5
Prošlo je više od godinu dana otkako je koronavirus usporio čitav svet. Nizali su se periodi zatvaranja, zabrane kretanja, poboljšanja brojki, delimičnog vraćanja u normalne aktivnosti, ali nas je virus nakon svake male pobede upozoravao na svoje opasnosti. Antivakseri su prethodnu godnu naših života iskoristili da svoju platformu podignu na viši nivo koristeći ono što spaja ljude širom sveta – društvene mreže.
POGLEDAJTE JOŠ:
Jedan od najglasnijih antivaksera – Džošua Koleman iskoristio je Fejsbuk da svojim pratiocima predoči svoju teoriju: koronavirus je samo dobra prilika.
„Ovo je jedinstveni momenat u istoriji kada svako ljudsko biće širom planete, ali naročito u Sjedinjenim Državama, ima poseban interes za proces vakcinacije i same vakcine. Tako da, vreme je za edukaciju“, rekao je zakleti antivakser tokom obraćanja na pomenutoj društvenoj mreži.
Međutim, pojam „edukacija“ za njega znači širenje lažnih ili nedovoljno proverenih informacija o virusu i vakcinama.
Koleman je u desetominutnom obraćanju objasnio kako su svi loši događaji od početka pandemije zapravo marketing. Ono ga izdvaja od ostalih antivaksera jeste širina stanovišta koje zastupa. Naime, on je svoju platformu na društvenim mrežama iskoristio da podseti na godine iza nas i sve zarazne bolesti koje su pogodile Ameriku i ostatak sveta. Ipak, „aktuelna dešavanja su jedinstvena prilka“, istakao je Koleman.
Antivakseri su u poslednjih nekoliko godina aktivniji nego ikada, a koronavirus im je pružio priliku da teorija o lošem uticaju vakcina dobije mnogo širu publiku, jer su ljudi širom sveta zabrinuti, a o virusu malo znamo. To je „jedinstvena prilika“ o kojoj Koleman govori.
Istraživanje koje je sprovela Rene DiResta sa Univerziteta Stenford pokazalo je da društvene mreže, naročito Tviter, predstavljaju izuzetno plodno tlo za širenje poruka antivaksera. Ovo je izazvalo veliki odjek među zakonodavcima u Americi, koji su videli svoju priliku za dobijanje glasova.
Nalozi koji su aktivni na Tviteru nekoliko godina objavljivali su o povezanosti vakcina i pojave autizma kod dece, ali su u koronavirusu videli mogućnost da prošire svoje delovanje. Tako su sa autizma prešli na čipovanje, paralizu i izbor vakcine protiv kovida.
Vakcine, politika i antivakseri
Ovo stanovištve je u Americi razvijeno daleko više nego u drugim krajevima sveta, uglavnom zbog nesebične podrške koju ima u političkom sistemu, naročito republikanskoj stranci.
Antivakseri su uspeli da oforme komitete, zajednicu sa ostalim konstituentima, mrežu koja predstavlja oslonac protivnicima vakcinacije u bilo kom obliku, ali i zakonodavcima širom zemlje. Imaju stav koji privlači mase – roditelji sami treba da odluče o načinu odgoja dece, a medicinske odluke moraju biti privatne i jedinstvene.
Puna moć antivakserskog pokreta prikazana je u aktuelnoj borbi Sjedinjenih Država sa koronavirusom.
POGLEDAJTE JOŠ:
Prema najnovijim podacima, samo 61 odsto odraslog stanovništva je potpuno vakcinisano. Ove brojke nisu dovoljne za kolektivni imunitet, iako postoji velika pogodnost za sve građane koji žele da se vakcinišu: vakcine su besplatne, bezbolne, štite od težih oblika bolesti, a za one neodlučne, tu su i premije. Brojne države su odlučile da uvedu nagrade za vakcinisane, pa tako Njujork i Vašington nude novac, karte za pozorište, besplatnu vožnju metroom, slušalice, telefone…
Iako otpornost prema vakcinama u određenom obliku postoji koliko i one same, epidemija malih boginja, koja je pogodila uglavnom nevakcinisane posetioce čuvenog Diznilenda, dovela je povećanja broja onih koji smatraju da je vakcina pretnja, nikako lek.
Antivakseri su te 2014. dobili uporište za svoje stavove jer su siromašne zemlje sa izuzetno malim procentom vakcinisanih razvile kolektivni imunitet. Ipak, računica je i tada bila jasna.
Siromašne zemlje nemaju novca za vakcine, te ljudi brže obolevaju i razvija se imunitet. Ali, one imaju veliku stopu smrtnosti zbog težih oblika bolesti koji se razvijaju. Upravo to može sprečiti vakcinacija.
Roditelji protiv državne politike
Vakcine u Americi nisu bile pitanje politike sve dok pojedini političari nisu pozvali na poštovanje odluke roditelja da vakcinišu svoju decu ili odustanu od te ideje. Nakon epidemije malih boginja, jedna grupa roditelja postala je svesna opasnosti situacije, pa su rešili da stvar uzmu u svoje ruke.
Uz pomoć tadašnjeg senatorai predijatra Ričarda Pena, formiran je predlog zakona koji nalaže obavezu vakcinaciju sve dece, izuzev onih koji imaju legitimni medicinski razlog da to ne učine.
Ovo je samo podstaklo antivaksere na mobilizaciju.
Aktivisti tog pokreta oštro su se protivili zakonu, a kao glavni adut iskoristili su slobodu. „Roditeljima je onemogućeno da odlučuju o zdravlju svoje dece“, uzvikivali su oni najglasniji.
Samo nedelju dana nakon predloga ovog zakona u Kaliforniji, zakonodavac iz Teksasa – Džejson Vilalba, pokušao je da učini isto. Međutim, on je zaboravio na jako uporište antivaksera u Teksasu, koji mu nisu dozvolili ni da objasni svoje stanovište. Iako zakon gospodina Vilalbe nikada nije izlasan, otvorioje jemogućnost za razvoj nečeg mnogo većeg i rasprostranjenijeg. Tada su se pojavile nove generacije antivakserskih pokreta, koji se mahom oslanjaju na društvene mreže i njihove pogodnosti.
Antivakserski pokret uspeo je da uradi nezamislivo u Teksasu. Džejson Vilalba nije izglasan za drugi mandat, na njegovo mesto došla je senatorka koja podržava politiku protivnika vakcina i tada je svima postalo jasna politička moć ovih pokreta.
Pošto je odbijanje vakcine postalo „roditeljski izbor“, republikanci nisu smeli da rizikuju suprostavljanje slobodi izbora. Formirani su mnogobrojni antivakserski pokreti, mediji su postali raspoloženi za saradnju i prenošenje njihovih poruka, ukratko – grupe su se ujedinile i učinile da glas suprotne strane utihne.
Ove organizacije postale su i jako unosne, obzirom na novčane donacije dobrotvora. Velika količina novca znači i delotvorniju propagandu za širu publiku, pa je tako nastao film„Vakcinisan“, koji je pripremio teren za ostvarenje koje negira postojanje pandemije – „Plandemija“.
Samit koji omogućuje da se čuje glas antivaksera
Na samitu o zdravstvenoj slobodi i protivljenju vakcinama 2020. godine govorili su mnogi zakleti neprijatelji vakcina, koji su opisali na koji način dobijaju podršku za svoje delovanje, ali i nude usluge zastupljenijim političarima.
Tako je Dženifer Larson, majka koja veruje da je vakcina dovela do autizma kod njenog deteta, ispričala kako je nekada bolje podržati političara koji može da širi poruke.
„Mi smo osnovali stranku za kandidate koji se protive vakcinama i medicinskim sredstvima , ali je dvopartijski sistem previše zastupljen da bi to moglo da funkcioniše. Stoga smo zaključili da je pametnije ponuditi podršku političarima većih stranaka koji mogu da zastupaju naše ideje“.
Naravno, za to dobijaju novčanu kompenzaciju.
„Ako kažu nešto što se smatra previše kontroverznim, imamo tim ljudi koji će ublažiti situaciju kriznim menadžmentom. Ukoliko je to moguće, neophodno je da nateramo ljude da im veruju“, kazala je Larson.
Republikanci-nova nada za antivaksere
Republikanski političari i antivakseri, kako se ispostavilo, čine idealnu kombinaciju.
Na talasu slobode mišljenja i izbora, republikanci su uspeli da proguraju svoje ideje i dobiju podršku ovog, sve masovijeg pokreta, što se može ispostaviti pogubnim po zdravstveni sistem.
Postoji bojazan lekara, ali i političkih analitičara da antivakserski pokret može dobiti snažno uporište ukoliko republikanska stranka usvoji zvaničan program koji će uvrstiti i pravo na odbijanja vakcine, sve na osnovu ličnih sloboda.
To bi pružilo priliku za procvat pokreta širom sveta, ali i sve veću podršku od strane neke političke opcije, koja vidi mogućnost za pridobijanje glasačkog tela.
Ovim bi zdravstveni sistemi i najvažnije – građani širom Amerike i sveta bili ugroženi, iako su vakcine u većem delu planete dostupne i besplatne, ali politika i društvene mreže čine platformu koja nema granica, a posledice takovg delovanja su dalekosežne.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
