0
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji se bori za svoj treći predsednički mandat, jedan je od trojice evropskih državnika koji su neprekidno na vlasti više od tri decenije.
Osnivač i lider Partije pravde i razvoja (AKP), koja je samo godinu dana nakon osnivanja odnela pobedu na parlamentarnim izborima 2002. godine, došao je na poziciju premijera Turske 14. marta 2003. godine.
Na toj funkciji nalazio se neprekidno do avgusta 2014. godine, kada je postao predsednik države, piše N1.
Drugi predsednički mandat Erdogan je započeo 2018. godine, a da li će i po treći put biti izabran za predsednika turske države biće poznato nakon drugog kruga izbora koji se održava 28. maja.
Najduži državnički staž među aktuelnim evropskim šefovima država i vlada ima predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je na toj funkciji neprekidno još od jula 1994. godine. Svoj prvi mandat na mestu predsednika Lukašenko je započeo pobedom u drugom krugu, a od tada je još pet puta ubedljivo pobeđivao na predsedničkim izborima, svaki put u prvom krugu.
Da bi mogao da bude predsednik više od dva puta, Lukašenko je 2004. godine organizovao referendum, na kojem je oko 80 odsto beloruskih birača glasalo za ukidanje ograničenja u broju predsedničkih mandata.
Poziciju broj dva na listi najdugovečnijih evropskih državnika suvereno drži predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je na vlasti duže od bilo kog lidera Rusije posle sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
Putin vlada zemljom, kao premijer ili predsednik, neprekidno od kraja 1999. godine, kada ga je, na iznenađenje mnogih, tadašnji šef ruske države Boris Jeljcin imenovao za premijera. Već sledeće godine Putin je po prvi put postao predsednik Rusije, reizabran je 2004. godine, da bi u periodu od 2008. do 2012. godine obavljao funkciju premijera Rusije.
Na poziciju šefa države vratio se nakon izbora 2012. godine, a aktuelni predsednički mandat, koji traje šest godina, započeo je 2018. godine. Slično kao i Lukašenko, Putin je inicirao najpre promenu Ustava, a zatim i donošenje zakona koji mu otvara vrata da, potencijalno, još dva puta bude izabran za predsednika Rusije.
Đukanoviću za dlaku izmaklo prvo mesto na listi
Da je dojučerašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović pobedio na poslednjim predsedničkim izborima u toj državi, bio bi ubedljivo prvi na listi evropskih državnika koji su najduže na vlasti.
Đukanović je za premijera Crne Gore prvi put izabran 15. februara 1991. godine, na svoj 29. rođendan, pa je u to vreme bio najmlađi šef vlade u Evropi. Nakon toga, još šest puta je bio na čelu crnogorske vlade, a u svoju političku biografiju upisao je i dva mandata na funkciji predsednika Crne Gore.
Četvrto i peto mesto na listi zauzimaju predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Mađarske Viktor Orban, kojima je zajedničko to što su nakon dolaska na vlast jedan period proveli i u opoziciji.
Dodik je neprekidno na vlasti od 2006. godine, od kada je po dva puta bio premijer i predsednik manjeg od dva bosanskohercegovačka entiteta. Prethodno je na premijerskoj funkciji bio i u periodu od 1998. do 2001. godine, nakon čega je pet godina delovao kao opozicija.
Pročitajte još:
Aktuelni mađarski premijer proveo je u opoziciji osam godina nakon isteka prvog premijerskog mandata, koji je obavljao od 1998. do 2002. godine. Orban se vratio na vlast 2010. godine i od tada je ne ispušta. U maju 2022. godine izabran je za premijera po četvrti uzastupni put.
Među prvih deset evropskih šefova država i vlada po dužini neprekidnog boravka na vlasti nije se našlo mesta za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je na jednu od dve najviše funkcije u državi, tada premijersku, prvi put izabran u martu 2014. godine.
BONUS VIDEO Turska bira šefa države – Erdogan ili Kiličdaroglu
