0
Mongolija je svom narodu obećala "leto bez koronavirusa". Bahrein je rekao da će doći do "povratka u normalan život". Sićušna ostrvska država Sejšeli imala je za cilj pokretanje svoje ekonomije. Sve tri države veruju u lako dostupne kineske vakcine protiv koronavirusa, koje će im omogućiti da sprovedu ambiciozne programe. Ali umesto da se oslobode koronavirusa, sve tri države se sada bore sa porastom zaraza.
PROČITAJTE JOŠ:
Kina je započela kampanju prošle godine obećavajući da će pružiti vakcine koje su efikasne u sprečavanju teških slučajeva koronavirusa. U to vreme je bilo manje izvesno koliko će vakcine biti uspešne u suzbijanju prenosa virusa.
Primeri iz nekoliko zemalja sada sugerišu da kineske vakcine možda i nisu toliko efikasne u širenju virusa, posebno novih verzija. Iskustva tih zemalja otkrivaju surovu realnost sa kojom se suočava postpandemijski svet: stepen oporavka može zavisiti od toga koje vakcine vlada neke države daje svom narodu, prenosi Njujork tajms.
Na Sejšelima, Čileu, Bahrainu i Mongoliji 50 do 68 procenata populacije je u potpunosti vakcinisano, čime su ove zemlje nadmašile SAD prema podacima sa sajta „Our World in Data“. Sve četiri države su svrstane među top 10 zemalja sa najgorim rezultatima prošle nedelje, prikazuju podaci Njujork tajmsa. I sve četiri države uglavnom koriste kineske vakcine protiv korone od dva proizvođača – Sinofarm i Sinovak Biontek.
„Ako su vakcine dovoljno dobre, ne bi trebalo da vidimo ovaj obrazac. Kinezi su odgovorni da to isprave“, rekao je Jin Dongian, virusolog sa Univerziteta u Hong Kongu.
Naučnici ne znaju sa sigurnošću zašto neke zemlje sa relativno visokom stopom inokulacije imaju porast broja zaraženih. Mogućnost su varijante, socijalne kontrole koje se ublažavaju prebrzo i neoprezno ponašanje. Ali prodorne infekcije mogu imati tajne posledice.
U SAD-u ima oko 45 procenata stanovništva koje u potpuno vakcinisano, uglavnom dozama vakcina kao što su Fajzer i Moderna. Slučajevi su opali za 94 odsto tokom šest meseci.
Izrael je svom narodu davao Fajzer vakcine i ima drugu najvišu stopu vakcinacije na svetu posle Sejšela. Broj novih slučajeva na milion stanovnika u Izraelu iznosi 4,95. Na Sejšelima koji su se uglavnom oslanjali na Sinofarm, taj broj je sada više od 716 slučajeva na milion stanovnika.
Dispariteti poput ovih mogli bi da stvore svet u kojem će se tri vrste zemalja pojaviti iz pandemije – bogate nacilje koje su koristile svoje resurse za obezbeđivanja Fajzer vakcina i Moderne, siromašnije zemlje koje su daleko od imunizacije građana i one koje su u potpunosti vakcinisane, ali samo delimično zaštićene.
Kina kao i više od 90 država na svetu koje su primile kineske vakcine, mogu završiti u trećoj grupi, boreći se sa stalnim zaključavanjem, testiranjem i ograničenjima svakodnevnog života u mesecima i godinama koje dolaze. Ekonomije bi mogle da budu zaustavljene. A kako sve više građana dovodi u pitanje efikasnost kineskih doza, nagovaranje nevakcinisanih ljudi da stanu u red za vakcinaciju takođe može postati teže.
Mesec dana nakon što je primio drugu dozu vakcine Sinofarma, Otgonjargal Betar se razboleo i bio je pozitivan na koronavirus. On je rudar star 31 godinu, proveo je devet dana u bolnici u Ulanbataru u glavnom gradu Mongolije. Rekao je da sada dovodi u pitanje koliko su vakcine korisne.
„Ljudi su bili uverni da ako budemo vakcinisani, da će ovo leto biti bez korone. Sada se ispostavlja da to nije istina“, rekao je.
Peking je svoju diplomatiju sa vakcinisama video kao priliku da izađe iz pandemije, kao uticajna globalna sila. Kineski lider Si Đinping, obavezao se da će isporučiti kineske vakcine i transportovati ih širom sveta. Nazvao je to „globalnim javnim dobrom“.
Korisnik je bila i Mongolija koja je iskoristila priliku da dobije milione doza vakcina Sinofarma. Mala zemlja je brzo pokrenula program inokulacijei i ublažavanja ograničenja. Sada je vakcinisano 52 odsto populacije. Ali u nedeju je zabeležno oko 2.400 novozaraženih što je četvorostruko više nego mesec dana ranije.
U izjavi, kinesko ministarstvo spoljnih poslova reklo je da ne vidi vezu između nedavnih pandemija i njihovih vakcina.
Citirali su SZO kokja je krela da stope vakcinacije u određenim zemljama nisu dostigle dovoljan nivo da se spreči izbijanje pandemije i da zemlje treba da nastave da održavaju kontrolu. Kina je takođe naglasila da njene vakcine ciljaju tešku bolest, a ne na prenos zaraze.
Nijedna vakcina u potpunosti ne sprečava prenos, a ljudi i dalje mogu da se razbole nakon što su vakcinisani, ali relativno nisko stopa efikasnosti kineskih vakcina identifikovana je kao mogući uzrok nedavnih pandemija.
Vakcine Fajzera i Moderne imaju stopu efikasnosti veću od 90 odsto. Razne druge vakcine kao što su AstraZeneka, Džonson i Džonson imaju stope efikasnosti od 70 odsto. Vakcina Sinoarm razvijaa u saradnji sa Institutom za biološke proizvode u Pekingu ima stopa efikasnosti od 78,1 odsto, a Sinovak je efikasan oko 51 odsto.
Kineske kompanije nisu objavile mnogo kliničkih podataka da bi pokazale kako njihove vakcine deluju na sprečavanje prenosa virusa. Shao Jiming, epidemiolog iz Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, rekao je da je Kini potrebno da vakciniše oko 80 do 85 odsto svog stanovništva, kako bi dostigli imunitet stada, revidirajući prethodnu zvaničniu procenu od 70 odsto.
Vilijam Šafner, medicinski direktor Nacionalne fondacije za infektivne bolesti sa Univerziteta Vanderbilt rekao je da bi stopa efikasnosti kineskih vakcina mogla da bude dovoljno niska da održi određeni prenos, kao i da stvori veliku količinu bolesti kod vakcinisane populacije, iako drži ljude uglavnom izvan bolnice.
Uprkos velikom porastu slučajeva, zvaničnici na Sejšelima i u Mongoliji su branili Sinofarm, rekavši da je efikasan u sprečavanju teških slučajeva bolesti.
Batbajer Očirbat, glavni istraživač Naučne savetodavne grupe za hitne slučajeve u ministarstvu zdravlja Mongolije, rekao je da je Mongolija donela prav odluku da prihvati kineske vakcine, delom i zbog toga što je pomogla da stopa smrtnosti ostane niska u zemlji.
Podaci iz Mongolije pokazali su da je vakcina Sinofarm zapravo više štitila od doza AstraZeneke i Sputnjika, ruske vakcine, ističe ministarstvo zdravlja.
Razlog za nagli porast u Mongoliji, rekao je gospodin Batbaiar je taj što se zemlja prebrzo otvorila i mnogi su verovali da su zaštićeni nakon samo jedne doze.
„Mislim da biste mogli da su Mongoli prerano slavili. Moj savet je da proslave počnu kada se obavi potpuna vakcinacija, pa je ovo naučena lekcija. BIlo je previše poverenja“, rekao je on.
Nikolai Petrovski, profesor na Medicinskom fakultetu na Univerziteta Flinders u Australiji, rekao je da bi sa svim dokazima bilo razumno pretpostaviti da je vakcina Sinofarm imala minimalan efekat na zaustavljanje prenosa virusa. Glavni rizik kod kineske inokulacije je da vakcinisani ljudi mogu imali malo simptoma ili da ih nemaju opšte i da šire virus dalje drugima, rekao je on.
U Indonzeiji, gde se širi nova varijanta, više od 350 lekara i zdravstvenih radnka je nedavno dobilo koronu uprkos što su vakcinisani Sinovakom, prema timu za ublažavanje rizika Indoneđanskog lekarskog udruženja.
Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati su bile prve zemlje koje su odobrile davanje kineske vakcine Sinofarm, čak i pre objavljivanja zvaničnih podataka o kliničkim ispitivanjima. Od tada postoje izveštaji o obolelim vakcinisanim ljudima u obe zemlje.
U izjavi predstavnica vlade za Bahrein je rekla da je uvođenje vakcina bilo „efikasno i uspešno do danas“.
Ipak prošlog meseca, zvaničnici ove dve zemlje su rekli da će uvesti i treću dozu vakcina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
