0
U roku od nekoliko sati nakon što je dobio vesti o razornim zemljotresima u ponedeljak, vlasnik restorana za poneti Ali iz Dandija krenuo je sa tri člana porodice u Tursku. Avion sa aerodroma Stansted bio je pun ljudi na putu za Kahramanmaraš, Gazijantep i Sanliurfu, gde su se svi uputili u isti očajnički izazov: trku sa vremenom širom Evrope da spasu svoje voljene.
Ali dolazak do Turske bio je samo početak. Na aerodromu Kajseri, Ali (46) bio je primoran da čeka dok su ga turske vlasti držale i ispitivale.
„Zašto? Zato što sam Kurd iz udaljenog kurdskog sela blizu sirijske granice“, rekao je on za Observer. „Sada je i moj rodni grad uništen.“ Tada su imali problema da pronađu osnovne stvari za svoje putovanje: gorivo za iznajmljeni automobil, vodu i hleb, prenosi Gardijan.
Kada je u utorak konačno stigao u Elbistan, gde je njegova rođaka ostala zarobljena ispod svoje srušene stambene zgrade, spasavanje je tek trebalo da počne. Nije bilo hrane, vode ili lekova i on je pronašao svoju majku dijabetičarku, čiji je telefon ostao bez struje, ispred bolnice pokušavajući da nabavi lek u snegu. Vožnja samo nekoliko kilometara traje satima.
Dok pokušava da bude pozitivan, ne očekuje da će njegova rođaka, koja ima 30 godina, biti pronađena živa.
„Spremni smo da vidimo mrtvo telo“, rekao je. „Kada vidite vesti, drugačije je. Kada ste tamo, nema reči za objašnjenje. To je katastrofa. U suštini, to je katastrofa.“
Kako zastrašujuće razmere razaranja širom Turske i Sirije počinju da postaju jasne i broj mrtvih raste, događaji od prošle sedmice imali su kataklizmičan uticaj na dijasporu u Britaniji.
Sulejmanija džamija u Hakniju, u istočnom Londonu, saopštila je da je jedan od njenih članova izgubio 18 rođaka u zemljotresima. Još jedan član zajednice izgubio je 12. Oni prikupljaju sredstva za slanje hitne pomoći u pogođena područja.
Tajlan Sahbaz, koordinator u centru turske i kurdske zajednice Dai-Mer u severnom Londonu, rekao je da su od prošlog ponedeljka preplavljeni ljudima koji traže savet i žele da razgovaraju.
„Većina njih u određenom stanju, traumatizovani preko telefona pokušavajući da dođu do porodice, vide šta se dešava, ali većina dobija veoma negativne vesti. Smrti, povrede, ljude na ulicama“, rekao je on.
Neki članovi zajednice otišli su u Tursku da pomognu, ali su se suočili sa ogromnim logističkim problemima. Jedan od Sahbazovih kolega doleteo je u Tursku i iznajmio kran da pomogne u spasilačkim naporima, ali je bio zaustavljen da ga koristi i od tada je čekao pored ruševina.
U Velikoj Britaniji su zajednice do sada ujedinjene zbog katastrofe, rekao je on.
„Turske kurdske organizacije, i zajednica uopšte, prilično su dobro organizovane zbog svojih trauma. U 11 sati prošlog ponedeljka sastala se mreža od 30 organizacija i, zbog zabrinutosti oko transporta i distribucije, odlučila da se fokusira na prikupljanje novca, a ne na materijalna dobra.
Semra Bulut (45) koja radi u komunikaciji u centru, ima nestale članove porodice u Hataju.
„Osećam bespomoćnost. Osećam to duboko u svojim venama. Mislim da se svi koji žive u inostranstvu, imigranti, osećaju isto“, rekla je ona. Njena rođaka, koja se preko noći dovezla iz Istanbula čim je čula vest, očajnički pokušava da nabavi mašineriju za pomeranje betona kako bi pronašla tela njenih roditelja, za koje veruje da su mrtvi.
„Ona je poludela. Zato što su njeni mama i tata u ruševinama“, rekla je Bulut.
„Posle rata nas je napala prirodna katastrofa i niko ne može da pomogne ko je u Londonu, kao ja. Ne znam. To je tako teško“,dodala je.
Na obližnje Haringej Grin Lejns, gde su većina trgovaca Turci, Kurdi i kiparski Turci, mnogi iz najteže pogođenih područja, zemljotres je doneo veliku tugu.
Sabri Baračkilić, koji vodi restoran, rekao je da je jedan od njegovih kuvara doleteo u Hataj prošle nedelje da pomogne u pronalaženju nestalih članova porodice.
PROČITAJTE JOŠ:
U obližnjem restoranu Gokiuzu, vlasnik Ercan Iavuz pregleda fotografije prizora iz Kahramanmaraša, gde je šest članova njegove porodice – uključujući troje dece – zakopano ispod ruševina desetospratnice u kojoj žive. Njegov brat je juče otišao tamo. Poslata mu je slika onoga što mu je rečeno da je imovina njegove tetke u ruševinama i tela za koje se strahuje da bi moglo biti njegov rođak. Njegov brat mu je rekao: „To je kao pakao. Svi plaču.”
Dalje uz put, u prostoriji za svečanosti, grupa mladih ljudi pakuje donacije koje će utovariti u kombi i odvesti na aerodrom da bi ih prevezli u Tursku. To je jedno od desetina odlazaka širom Velike Britanije.
Bunak Ali Birbudak (23) ima tri slobodna dana na poslu koje planira da provede volontirajući. Jedan od njegovih prijatelja izgubio je rođaka u zemljotresu. Njegova porodica u Turskoj nije u pogođenom području, ali on se bori da pomogne.
„Zaista je loše. Zaista je teško emocionalno prihvatiti. Ne znam šta da kažem“, rekao je. „Obično sam tip koji razveseli ljude, ali ovog puta se osećam beznadežno. Čak ni ja ne mogu da budem optimista.“
BONUS VIDEO: Nova.rs u epicentru zemljotresa Novi Hataj
