3
Kada se pogleda istraživanje javnog mnjenja koje su Gallup i Novus sproveli u evropskim državama na temu afiniteta evropskih građana prema dvoje američkih predsedničkih kandidata, primetno je par izuzetaka. Dok se ubedljiva većina evropskog kontinenta nadala pobedi Kamale Haris, sa procentima i od po 80% u nordijskim državama, u našem regionu bilo je par razlika.
Piše Dimitrije Milić, Novi treći put
Iako je većina regiona gravitirala ka Kamali Haris sa svojim afinitetima, Srbija je bila prva u Evropi i svakako u regionu Zapadnog Balkana sa podrškom Trampu sa oko 59%. Prve naredne države sa tolikom podrškom republikanskom kandidatu bile su Mađarska sa 49% i Bugarska sa sličnim procentom. U tom smislu deluje da u Srbiji postoje veća očekivanja od povratka Trampa u Belu kuću, dok u ostatku Zapadnog Balkana postoji u najmanju ruku skepticizam prema tome.
Ukoliko se izuzme percepcija građana i njihovi odgovori u istraživanjima javnog mnjenja, važno je i analizirati šta mogu biti realistične posledice po region. Prvi važan element za analizu hipotetičke republikanske politike prema regionu je sama relevantnost regiona. On u trenutnim međunarodnim okolnostima nije visoko pozicioniran i manje je relevantan nego 2020. kada je Džo Bajden došao na vlast ili ranije. Razlog je što se u međuvremenu desio rat u Ukrajini kao najveći kontinentalni evropski sukob od Drugog svetskog rata i sukob u Gazi koji preti stabilnosti celog Bliskog Istoka.
Osim žarišta koja po prirodi troše energiju i vreme spoljnopolitičkih i bezbednosnih kapaciteta Amerike, Evropa kao region nije ključna za Vašington. Još od administracije Baraka Obame postoje pokušaji da se potpuni fokus prebaci sa Atlantika na Pacifik, a od pomoći za region nije ni to što zajedno ima stanovnika manje od Rumunije i veličinu svih ekonomija sličnu jednoj Slovačkoj. Zato će za lidere iz regiona biti teško da privuku pažnju američkih donosioca odluka kao što je to bio slučaj 1990-ih, kada je ostatak sveta bio mahom miran, a u regionu buktao niz ratova.
Ipak, američka spoljna politika nikada neće zanemariti u potpunosti Zapadni Balkan, jer se radi o poslednjem organskom regionu Evrope koji nije do kraja integrisan u zapadne strukture i postoji uvek strah od potencijalnog regionalnog sukoba.
Drugi element koji će držati naš region makar na radaru je što vakum koji su ostavile zapadne države u velikoj meri koriste sile koje su konkurentne Americi poput Rusije i Kine. Dok je ruski uticaj evidentno u opadanju, čak i u Srbiji, kineski ekonomski uticaj je u usponu i to naročito u Srbiji. Republikanci koji dobar deo svoje politike baziraju na ekonomskom kontriranju Kini i eskalaciji trgovinskog rata sa ovom silom, verovatno će držati na radaru i njeno delovanje u drugim delovima sveta, uključujući i naš region.
Pročitajte još:
3
0
0
Prva posledica po naš region koju će doneti stupanje Trampa na dužnost, a koja je u solidnoj meri povezana sa Kinom, svakako su veće carine. Republikanski predsednički kandidat je najavio da će nastaviti sa svojom protekcionističkom politikom podizanja uvoznih barijera u vidu carina i drugih mera. Dok je u prethodnom mandatu bio dominantno fokusiran na Kinu u par oblasti i delom na saveznike poput Evropske unije, sada najavljuje uvođenje carina na svu robu iz sveta od 10% i specijalne za Kinu, gde je licitirao i sa trocifrenim procentima. To može pogoditi i države našeg regiona direktno kroz smanjenje konkurentnosti našeg izvoza u SAD zbog novih carina. Na Zapadnom Balkanu je najveći izvoznik u SAD-u sa oko 500 miliona dolara izvoza u 2023. bila Srbija i ona najviše može biti pogođena.
Sa druge strane, disproporcionalno podizanje carina prema Kini i pritisak na američke kompanije da je napuste može da donese i „friendshoring“. To je proces u kom kompanije idu iz pojedinih rivalskih država u više prijateljske države i geografski bliže, u koje države iz regiona spadaju. Kontriranje Kini u konkurentskim regionima može da donese nove američke investicije i povoljnosti, od čega može da ima benefite i Zapadni Balkan.
Gori scenario je da zbog postojećih kineskih investicija i ekspanzije Srbija bude meta negativnih američkih mera. Važno je zbog toga meriti na koji način će se Vašington odnositi prema Viktoru Orbanu, jer republikanci gaje političke afinitete prema njemu, ali se u ovoj državi paralelno Kina ekonomski širi brže nego u Srbiji ili drugim zemljama regiona.
Pitanje oko kog postoji takođe dosta kontroverzi i spekulacija je odnos prema Kosovu koji će imati Donald Tramp i njegovi krugovi. Nasleđe njegovog delovanja je Vašingtonski sporazum, kao i spekulacije oko pitanja eventualne razmene teritorije koja se nije materijalizovala. U Srbiji postoje velike nade da bi položaj u ovom odnosu mogao da se poboljša ako mesto državnog sekretara ili neku drugu bitnu ulogu u Trampovoj administraciji dobije Ričard Grenel. On je nakon silaska sa funkcije kritikovao Albina Kurtija, postoje glasine da je zaslužan za rušenje prve njegove vlade, a vlast u Srbiji se uzda u odnose stvorene sa njim do 2020. i nakon toga.
Delom postoji nada i da bi položaj Beograda u odnosu na Prištinu mogao da bude bolji jer je Kurti u kampanji podržao Kamalu Haris. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir da je američka politika oko nezavisnosti Kosova dosta jasna i da su moguće modifikacije u tipu normalizacije odnosa, a manje drastični zaokreti. Slično se može reći i kada se radi o odnosu prema Republici Srpskoj i generalno odnosima unutar Bosne i Hercegovine.
Važan element kada se radi o odnosima u regionu biće i uticaj američke politike na Rusiju u našem regionu. Jedna od odredbi Vašingtonskog sporazuma ticala se i energetike, odnosno diversifikacije nabavke gasa od strane Srbije u budućnosti. Iako je u sporazumu ova tačka bila dosta načelna, Bajdenova administracija je investirala određene napore da dođe do ovog procesa i to se materijalizovalo.
Srbija je potpisala energetski sporazum sa SAD-im i moguće je da će u Trampovom mandatu početi da stiže i američki tečni gas (LNG), jer zbog izgradnje interkonektora do Bugarske je to sada tehnički moguće. Zbog velike bliskosti Republikanske stranke sa industrijom fosilnih goriva, ovo pitanje će biti važnije nego u periodu vlasti demokrata i prelivaće se i na Zapadni Balkan. Tramp će moguće više pritiskati države regiona oko podrške Izraelu i protivljenja Iranu, manje vrednovati podršku Ukrajini, ali više vrednovati diversifikaciju od ruskih energenata.
Ukupno gledano, moguće je očekivati pojedine promene američke politike i najvećim delom zbog prelivanja globalnih geopolitičkih nadmetanja na naš region. U onoj meri koliko je Trampov pristup američkoj spoljnoj politici različit prema Gazi, Ukrajini, Rusiji i Kini, toliko će se i ovi elementi prelivati i na očekivanja od regiona. S obzirom da dolazi do promene američke spoljne politike prema brojnim oblastima, tako će se menjati i status quo u našem regionu, kao i šta Vašington vrednuje kod država regiona, a šta ne.
To može biti prilika da pojedine države poboljšaju odnose sa SAD-om, a pojedine mogu izgubiti tradicionalne prednosti koje imaju. Izvesno je da će od stupanja Trampa na dužnost i njegovog kabineta naredne godine sve države regiona pokušati da se pozicioniraju što bolje kod nove vlasti, ali će svi imati težak zadatak da nametnu sebe kao temu u trenutnim većim svetskim neizvesnim zbivanjima.