Plata od 11.200 evra, koliko je prošle godine iznosila mesečna neto plata u splitskoj firmi "Mejaši prvi", sigurno nije najveća plata u zemlji, nego je najveća prosečna plata. "Mejaši prvi" imaju jednog zaposlenog, pa je njegova plata ujedno i najveća prosečna mesečna neto plata, ali firme koje imaju više zaposlenih i visoke prosečne plate od dve, četiri ili 6.000 evra vrlo verovatno imaju veće plate od najveće prosečne plate.
Posle firme „Mejaši prvi“ s jednim zaposlenim, i to direktorom Kristijanom Gelom, dolazi „Microsoft Hrvatska“ iz Zagreba s prosečnom mesečnom neto platom od 6.950 evra, „Adris grupa“ iz Rovinja s 6.800 evra, zagrebačka sestra-firma italijanske građevinske firme „Kinetics Technology“ sa 6.600 evra, „Mckinsey & Company“ sa 6.400 evra.
To su samo neke od 168 firmi sa više od 18.000 zaposlenih s prosečnim platama iznad 2.000 evra, prema podacima Financijske agencije za prošlu godinu, u kojoj je prosečna plata iznosila 900 evra.
Vlasnik firme „Mejaši prvi“ je „JR Objektberatung Zwei“ iz Austrije, koji ima 100 odsto vlasničkog udela, a splitsko poduzeće radi u okviru krovne firme „Tulipan grupa“. „Mejaši prvi“ nisu i jedini Mejaši, postoji ih devet, a svaki predstavlja jednu firmu i znači jedan projekat, stambeni, hotelsko-poslovni ili industrijski, koji je realizovan ili je u toku.
Kristijan Gelo je na čelu „Tulipan grupe“, a takođe je direktor firme „Mejaši prvi“, koja je izgradila tržni centar „Mall of Split“, koji je otvoren u martu 2016. godine. Centar raspolaže sa 60.000 kvadrata površine za iznajmljivanje, a vrednost tržnog centra procenjena je na 146 miliona evra.
„Mejaši prvi“ prošle godine su imali 7,5 miliona evra prihoda i 4,3 miliona evra dobiti, a kao i ostale firme pod okriljem „Tulipan grupe“, bave se nekretninama.
Prošle je godine plata direktora „Mejaša prvih“ bila najveća prosečna plata, ali to ne znači da je to ujedno najveća plata u zemlji samo zato što je najveća prosečna. Moguće je da veće plate od najveće prosečne imaju kompanije s većim brojem zaposlenih s platama koje su ispod proseka, jer prilikom računanja prosečnih plata male plate obaraju visoke i obrnuto, visoke plate podižu prosek iznad nivoa stvarnih plata.
Prema poslednjim dostupnim podacima Državnog zavoda za statistiku, plate veće od 225 evra ili 1.700 evra prima svaki deseti čovek u zemlji, a među njima su i oni s 1.800 evra mesečne neto plate i oni sa 18.200 evra ili više, piše Slobodna Dalmacija.
Koliko iznose najveće plate, statistika ne objavljuje, a pre desetak godina Poreska uprava je objavljivala najveće dohotke i najveće mesečne bruto plate iznosile su po 66.300 evra, a godišnje su premašivale 660.000 evra. Poreznici su objavljivali liste najvećih godišnjih dohodaka od nesamostalnog rada, od plata i penzija, te od samostalnog rada, od obrta i obavljanja ostalih delatnosti, a s objavom su prestali uz objašnjenje o tajnosti podataka.
Čak i kad su ih objavljivali, niko nije mogao da bude potpuno siguran da su te najveće plate zaista najveće, jer su tada poreznici objavljivali plate na temelju podataka iz poreskih prijava onih koji su ih morali pisati i onih koji su ih dobrovoljno podnosili. Ako čovek nije prijavio platu, jer to nije morao da učini, tada se nije ni našao na top listama poreznika. Danas oni znaju kolika je svaka plata u zemlji, svaki honorar i bilo kakav dodatni prihod svakog od nas, ali te podatke ne objavljuju.
BONUS VIDEO Treba li ukinuti porez na menstrualne proizvode