13
Rusko lansiranje eksperimentalne balističke rakete "orešnik" na Ukrajinu bilo je propagandna operacija koju su osmislili Kremlj, vojska i obaveštajne agencije s ciljem ponovnog izazivanja straha u Kijevu i zapadnim prestonicama, gde su već oguglali na moskovsku nuklearnu retoriku.
Predsednik Vladimir Putin izjavio je da je vojska lansirala „orešnik“ na grad Dnjepar kao odgovor na korišćenje američkog i britanskog dugometnog naoružanja na ruskoj teritoriji od strane ukrajinskih snaga.
Četiri ruska zvaničnika potvrdila su za „The Moscow Times“ da su udar „orešnika“ i medijsko izveštavanje o njemu pažljivo planirani uz pomoć vojnih i obaveštajnih agencija, te stručnjaka za odnose s javnošću iz Kremlja. Svi izvori govorili su pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.
PROČITAJTE JOŠ:
„Organizovane su sesije razrade ideja o tome kako odgovoriti i staviti Amerikance i Britance na svoje mesto zbog dozvole Zelenskom da koristi dugometno naoružanje. Istovremeno, cilj je bio zastrašiti Berlin i ostale Evropljane“, rekao je jedan ruski zvaničnik.
Rezultat je bila vojno-propagandna kampanja koja je preuveličavala moć ruskog vojno-industrijskog kompleksa i mogućnosti novog oružja.
„Ova predstava, koja je pripremljena i prikazana javnosti, imala je nekoliko faza. Ključne su bile sam udar Oreshnika, širenje snimaka na društvenim mrežama i izveštavanje u stranim medijima,“ rekao je drugi zvaničnik.
Kampanja je uključivala portparolku Ministarstva spoljnih poslova Mariju Zaharovu i Alekseja Gromova, visokog zvaničnika Kremlja koji kontroliše državnu medijsku agendu. Gromov je, navodno, tokom brifinga zabranio Zaharovoj da komentariše „udar balističke rakete na vojnu fabriku u Dnjepru“.
Kampanja je kulminirala Putinovom pretnjom udarom na „centre odlučivanja“ u Kijevu na samitu Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), ruskom odgovoru na NATO.
„Samit je trebalo da se fokusira na pitanja članica, ali je Putin iskoristio priliku da zapreti saveznicima Ukrajine“, rekao je zvaničnik upoznat s pripremama.
Za druge učesnike samita, kako navode izvori, Putinovo ponašanje bilo je iznenađenje, dok je psihološki rat protiv Zapada postao glavna tema.
Iako je Kremlj bio svestan mogućnosti da Zapad omogući Ukrajini da napadne duboko unutar Rusije, odobrenje SAD-a za korišćenje ATACMS raketa uhvatilo je Moskvu nespremnu.
ATACMS rakete mogu se lansirati brzo i prouzrokovati značajnu štetu ruskoj vojnoj infrastrukturi, izjavio je vojni analitičar Pavel Aksjonov.
Putinove opcije za eskalaciju sada su ograničene. Ranije pretnje nuklearnim oružjem postale su manje efektne jer ih Zapad sve više ignoriše.
Zbog toga su stručnjaci za propagandu u Kremlju preporučili lansiranje velike kampanje oko „orešnika“. Ipak, Rusija nema značajne zalihe ovog sistema, a sam Putin je priznao da je udar na Dnjepar bio test.
„Realno, trebalo bi godine da se ‘orešnik’ masovno proizvodi, s obzirom na birokratske prepreke i nedostatak inovacija u ruskom vojnom sektoru“, rekao je bivši inženjer odbrane.
Lansiranje eksperimentalnog oružja u stvarnoj borbi, prema mišljenju analitičara, više je imalo cilj da utiče na javno mnjenje nego da pokaže pravu vojnu moć.
„Putin je predugo mahao nuklearnim pretnjama. Trebalo mu je nešto novo, pa je izvukao ‘orešnik’. On nije uništio ništa, nije spreman za vojsku, ali je izazvao strah“, zaključio je Aksjonov.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
