ili 96 odsto stanovništva, u Indiji živi s kvalitetom vazduha sedam puta nižom od smernica SZO. Centralna i južna Azija su regije s najlošijim rezultatima na globalnom nivou, gde su smeštene sve četiri zemlje s najzagađenijim vazduhom: Bangladeš, Pakistan, Indija i Tadžikistan.
Područe centralne i istočne Evrope takođe nema najbolje rezultate, za razliku od zapadnog. Na interaktivnoj karti „IQAir“-a možemo da vidimo da Bosna i Hercegovina ima značajnih problema sa zagađenjem vazduha. Godišnja koncentracija čestica PM2.5 u više gradova prelazi 25 mikrograma po kubnom metru, što je pet do sedam puta više od smernica SZO.
Bihać je, na primer, 645. najzagađeniji grad na svetu s PM2.5 od 29.1. Ni Hrvatska ne stoji najbolje, mada ima bolje rezultate od BiH. Koprivnica je na 1.073. mestu (od 7.812 gradova) s PM2.5 od 21.3.
Prosečna godišnja koncentracija čestica PM2.5 u Zagrebu iznosi 14.9 mikrograma po kubnom metru; što je dva do tri puta više od smernica SZO. Reka je na karti u „zelenoj boji“ s PM2.5 od 8.1, odnosno vrlo je blizu smernicama. Split takođe (9.2).
Samo 10 zemalja i teritorija imalo je „zdrav“ kvalitet vazduha: Finska, Estonija, Portoriko, Australija, Novi Zeland, Bermuda, Grenada, Island, Mauricijus i Francuska Polinezija.
Svake godine umre na milion ljudi od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha. Prema studiji objavljenoj u BMJ-u u novembru, zagađenje vazduha fosilnim gorivima svake godine širom sveta „ubije“ 5.1 milion ljudi.
Pročitajte još...
„Air Quality Life Index“, navodi da kada bi se zagađenbje finim česticama smanjilo u skladu sa smernicama SZO – očekivano prosečno trajanje života na svetu bi se produžilo za dve godine i tri meseca. U Hrvatskoj bi se životni vek produžio za oko godinu dana (0.97), a u BiH za godinu i osam meseci.
Izveštaj „IQAir“-a navodi da glavnu ulogu u zagađenju vazduha imaju klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem. Klimatska kriza menja vremenske prilike, što dovodi do promena u vetru i padavinama, a što pak utiče na raspršivanje zagađujućih supstanci.
„Imamo tako snažno preklapanje onoga što uzrokuje klimatsku krizu i onoga što uzrokuje zagađenje vazduha. Koraci koje možemo da preduzmemo kako bismo smanjili zagađenje vazduha dugoročno će imati ogroman uticaj i na poboljšanje klimatskih emisija gasova, i obrnuto“, kazao je Hejms.
