Novi narodni front (NFP), levičarsko-zeleni savez kojim dominira radikalna levica Žan-Lika Melanšona, postao je neočekivani pobednik vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, osvojivši 182 mandata u skupštini od 577 mesta. Centristički blok aktuelnog predsednika Emanuela Makrona je na drugom mestu, a tek na trećem ekstremno desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i Žordana Bardele. Iako se desnica nadala apsolutnoj većini, doživela je veliki debakl. Ipak, iako je ovim vanrednim izborima Makron uspeo da spreči trijumf ekstremne desnice, Francuska ulazi u period političke nestabilnosti, imajući u vidu da niko nema apsolutnu većinu, zbog čega je praktično nemoguće formirati vlast.
Centristička koalicija Zajedno Emanuela Makrona imaće 163 poslanika, dok krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i njeni saveznici, koji su prošle nedelje očekivali većinu, imaju 143 poslanika.
Iako je pobednik bio iznenađenje, rezultat je očekivan: nestabilan parlament od tri suprotstavljena bloka sa veoma različitim platformama i bez tradicije zajedničkog rada. Prema odredbama Ustava Fransuke, nema novih izbora bar godinu dana.
Dakle, obzirom na to da je Makron obećao da se neće povući do predsedničkih izbora 2027. godine, postoji nekoliko scenarija za Francusku.
Protiv svih očekivanja, levičarski savez LFI, Socijalističke partije (PS), Zelenih i komunista biće najveća snaga u parlamentu, ali je još daleko od 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu.
Lider koalicije Žan Lik-Melanšon, politički veteran, u nedelju je zahtevao od Makrona da imenuje premijera iz tog bloka i sprovede ceo program NFP-a. Drugi, uključujući pripadnike ove koalicije, rekli su da će levičarski blok biti primoran da pregovara bez apsolutne većine.
Ustav Francuske dozvoljava predsedniku da bira koga želi za premijera. U praksi, pošto parlament može da iznudi ostavku vlade, šef države uvek bira nekoga ko će biti prihvatljiv za skupštinu.
Obično bi to bio neko iz najvećeg bloka u parlamentu, ali imenovanje radikalno levog premijera dovelo bi do rizika od glasanja o nepoverenju koje bi podržali, ne samo desni centar i krajnja desnica, već verovatno i tabor predsednika Makrona.
Za razliku od mnogih zemalja kontinentalne Evrope, Francuska nije imala iskustva sa širokim koalicijama još od haotičnih dana Četvrte Republike, ali je nekoliko političara levice i centra ranije sugerisalo da bi to moglo biti rešenje za ovaj parlament.
Bivši premijer Eduard Filip, dugogodišnji Makronov saveznik Fransoa Bajru i lider Zelenih Marin Tondelijer bili su među onima koji su prošle nedelje rekli da bi se anti-RN koalicija, od umerene levice do desnog centra, mogla ujediniti oko osnovnog zakonodavnog programa.
U nedelju je nekoliko njih reklo da će nešto slično biti potrebno.
„Mi smo u podeljenoj skupštini, moramo da se ponašamo kao odrasli. Parlament mora biti srce moći u Francuskoj“, rekao je Rafael Gluksman, koji je predvodio listu socijalista na evropskim izborima.
Niko nije pobedio, primetio je Bajru, dodajući da su „dani apsolutne većine završeni“ i da je na „svima da sednu za sto i prihvate svoje odgovornosti“. Lider PS Olivije For rekao je da glasanje mora „otvoriti put ka stvarnom ponovnom dogovoru“.
Mnogo će zavisiti od spremnosti Melanšina na kompromis, ali i od odgovora umerene levice ako Melanšonova stranka odbije da sa nekim postigne dogovor. Stranka krajnje levice dugo je govorila da će ući u vladu samo da bi „sprovela svoju politiku i ničiju više“.
Mnogi Makronovi centristi su u međuvremenu rekli da neće ući u savez sa levičarski blokom. Prve procene sugerišu da je moguće da bi savez između Makronovih snaga, PS-a, Zelenih i još nekoliko drugih mogao da sakupi i potrebnu većinu.
Ali stručnjaci kažu da bi mejnstrim koaliciju, iako je u principu moguće, bilo teško izgraditi obzirom na različite stavove stranaka po pitanjima kao što su porezi, penzije i zelena ulaganja.
„To je dobra ideja na papiru, ali postoji ogroman jaz između onoga što je moguće i onoga što je zapravo ostvarivo“, rekao je Bertrand Matiu, stručnjak za ustavno pravo na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
Umesto da pokuša da sastavi formalnu koalicionu vladu, odlazeći premijer Gabrijel Atal je prošle nedelje sugerisao da bi mejnstrim stranke mogle da formiraju različite ad hoc saveze kako bi glasali kroz pojedinačne zakone.
Makron je pokušao ovu strategiju kada je izgubio većinu 2022. godine, ali sa ograničenim uspehom, jer je morao u brojnim prilikama da pribegne posebnim ustavnim ovlašćenjima, kao što je nepopularan član 49.3, da progura zakon bez glasanja u parlamentu.
Predsednik Makron bi takođe mogao da razmotri imenovanje tehnokratske vlade, kakve poznaju zemlje kao što je Italija, koju bi činili stručnjaci poput ekonomista, viših državnih službenika, akademika, diplomata i poslovnih ili sindikalnih lidera.
Francuska nema iskustva sa takvim vladama. Žan-Filip Derosije, konstitucionalista sa Univerziteta u Lilu, rekao je da ne postoji ni „institucionalna definicija“, tako da bi to bila „normalna vlada, slobodna da se ponaša kako želi – sve dok ima podršku parlamenta“.
Konačno, Makron je imao opciju, što je i učinio, da zamoli Gabrijela Atala ostane na čelu nekog oblika prelazne vlade.
Šta god da bude dogovoreno (ili ne), čini se da Francuska ide ka dugom periodu političke neizvesnosti i nestabilnosti, koji bi potencijalno mogao da dovede, u najboljem slučaju, do minimuma zakonodavnog napretka, a u najgorem – parlamentarni ćorsokak.
Politikolog Dominik Reini rekao je da vlada bez apsolutne većine možda nije loša stvar, prikazujući je kao „vladu reparacije“ koja bi mogla da stabilizuje brod i pokuša da „popravi ono što ne funkcioniše“ za stanovništvo umorno od političkih previranja.
Makron je do sada isključivao mogućnost da podnese ostavku pre predsedničkih izbora 2027. godine, ali to može postati verovatnije ako prevlada potpuna paraliza.
Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon već je pozvao Makrona da njegovom bloku da mandat za sastav nove vlade i sprovede celokupan politički program Novog narodnog fronta.
BONUS VIDEO Šta su doneli izbori u Francuskoj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare