Stotine svetskih klimatologa očekuju da će globalne temperature porasti na najmanje 2,5 stepeni Celzijusa, što će izazvati katastrofalne posledice po čovečanstvo i planetu, pokazuje istraživanje britanskog "Gardijana". Skoro 80 odsto ispitanika iz Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) predviđa najmanje 2,5 stepeni globalnog zagrevanja, dok skoro polovina predviđa najmanje tri stepena.
Mnogi naučnici predviđaju „poludistopijsku“ budućnost, koja podrazumeva glad, sukobe i masovne migracije, podstaknute toplotnim talasima, šumskim požarima, poplavama i olujama visokog intenziteta i učestalosti.
Brojni stručnjaci su naglasili da se osećaju beznadežno i da su uplašeni neuspehom svetskih vlada da reaguju na klimatske promene uprkos naučnim dokazima.
„Mislim da smo na putu do velikih društvenih poremećaja koji će se odigrati u narednih pet godina. Proizvodnja hrane će biti poremećena“, rekla je Greta Pecl sa Univerziteta Tasmanije.
Ali, mnogi su rekli da se borba protiv klimatskih promena mora nastaviti, koliko god bude porasla globalna temperatura, svaki izbegnut delić stepena smanjio bi ljudsku patnju.
Gardijan se obratio svakome ko je učestvovao u IPCC izveštaju od 2018. godine i oni očekuju da će u narednim decenijama doći do klimatskog haosa.
„Klimatska kriza već nanosi veliku štetu širom sveta, sa samo 1,2 stepena globalnog zagrevanja u poslednje četiri godine. Ovo je samo početak. Vežite se“, rekla je Džesi Kinan, sa Univerziteta Tulejn u Sjedinjenim Američkim Državama.
Stručnjaci su ocenjuju da su pripreme ljudi za zaštitu od najgorih klimatskih katastrofa trenutno na kritičnom nivou. Leticija Kotrim da Kunja sa Univerziteta u Rio de Žaneiru naglasila je da je izuzetno zabrinuta.
Prema trenutnim ocenama, svet je na putu da pređe prag za oko 2,7 stepeni, a istraživanje Gardijana pokazuje da mali broj stručnjaka IPCC-a očekuje da će svet sprovesti neku akciju koja je potrebna da se to smanji.
Dipak Dasgupta, sa Instituta za energiju i resurse u Nju Delhiju, u Indiji, rekao je: „Ukoliko svet, koji je neverovatno bogat, ne učini nimalo da se pozabavi nevoljom siromašnih, svi ćemo na kraju izgubiti“.
Mnogi ekspeti su pominjali da će klimatske promene posebno uticati na siromašni sloj globalnog stanovništva.
„Očekujem poludistopijsku budućnost sa velikim bolom i patnjom za ljude globalnog juga. Reakcija sveta danas je za osudu – živimo u doba budala“, rekao je južnoafrički naučnik, koji nije želeo da otkrije svoj identitet.
Otprilike četvrtina stručnjaka IPCC-a koji su odgovorili misli da će globalni porast temperature biti zadržan na dva stepena ili će pasti, ali čak su i oni skoro pa izgubili nadu.
„Uveren sam da imamo sva rešenja potrebna za put od 1,5 stepeni i da ćemo ih primeniti u narednih 20 godina. Ali bojim se da bi naše akcije mogle da dođu prekasno „, rekao je Henri Nojfelt u klimatskom centru UN u Kopenhagenu.
Liza Šiper, sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, rekla je: „Moj jedini izvor nade je činjenica da, kao prosvetni radnik, vidim da je sledeća generacija pametnija i da će bolje razumeti politiku“.
Svetska meteorološka organizacija istakla je da klimatski haos ugrožava proizvodnju hrane, trgovinu i živote.
To je dodatno vidljivo u Latinskoj Americi, gde su posle godinu dana rekordnih vrućina, poplava i suša, glad i bolesti u velikom porastu.
Kontinent, koji je zarobljen između jezivo vrelog Tihog i Atlantskog okeana, verovatno je pretrpeo desetine hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa klimom 2023. godine i najmanje 21 milijardu dolara ekonomske štete, ističe Gardijan.
BONUS VIDEO Klimatolog Vertačnik: „To naj bo opomnik“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare