2
Na današnji dan prošle godine, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu. Protekle godine, dosta se pričalo o planovima Rusije, o ukrajinskom otporu, kao i o predviđanjima za mesece koji dolaze. Sukob i dalje traje neizmenjenom žestinom, obe strane su neopolebljive u svojim stavovima i uverene u svoju pobedu. O prvih godinu dana krvavog sukoba, o prolećnoj ofanzivi, kao i mogućem ishodu borbi za Novu su govorili Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije i dr Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Pre tačno godinu dana, ruske trupe su u zoru napale Ukrajinu iz više pravaca. Iako su ukrajinski zvaničnici i obaveštajci mescima unazad upozoravali na takav scenario, svet je do zadnjeg momenta odbio da poveruje da je veliki rat na teritoriji Evrope moguć.
Gde smo godinu dana kasnije?
„Ovo će biti presudna godina za dalji tok sukoba, jer mnogo toga zavisi od sposobnosti Ukrajine da izdrži novu rusku seriju napada. Rusi su naučili na greškama koje su činili u prvih godinu dana. Sprema se dolazak novih rezervista koji su mobilisani, a Ukrajinci su sa druge strane izgubili ogroman broj ljudi, naneta je ogromna ekonomska šteta zemlji, zavisni su od zapadne pomoći i veoma su blizu toga da izgube strateški veoma važan grad u Donbasu, a to je Bahmut. To je ono što će narednih nekoliko nedelja imati veliki efekat na dalji tok rata“, kaže Vuksanović.
On smatra da su su šanse za mir gotovo nepostojeće u ovom trenutku, jer ne postoji volja da se sedne za pregovarački sto.
„Prvo, zato što obe zaraćene strane, i Rusi i Ukrajinci veruju da i dalje postoji šansa za njihovu apsolutnu pobedu. Ukrajinci neće da naprave kompromis, veruju samo u povratak kontrole nad njihovom međunarodno priznatom teritorijom, dok Rusi veruju da mogu i da moraju da reše ovaj konflikt u svoju korist. Još jedan faktor koji sprečava da se sukob reši u ovom stadijumu mirovnim sporazumom, je to što su i Rusija i Zapada previše uložili u ovaj sukob. I jedni i drugi smatraju da bi bilo kakvo odstupanje u ovom trenutku bio poraz i samim ti to čini da su šanse za diplomatskim rešenjem ravne nule u ovom trenutku“, naveo je Vuksanović.
Cvijić ističe da propast ruskih ratnih planova ima katastrofalne razmere. Dodaje da je Rusija ozbiljno potcenila odbrambenu sposobnost Ukrajine.
„Ruska agresija na Ukrajinu do sada je odnela nekoliko stotina hiljada života na obe strane. Ukrajina, zemlja od 37 miliona ljudi, ima oko 13 miliona interno raseljenih lica i izbeglica (što je više od jedne trećine ukupnog stanovništva), a šteta proistekla od ratnog razaranja iznosi nekoliko stotina milijardi evra, što znači da će Ukrajini, od momenta završetka rata, biti potrebne godine, ako ne i decenije, da uništeno obnovi. Ljudske žrtve na strani ruskog agresora su, u zavisnosti od izvora, skoro duplo veće. Propast ruskih ratnih planova ima katastrofalne razmere. Rusija je ozbiljno podcenila odbrambenu sposobnost Ukrajinaca i Ukrajinki, ali je Rusija nuklearna sila od skoro 150 miliona ljudi, cena ljudskog života u Putinovoj diktaturi je veoma mala, te može da sebi dozvoli da ovaj rat, bez preteranih uspeha, vodi još godinama“, istakao je Cvijić.
Kako smatra sagovornik „Nove“, Rusija u ratu nikako ne može da pobedi, ako pod tim podrazumevamo ostvarivanje prvobitno zacrtanih ciljeva, a to su zauzimanje Kijeva i okupacija čitavog istočnog dela Ukrajine, a po nekim optimistima u Kremlju čak 2/3 njene teritorije.
„Kako god se rat bude razvijao, sada je potpuno jasno da će nezavisna i suverena Ukrajina, daleko veća od krnje države iz snova Vladimir Putina, ostati na mapi evropskog kontinenta. Ukrajinska vojska je u poslednjih nekoliko meseci u potpunosti isterala ruske snage iz Harkovske regije i potisla okupatora na drugu stranu reke Dnjepar. Na proleće i leto sasvim je izvesno da će ukrajinske snage nastaviti da napreduju ali je teško zamisliti situaciju u kojoj će uspeti da Ruse u potpunosti isteraju iz Ukrajine“, naveo je Cvijić.
Prolećna ofanziva?
Kada je reč o prolećnoj ofanzivi, Vuksanović ističe da se postavlja pitanje da li će zaista biti toliko intenzivna ruska ofanziva ili će se svi faktori fokusirati na postepeno „mlevenje“ ukrajinskih snaga – da će konstantno imati koncentrisane napade na strateški bitne gradove kako bi naterali ukrajinsku stranu da što više ljudstva žrtvuje u odbrani tih gradova – kao što se sada dešava sa Bahmutom.
„Isto tako velika je šansa da će Ukrajina morati da pokuša ofanzivu u narednih nekoliko meseci, verovatno na proleće, jer oni su isto svesni da su zapadne zalihe naoružanja na izmaku zbog deindustrijalizacije na Zapadu i da im je bitna neka vojna pobeda na terenu da bi ubedili Zapad da se ta podrška nastavi“, istakao je Vuksanović.
Cvijić navodi da su procene zapadne obaveštajne zajednice da se svojevrsni rat iscrpljivanja, gde ni ruska ni ukrajinska strana neće biti u mogućnosti da drugoj strani zadaju odlučujući udarac, može nastaviti tokom čitave naredne godine, čak i godinama posle.
„Postavlja se pitanje kada će se strane u sukobu u dovoljnoj meri ‘istrošiti’ što bi moglo da ih natera da sednu za pregovarački sto. Za sada, na ruskoj strani se nije mogla videti ozbiljna spremnost da se pregovara. Da li će najavljeni kineski plan za mir u tom smislu nešto da promeni u ovom trenutku teško je proceniti. Hipotetički, čak i kad bi ukrajinske snage rusku vojsku i paravojne formacije izbacili sa čitave teritorije istočne Ukrajine, čak i iz Krima, Rusija bi mogla da taj rat nastavi. Rusija bi mogla i da uspostavi neku vrstu primirja sa ukrajinskom stranom, kao što je to i bio slučaj 2015., ali dokle god je Vladimir Putin na vlasti u Moskvi, Ukrajina neće imati nikakve garancije da ih Ruska Federacija neće u određenom trenutku ponovo napasti. Drugim rečima, Rusija ovaj rat na kraju krajeva ne može da pobedi, ali može da nastavi da godinama iznuruje ukrajinsku stranu“, rekao je Cvijić.
Sporazum umesto apsolutne pobede
On smatra da ovaj rat, kao i svi prethodni, može da se završi odlučujućom pobedom jedne strane, šta nije verovatno, ili sporazumnim mirom.
„Na samom početku sukoba ukrajinska strana bila je spremna da pregovara, čak i da prihvati da ostane neutralna i ne uđe u NATO pakt, za šta Moskva tvrdi da je bio jedan od osnovnih razloga za rat. Posle otkrivanja ratnih zločina koje su ruske snage počinile u Buči i Irpinu, kao i vojnih uspeha na istoku zemlje, ukrajinska strana čini se daleko manje spremnom na neku vrstu prvobitno zamišljenog kompromisa. Ponuđena perspektiva članstva u EU, mogla bi da ima odlučujuću ulogu za uspostavljanje mira. Kada bi Ukrajini bilo ponuđeno da postane nova članica Unije, bila bi spremnija da prihvati čak i neke bolne ustupke ruskoj strani, ali imajući u vidu sporost evrointegracija i nedostatak političke volje u EU da se proširenje značajno ubrza, teško je zamisliti da će do ovakvog mira doći naredne godine. Teoretski je moguće uspostavljanje primirja, ali ponavljam, dokle god je na vlasti u Moskvi Putinov diktatorski režim, Ukrajinci i Ukrajinke neće moći mirno da spavaju“, zaključio je Cvijić.
PROČITAJTE JOŠ:
2
2
1
Vuksanović ističe da bi Ukrajina mogla da iznenadi sve na kraju i da pobedu, ali da su kada se gledaju vojni fundamenti, resursi trenutno na strani Rusa.
„Dok god traje ovaj sukob postojaće rizik od prelivanja rata, bilo možda na neku susednu državu poput Moldavije, ili na članicu NATO-a poput Poljske, što ona znači bukvalno direktan sudar NATO-a i Rusije. Naravno to je scenario koji treba po svaku cenu izbegavati. Što se tiče mogućnosti pobede, ne isključujem teorijsku mogućnost da će Ukrajina ipak sve iznenaditi. Ali ipak, kada se gledaju vojni fundamenti, poput ljudstva, opreme, vatrene moći i logistike, tu su nažalost po Ukrajince, ti resursi na strani Rusa“, zaključio je Vuksanović.
BONUS VIDEO: Bajden stigao u Kijev na iznenadni sastanak sa Zelenskim