0
Najveći napad Izraela na iranske mete, u kom je ubijeno više iranskih zvaničnika, uključujući dvojicu elitnih komandanata Revolucionarne garde, doveo je situaciju na Bliskom istoku na ivicu veće eskalacije. Izraelska vojska je direktno granatirala iransku ambasadu u Damasku, zbog čega Teheran već kuje osvetničke planove. Iran je glavni saveznik i finansijer svih većih militantnih grupa koje deluju na Bliskom istoku i veliki neprijatelj savezništva Izraela i Amerike.
Stručnjaci kažu da je ovaj napad najveći te vrste na iranske mete otkako je nekadašnji američki predsednik Donald Tramp naredio atentat na Kasema Sulejmanija, visokog iranskog komandanta, u Bagdadu 2020.
Ovaj napad Izraela je sam po sebi velika eskalacija, kažu stručnjaci, jer je gađan kompleks ambasade, a ubijen komandant iranske elitne Revolucionarne garde (IRGC). Iran to smatra napadom na svoju, suverenu teritoriju, prema međunarodnom pravu.
Izrael nije preuzeo odgovornost za napad, ali zvanični Tel Aviv tvrdi da je meta bila „vojna zgrada snaga Kuds“ – jedinice IRGC koje su odgovorne za strane operacije.
Odmazda u obliku direktnog iranskog napada na Izrael je malo verovatna, jer bi to izazvalo recipročan napad na iransko tlo i moglo bi da uvuče Sjedinjene Države u regionalni rat. Ali, stručnjaci smatraju da Iran ima četiri opcije.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan odgovornim za napad smatra Sjedinjene Države.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je švajcarskog otpravnika poslova u Teheranu, koji predstavlja interese SAD u toj zemlji, i „važna poruka je preneta američkoj administraciji kao pristalici cionističkog režima“, naveo je Amir-Abdolahijan.
„Izgleda da Iranci smatraju SAD odgovornim za ono što je Izrael učinio isto koliko i SAD smatraju Iran odgovornim za ono što rade iračke milicije“, rekla je Trita Parsi, izvršna potpredsednica Instituta za odgovornu državu Kvinsi u Vašingtonu.
Iran je već bio uključen u sukob na niskom nivou sa SAD preko savezničkih milicija u Siriji i Iraku. Ali taj sukob je deeskalirao od ubistva tri američka vojnika u Jordanu u januaru. SAD su uzvratile izvođenjem desetina napada na najmanje sedam lokacija širom Iraka i Sirije.
Parsi je rekla da iranska retorika od napada na ambasadu ukazuje da je ovo „primirje“ sa SAD možda završeno.
„To bi značilo da je izraelski napad na Iran stavio metu na leđa američkim trupama na Bliskom istoku“, kaže ona.
Poslednji put je Iran izvršio direktan napad na interese SAD 2020. godine kada je Islamska Republika ispalila baraž balističkih projektila na američku bazu u Iraku kao odgovor na Sulejmanijevo ubistvo nekoliko dana ranije.
Vašington je, međutim, pokušao da se distancira od izraelskog napada. Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da Bajdenova administracija nije bila umešana i da nije imala saznanja o napadu, kao i da su SAD „ovo direktno prenele Iranu”.
Najsposobniji iranski saveznik u borbi protiv Izraela je libanski Hezbolah. Ova militantna grupa ima oko 150.000 raketa i precizno vođene municije u neposrednoj blizini Izraela i dokazala je svoju sposobnost da pogodi duboko u izraelsku teritoriju.
Ali Izrael se mesecima pripremao za rat sa Hezbolahom, pošto je evakuisao više od 40 zajednica na severu zemlje. Dve strane su se upuštale u sukobe koji su bili ograničeni na nekoliko kilometara sa svake strane granice, iako je Izrael prošlog meseca udario čak 100 kilometara duboko u Liban.
Hezbolah je naveo da će napad na iransku ambasadu dovesti do „kazne i osvete“.
Iran bi takođe mogao da mobiliše druge savezničke milicije u regionu, ali njihova sposobnost da nanesu štetu Izraelu je ograničena zbog toga koliko su daleko. Jemenski Huti su već ometali izraelsku i globalnu trgovinu kroz Crveno more. Iračke milicije, koje su bliže od Huta, takođe su pokušale, ali uglavnom uzalud, da granatiraju Izrael.
Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i severnu Afriku u istraživačkom centru „Chatham House“ u Londonu, rekla je da će Iran verovatno koristiti svoje proksi snage za napad na Izrael.
„Osovina otpora može da se aktivira. Malo je verovatno da će uzvratiti masovnim napadima, već kaskadnim“, rekla je ona za CNN.
„Osovinu otpora“ čine palestinske, libanske, sirijske i druge oružane grupe koje podržava Iran, poput Hamasa, Hezbolaha, Islamskog džihada.
Nakon ranijih napada na Iran, Izrael je često očekivao iransku odmazdu na svoje interese u stranim zemljama i pojačao bezbednost u svojim ambasadama.
Izrael je u prošlosti optuživao Iran da pokušava da gađa diplomatska predstavništva u inostranstvu u znak odmazde za navodna izraelska ubistva iranskih naučnika i zvaničnika. Iran je odbacio te optužbe.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Džalal Rašidi Koči, član iranskog parlamenta, sugerisao je da Iran treba da uzvrati udarom na izraelsku ambasadu u Azerbejdžanu.
Analitičari kažu da bi Iran ovog puta mogao biti primoran da reaguje, ali upozoravaju da Teheran možda pada u zamku. Širi rat sa Izraelom mogao bi da privuče zapadne zemlje na stranu Izraela. Ovo je opcija koja se smatra „nuklearnom“, jer bi sukob Irana i Amerike doveo do velike krize u svetu.
Znajući da širi region, Izrael i SAD žele da izbegnu veći rat, Teheran može da iskoristi ovu dinamiku da sebi kupi malo vremena, prikupi informacije i spremi logistiku.
BONUS VIDEO „Ako Izraelci uđu u Rafu, očekuje se masakr“