5
Predsednik Rusije Vladimir Putin ništa ne prepušta slučaju, upozoravaju njegovi protivnici već decenijama. Isti je slučaj, čini se, sa predsedničkim izborima koji su u Rusiji održani od 15. do 17 marta. Tajna dokumenta Kremlja, do kojih su došli zapadni mediji, otkrivaju da je na operaciju koja omogućuje krađu izbora potrošio oko milijardu evra. Ključni segmenti, kao i svih ranijih godina njegove vladavine, bili su oblikovanje javnog mnjenja po njegovoj želi i propaganda u vezi rata u Ukrajini.
Od starta je bilo jasno da izborna komisija pod dirigentskom palicom Putina samo određenim ljudima dozvoljava da se kandiduju. Tako su iz trke pre početka izbačeni Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova – stvarni protivkandidati Putinu. Umesto njih, na glasačkom listiću našli su se Nikolaj Karitonov, Leonid Slutski i Vladislav Davankov – kontrolisani protivnici.
Po prvi put, izbori su trajali nekoliko dana, kako bi Rusija prikupila glasove i sa anektiranih ukrajinskih teritorija. Godinama unazad, kao što je već poznato, Putin je opozicione lidere zatvarao i proganjao, a mnogi su sada mrtvi – pod nerazjašnjenim okolnostima. Jedan od njih je i Aleksej Navaljni koji je pronađen mrtav u zatvorskoj koloniji u februaru. Za njegovu smrt porodica i međunarodna zajednica okrivili su ruski režim. Mnogi su, poput Vladimira Kara-Murze, još uvek u kazamatu.
Operacija „novi mandat za Putina“ podrazumevala je eliminisanje glavnih protivnika. Tako su ruske institucije odbile kandidaturu Jekaterine Duncove, što je samo još jedan pokazatelj da je Putin „čistio“ sve potencijane protivnike pred izbore. Uprkos svemu, Duncova je obećala da neće odustati od borbe.
U javnosti je predstavljena kao advokatica i razvedena majku troje dece koja želi da okonča borbe u Ukrajini i oslobodi političke zatvorenike.
Duncova pažljivo bira svoje reči kako bi izbegla da se suprotstavi ruskim zakonima koji ograničavaju izražavanje negodovanja povodom sukoba u Ukrajini. Protivnici onoga što Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“ trenutno se suočavaju sa do 15 godina zatvora zbog diskreditacije ili širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci.
Isto se dogodilo sa kandidaturom Borisa Nadeždina, koja je ekspresno odbijena. Otvoreno pozivajući na završetak rata protiv Ukrajine, Nadeždin je obećao da će, ukoliko bude izabran za lidera zemlje, prekinuti mobilizaciju, vratiti ruske vojnike kućama i osloboditi političke zatvorenike. Takođe je govorio i o proširenju ograničenja na abortus i zabranu LGBTQ+ pokreta nazvao „potpunom glupošću“, uporedivši je sa srednjim vekom.
Na svom sajtu Nadeždin sebe opisuje kao „fizičara, preduzetnika, advokata i političara“ i nekoga ko želi da izvuče Rusiju iz „koltečine autoritarizma i militarizacije“.
Dugi redovi građana koji ga podržavaju viđeni su širom Rusije, u gradovima poput Sankt Peterburga, Saratova, Krasnodara, Jekaterinburga, Voronježa i Ufe. Ljudi su stajali na temperaturi od minus 34 stepena, ne bi li ostavili svoj potpis podrške.
Redovi njegovih pristalica viđeni su i u centrima za ruske emigrante u Jermeniji, Gruziji, Izraelu, Nemačkoj i Španiji, ali i Srbiji. U Novom Sadu i Beogradu snimljeni su dugi redovi u kojima su Rusi satima čekali da daju potpise za Nadeždina. Sve je ovo bilo uzaludno, jer mu nije ni dozvoljeno da se kandiduje.
Ova, kako je ranije napomenuto, složena operacija, počela je mnogo pre prikupljanja potpisa za kandidature.
U dokumentima Kremlja koje je objavio estonski portal „Delfi“, ali i britanski Gardijan“, detaljno je opisano kako je Putinova administracija upumpavala novac u mrežu nevladinih organizacija i kompanija za kreiranje medijskog sadržaja kao što su filmovi i Telegram kanali, sprovodila tajne ankete, organizovala omladinske festivale i osnivala nove medije na okupiranim teritorijama Ukrajine, od kojih se očekuje da obezbede stotine hiljada glasova za Putina.
Šef jedne medijske organizacije koju finansira Kremlj tvrdi da je od 2018. godine došlo do povećanja državne potrošnje na internet projekte 20 puta u odnosu na prvobitno stanje i da je grupa podržala 40 odsto originalnog sadržaja ruske platforme da bi se postiglo „ono što je državi potrebno“.
„VSkver“, član istražnog konzorcijuma koji je analizirao ukupan budžet, podelio je potrošnju Kremlja u tri glavne kategorije – predsednički izbori, upravljanje informacijama i okupirana područja Ukrajine. Procenjuje se da je potrošena ukupno 1,1 milijarda evra, od čega je najveći deo, čak 631 milion evra, opredeljen za „informativni rat“.
POGLEDAJTE JOŠ:
5
0
0
Rusku unutrašnju politiku kreira predsednička administracija, što znači da je ona u velikoj meri centralizovana kako bi se obezbedila iluzija izbora. Taj napor predvodi Sergej Kirijenko, bivši premijer koji je zamenik šefa kabineta Putinove administracije, zajedno sa svojim timom, uključujući Aleksandra Haričeva, koji je specijalizovan za vođenje izbora, i Sergeja Novikova, još jednog pomoćnika navedenog u finansijskim dokumentima.
Procurili dokumenti pokazuju da je vlada uložila milione u filmove, pa čak i video igrice koje veličaju rat u Ukrajini.