0
Ruski predsednik Vladimir Putin možda je upozorio evropske lidere i Zapad da je mešanje u posla Belorusije "neprihvatljivo", ali po svoj prilici on sam nema namere da se drži tog uputstva pošto Kremlj nastoji da pojača svoj uticaj na nekadašnju članicu Sovjetskog saveza.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je to brutalno jasno stavio svima do znanja.
„Ono što se dešava u Belorusiji nas veoma zabrinjava. Niko ne krije činjenicu da je ovo geopolitičko pitanje, borba za postsovjetski prostor“, istakao je Lavrov.
Ogromni prodemokratski protesti u Minsku protiv predsednika Aleksandra Lukašenka i njegovog proglašenja ubedljive pobede za Kremlj su otvorili pitanje – kako zadržati kontrolu nad Belorusijom kada se prašina slegne i preko koga?
Kandidatkinja opozicije Svetlana Tihanovskaja nalazi se u egzilu u Litvaniji i odbila je da prizna rezultate izbora za koje čak i Rusija kaže da „nisu idealni“, a pošto je Putin pre nekoliko dana upozorio EU da se ne meša u belorusku političku krizu, Tihanovskaja je direktno pozvala lidere bloka da podrže „buđenje“ Belorusije.
Pročitaj i:
Lukašenko igra prilično perfidnu igru, mada očajničku; s jedne strane tvrdi da Zapad hoće da ga svrgne, da šalje keš i oružje u Belorusiju, a istovremeno upozorava Putina da bi talas nezadovoljstva i nemira lako mogao da se prelije na Rusiju.
Valjda se nada da na tu kartu Rusija interveniše i pruži mu vojnu podršku, ali je prilično očigledno da je Putin zasad prilično suzdržan. Naposletku, i pisanje medija naklonjenih Kremlju podražava taj sterilni i neutralni – neutralniji nego što bi se očekivalo – stav koji Putin ima.
Lukašenko je svoju poziciju u Kremlju već sam upropastio kada se u toku protekle godine opirao Putinovim pozivima na dublju ekonomsku integraciju i kada je optužio ruske „marionete“ da finansiraju protivnike beloruskog režima. Tada je tvrdio i da je Moskva poslala 200 plaćenika da ga zbace.
Istina je i da je Lukašenko prepreden igrač koji je Kremlju prodavao priču da je sve farsa i da je on ruski čovek, ali nije nemoguće da je smetnuo s uma da je Putin još prepredeniji i, u krajnjoj instanci, moćniji.
Putina Lukašenko sada, po svemu sudeći, ne zanima mnogo. Rusija želi da osigura da će Belorusija ostati pod njenim okriljem i vrlo je moguće da Putin čeka da se opozicija konačno izjasni. Svetski mediji danima pišu da demonstracije u Minsku nisu eksplicitno ni proruske, ni prozapadne, i da je jedini cilj tog pokreta otpora da Lukašenko padne, ali ako odluče da kormilo usmere ka Rusiji, Putin bi u ovom slučaju mogao da bude upravo njihov saveznik.
Ne, Rusija ne mari mnogo za demokratiju i to što su izbori bili farsa. Istina je i da ovde nema tako velikog procepa između istoka i zapada niti agresivnog nacionalizma kao u Ukrajini, a EU je možda ponešto naučila i iz Ukrajine i sada ne interveniše dalje od toga što je najavila sankcije (koje, uzgred, sada ne služe mnogo čemu jer situacija može da se reši do trenutka kada one stupe na snagu) i verbalno podržala demonstrante – a upravo u tom vakuumu će Putin videti šansu da krizu reši u svoju korist.
Lukašenka može da zadrži ako opozicija pokaže prozapadne, a naročito antiruske tendencije, a može i da ga makne – to bi, možda, čak više voleo, jer je ovaj počeo da vrda – ako ustanovi da mu je Lukašenko najsigurnija opcija da se ruski uticaj zadrži u Minsku.
Pročitaj i:
Dodatna Putinova prednost je veliko oslanjanje beloruske ekonomije na Rusiju u vidu subvencionisanih cena nafte i gasa i svako odstupanje od moskovske agende značilo bi ekonomska previranja i zahtevalo značajne reforme.
Lideri protesta zasad se dodvoravaju Putinu – makar optužujući Lukašenka za „tenzije i sukobe“ sa Rusijom, ali je neophodno da se Tihanovskaja izjasni. Demonstracije su se na neki čudnovat način poslednjih dana primirile, prvi i najteži talas nasilja i okršaja je prošao i ako opoziciju nije prošao revolucionarni zanos, onda je na nju red.
Putin možda neće biti prezadovoljan u slučaju da Belorusija uspostavi demokratiju zapadnjačke vrste, ali je i takvo rešenje prihvatljivo ukoliko ne bude promena u geopolitičkim prioritetima. Na opoziciji je sada da se makar neformalno opredeli, ali je
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
