Opozicija na potezu: O sudbini Belorusije odlučiće Putin

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je to brutalno jasno stavio svima do znanja."Ono što se dešava u Belorusiji nas veoma zabrinjava. Niko ne krije činjenicu da je ovo geopolitičko pitanje, borba za postsovjetski prostor", istakao je Lavrov.Ogromni prodemokratski protesti u Minsku protiv predsednika Aleksandra Lukašenka i njegovog proglašenja ubedljive pobede za Kremlj su otvorili pitanje - kako zadržati kontrolu nad Belorusijom kada se prašina slegne i preko koga?Kandidatkinja opozicije Svetlana Tihanovskaja nalazi se u egzilu u Litvaniji i odbila je da prizna rezultate izbora za koje čak i Rusija kaže da "nisu idealni", a pošto je Putin pre nekoliko dana upozorio EU da se ne meša u belorusku političku krizu, Tihanovskaja je direktno pozvala lidere bloka da podrže "buđenje" Belorusije.

Lukašenko igra prilično perfidnu igru, mada očajničku; s jedne strane tvrdi da Zapad hoće da ga svrgne, da šalje keš i oružje u Belorusiju, a istovremeno upozorava Putina da bi talas nezadovoljstva i nemira lako mogao da se prelije na Rusiju.Valjda se nada da na tu kartu Rusija interveniše i pruži mu vojnu podršku, ali je prilično očigledno da je Putin zasad prilično suzdržan. Naposletku, i pisanje medija naklonjenih Kremlju podražava taj sterilni i neutralni - neutralniji nego što bi se očekivalo - stav koji Putin ima.Lukašenko je svoju poziciju u Kremlju već sam upropastio kada se u toku protekle godine opirao Putinovim pozivima na dublju ekonomsku integraciju i kada je optužio ruske "marionete" da finansiraju protivnike beloruskog režima. Tada je tvrdio i da je Moskva poslala 200 plaćenika da ga zbace.

Istina je i da je Lukašenko prepreden igrač koji je Kremlju prodavao priču da je sve farsa i da je on ruski čovek, ali nije nemoguće da je smetnuo s uma da je Putin još prepredeniji i, u krajnjoj instanci, moćniji.Putina Lukašenko sada, po svemu sudeći, ne zanima mnogo. Rusija želi da osigura da će Belorusija ostati pod njenim okriljem i vrlo je moguće da Putin čeka da se opozicija konačno izjasni. Svetski mediji danima pišu da demonstracije u Minsku nisu eksplicitno ni proruske, ni prozapadne, i da je jedini cilj tog pokreta otpora da Lukašenko padne, ali ako odluče da kormilo usmere ka Rusiji, Putin bi u ovom slučaju mogao da bude upravo njihov saveznik.Ne, Rusija ne mari mnogo za demokratiju i to što su izbori bili farsa. Istina je i da ovde nema tako velikog procepa između istoka i zapada niti agresivnog nacionalizma kao u Ukrajini, a EU je možda ponešto naučila i iz Ukrajine i sada ne interveniše dalje od toga što je najavila sankcije (koje, uzgred, sada ne služe mnogo čemu jer situacija može da se reši do trenutka kada one stupe na snagu) i verbalno podržala demonstrante - a upravo u tom vakuumu će Putin videti šansu da krizu reši u svoju korist.Lukašenka može da zadrži ako opozicija pokaže prozapadne, a naročito antiruske tendencije, a može i da ga makne - to bi, možda, čak više voleo, jer je ovaj počeo da vrda - ako ustanovi da mu je Lukašenko najsigurnija opcija da se ruski uticaj zadrži u Minsku.

Dodatna Putinova prednost je veliko oslanjanje beloruske ekonomije na Rusiju u vidu subvencionisanih cena nafte i gasa i svako odstupanje od moskovske agende značilo bi ekonomska previranja i zahtevalo značajne reforme.Lideri protesta zasad se dodvoravaju Putinu - makar optužujući Lukašenka za "tenzije i sukobe" sa Rusijom, ali je neophodno da se Tihanovskaja izjasni. Demonstracije su se na neki čudnovat način poslednjih dana primirile, prvi i najteži talas nasilja i okršaja je prošao i ako opoziciju nije prošao revolucionarni zanos, onda je na nju red.Putin možda neće biti prezadovoljan u slučaju da Belorusija uspostavi demokratiju zapadnjačke vrste, ali je i takvo rešenje prihvatljivo ukoliko ne bude promena u geopolitičkim prioritetima. Na opoziciji je sada da se makar neformalno opredeli, ali je