Zbog dobrih rezultata u anketama, nemačka desničarska populistička stranka AfD postaje zanimljiva za Kinu, pa ju je zvanično pozvala u goste, piše Dojče vele i dodaje da je tako delegacija AfD-a nedavno bila u Pekingu i Šangaju.
Kako se navodi, nemački desničarski populisti i državno-kapitalistička Komunistička partija u Kini nisu prirodni saveznici, međutim tročlana delegacija AfD-a ovog leta je posetila Kinu – na zvanični poziv.
Krajem juna, liderka poslaničke grupe AfD-a Alis Vajdel i njene kolege, poslanici Petr Bistron i Peter Felzer, boravili su skoro nedelju dana u Pekingu i Šangaju.
Felzer ne želi da kaže sa kim se tačno delegacija AfD-a sastala u Kini, međutim, prema izveštaju Nemačke uredničke mreže (RND), došlo je čak i do susreta sa zamenikom ministra spoljnih poslova.
Po povratku iz Kine, šefica poslaničke grupe Vajdel je saopštila da su kineski sagovornici veoma dobro bili upoznati sa radom AfD-a.
Sama Vajdel jako dobro poznaje Kinu: šest godina je tamo živela kao stipendstikinja DAAD, doktorirala na temu kineskog penzionog sistema, pre nego što je počela da radi za banku Goldman Sachs. Takođe, ona danas hvali preduzetnički duh Kineza.
Činjenica da se AfD jasno protivi kritičnijem kursu nemačke spoljne politike prema Kini, za Peking je sigurno jednako interesantna kao i veliki uspeh te stranke u anketama – trenutno bi 21 odsto anketiranih glasalo za desničarske populiste.
Na primer, portparol poslaničke grupe AfD-a za spoljnu politiku Petr Bistron kritikovao je strategiju nemačke vlade prema Kini, koja je predstavljena sredinom jula. Opisao ju je kao „pokušaj da se pod plaštom strategije za nemačku spoljnu politiku, nametnu zelena ideologija i geopolitički interesi SAD“.
Označavanje Kine kao rivala – pored partnera i konkurenta – prema Bistronu je „rezultat konfrontacionog kursa SAD-a prema Kini. Ta konfrontacija i podela nisu u interesu Nemačke kao izvozne zemlje“.
Prema oceni politologa Volfganga Šredera iz Kasela, spoljnopolitički stavovi AfD-a su pokušaj da se po sadržaju izdvoji od ostalih stranaka. Geopolitički gledano, za AfD su tradicionalne veze Nemačke sa SAD – koje ta stranka vidi kao hegemona – postale zastarele.
„AfD smatra da je Vašington više deo problema nego deo rešenja za izazove sa kojima se suočava Nemačka. AfD smatra da su SAD imperijalni akter čiji se interesi ne mogu usaglasiti sa interesima Nemačke“, rekao je Šreder.
Političari AfD-a su se u Kini distancirali od nemačke spoljne politike. Felzer kaže da su kineskim sagovornicima izrazili svoje neslaganje sa praksom „putovanja svuda po svetu i pokušajima nametanja svojih vrednosti drugima“.
Za Šredera, takav stav nije iznenađenje: „Opštu kritiku ljudskih prava AfD političari nazivaju potpuno irelevantnom, potpuno nerealnom. Oni smatraju da svaka zemlja ima svoje probleme i da se u te stvari ne bi trebalo mešati“.
Po povratku iz Kine, šefica poslaničke grupe Vajdel je najavila da želi da nastavi razgovore sa Pekingom. U tome će možda pomoći i činjenica da je AfD krajem jula izabrala Maksimilijana Kraha za glavnog kandidata AfD-a za evropske izbore 2024.
Poslanik Evropskog parlamenta iz Saksonije, koji se sam svrstava u desno krilo stranke, već je više puta privukao pažnju izuzetno prokineskim izjavama, zbog čega ga verovatno rado intervjuišu kineski mediji, poput „Global tajmsa“.
Šreder zaključuje da se AfD u određenoj meri predstavlja kao autentična snaga koja u geopolitičkoj konstelaciji na prvo mesto stavlja nemačke interese i koja razume i prihvata kineski način vladanja, življenja i organizacije vlasti, jer dolazi iz kineskog razvoja.