0
Evropska auto-industrija suočava se s ozbiljnim izazovima, a ostavka izvršnog direktora Stelantisa, Karlosa Tavaresa, predstavlja simbol šireg problema u ovom sektoru. Kompanija Stelantis, poznata po brendovima kao što su Jeep, Peugeot i Fiat, suočila se s padom vrednosti akcija od 40% u 2024. godini, što je dodatno oslabilo Tavaresovu poziciju, zajedno s razmiricama s upravnim odborom i akcionarima. Istovremeno, globalni problemi industrije električnih automobila prelivaju se i na lokalni nivo, uključujući i projekte u Srbiji.
Početak serijske proizvodnje električnog modela automobila „fijat grande panda“ u fabrici u Kragujevcu trebalo je već da počne, ali do toga još uvek nije došlo. Razlog tome je najverovatnije ovaj finansijski pad Stelantisa.
PROČITAJTE JOŠ:
Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu, Goran Radosavljević, izneo je svoje tumačenje ovih kriza u auto-industriji.
„Trebalo je kod nas da počnu sa proizvodnjom krajem godine, odložili su za proleće. Kakva je trenutno situacija u autoindustriji u Evropi, ne bi me čudilo ni da odlože do daljnjeg. To su sada globalne okolnosti, nemaju direktno veze sa nama, ali smo mi posledica. Proizvodnja tih električnih automobila će nešto kasniti i mnoge evropske zemlje su u prethodnom periodu ukinule subvencije za električne automobile, pre svega Nemačka, što je dovelo do pada tražnje”, rekao je Goran Radosavljević za Nova.rs.
Kineski proizvođači uveliko dominiraju tržištem električnih vozila, dok evropski proizvođači gube udeo.
Radosavljević ovu situaciju opisuje rečima: „Moje mišljenje, kao građanina, a ne ekonomiste je da su evropski proizvođači automobila počeli da proizvode automobile za milionere. Prosečni građani to ne mogu da priušte sebi. Prosečan električni automobil u Evropi košta 40, 50 ili više hiljada evra. Takav isti automobil koji dolazi iz Kine košta tri puta manje – istog kvaliteta i performansi. Te dve stvari su dovele do pada potražnje za električnim automobilima u Evropi i kompanije se sada nalaze u velikim problemima. Eto, u Folksvagenu se najavljuju otpuštanja ovih dana… To su problemi sa kojima se evropske kompanije suočavaju, a posledično se to prenosi i na ovu našu fabriku koja je trebalo da počne da radi ove godine, ali se to odlaže do daljnjeg”.
Litijumske baterije, ključna komponenta električnih vozila, predstavljaju izazov zbog visoke cene, problema s reciklažom i ekoloških pitanja.
„Ključna performansa tog automobila je baterija i te kineske i američke baterije su, očigledno, bolje od evropskih. Sa druge strane, što se tiče tražnje za litijumom, ona trenutno stagnira, ali iz potpuno drugog razloga. Stagnira iz razloga što se očekivalo da će tražnja biti mnogo veća, pa su svi investirali u otvaranje različitih rudnika, pogona i sličnih stvari. U međuvremenu je cena pala drastično, i dalje je na visokom nivou, ali je u odnosu na neki prethodni period drastično pala i očekuje se da će da stagnira”, rekao je Goran Radosavljević, pa dodao:
„Ne vidim bilo kakvu potrebu da žurimo s bilo čim, a drugo, taj rudnik kod nas nije vezan ni sa kakvom drugom industrijom. Dakle, time što ćemo imati rudnik litijuma ne znači da ćemo praviti automobile i baterije. To nije ni u tragovima. Dakle, Afrika ima mnogo litijuma, a ne pravi baterije. Te dve stvari, dakle, ne treba vezivati. Onog trenutka kada budem ovde video fabriku za proizvodnju baterija, onda možemo da pričamo možda, eventualno o nekom rudarenju, ali pod nekim uslovima koji u budućnosti možda budu bili potpuno drugačiji nego što su danas”.
Radosavljević zaključuje da su problemi evropske auto-industrije duboko ukorenjeni.
„Mislim da je ovaj pad prodaje i to što se dešava sa evropskim proizvođačima automobila potpuno neka treća priča i da ima veze sa neefikasnošću i nefleksibilnošću auto-industrije, koja je nekih 50 godina ‘dobro ušuškana’, proizvodi dobre automobile i to je to. U međuvremenu su oni ušli u neki novi sektor, a to su električni automobili”, kaže Radosavljević, a kao poseban primer, navodi kompaniju Nisan: „Imamo i situaciju kompanije Nisan koji apsolutno propada zbog gubitka istočnog tržišta. Oni nemaju ni jedan električan model, nisu uradili ništa na tom tržištu i debelo kasne“.
Zaključno, Radosavljević upozorava na mogućnosti negativnih posledica za Srbiju: „Auto-industrija je pod izazovom, a mi, posledično, kao mali šraf u tom lancu, bismo mogli da stradamo u tom padu, ako do njega bude došlo”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
