Foto: EPA-EFE/ALLISON ROBBERT/ERIK S. LESSER/Jen Golbeck/SOPA Images/Shutters / Shutterstock Editorial / Brett Carlsen / Getty images / Profimedia

Ministarstvo pravde, Pentagon i obaveštajne agencije bile su tri oblasti vlade koje su se pokazale kao najtvrdokornije prepreke Donaldu Trampu tokom njegovog prvog mandata.

Imenovanjem saveznika poput bivšeg kongresmena Meta Gejca, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pokazuje da je najvažnija kvalifikacija za vođenje ključnih agencija –  lojalnost.

Tramp ne gubi vreme u suočavanju sa tri vladine institucije koje su mu najviše frustrirale političke ambicije tokom prvog mandata, jasno stavljajući do znanja da neće tolerisati otpor u drugom, piše Njujork tajms.

Met Gejc Foto: Beta/AP Photo/Alex Brandon
Met Gejc Foto: Beta/AP Photo/Alex Brandon

Njegovi izbori za vođe Ministarstva pravde, Pentagona i obaveštajnih agencija prelaze preko tradicionalnih kadrova koje je postavio u tim sektorima pre osam godina. Tramp je dao prednost vatrenim saveznicima s nekonvencionalnim biografijama, čija je najvažnija kvalifikacija možda upravo lojalnost njemu.

Nominacije Meta Gejca za državnog tužioca, Pit Hegseta za ministra odbrane i Tulsi Gabard za direktora nacionalne obaveštajne službe šokirale su Vašington, iako je to moglo biti predvidivo za one koji su slušali Trampove poruke tokom kampanje. Ako budu potvrđeni, Gejc, Hegset i Gabard činiće predvodnike Trampovog samoproklamovanog rata protiv takozvane “duboke države”, odnosno navodnih moćnika iz tame koji rade protiv njega.

Pročitajte još:

Funkcioneri bez iskustva

Sve troje dele Trampovo uverenje da su karijerni službenici aktivno ometali njegove prioritete dok je bio na vlasti i ciljali ga nakon što je napustio položaj. Iako nemaju relevantno iskustvo u odnosu na prethodnike, očekuje se da će se snažno suprotstaviti statusu kvo.

Met Gejc, republikanac s Floride koji je upravo podneo ostavku na svoje mesto u Kongresu, bio je žestok kritičar Ministarstva pravde kojim bi sada trebalo da vlada — institucije koja ga je istraživala zbog trgovine ljudima pre nego što je slučaj odbačen. Ove nedelje, Gejc je čak predložio ukidanje FBI-ja i Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive, koji bi mu bili podređeni kao državnom tužiocu. Tramp će nakon inauguracije gotovo sigurno smeniti Kristofera Vreja, direktora FBI-ja koga je postavio 2017. godine, zbog njegove prevelike nezavisnosti.

Pit Hegset Foto: Michael Brochstein/SOPA Images / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pit Hegset, voditelj vikend programa na Foks Njuzu, privukao je Trampovu pažnju branjenjem osuđenog vojnog zločinca i služio je kao major u Nacionalnoj gardi, ali nema iskustva u vođenju velikih organizacija, a kamoli oružanih snaga s dva miliona vojnika. Hegset je poznat po kritikovanju „modernih woke“ tendencija u vojsci.

Inače, njemu je bilo zabranjeno prisustvo Bajdenovoj inauguraciji, zbog navodnih ekstremističkih stavova.

Tulsi Gabard, bivša demokratska kongresmenka s Havaja koja je napustila svoju stranku i podržala Trampa, provela je dve decenije u Nacionalnoj gardi i rezervi američke vojske, dosegnuvši čin potpukovnika, ali nema iskustva u obaveštajnim agencijama kojima bi rukovodila. Često je ponavljala stavove Rusije o Ukrajini i NATO-u, do te mere da ju je jedan ruski voditelj proglasio „našom devojkom“.

Tulsi Gabard Foto: Jen Golbeck/SOPA Images/Shutters / Shutterstock Editorial / Profimedia

Izvukao pouke

Ovi izbori značajno se razlikuju od Trampovih prvobitnih izbora iz 2017. godine, kada je imenovao etablirane figure poput Džefa Sešnsa za državnog tužioca, Džima Matisa za ministra odbrane i Dana Koutsa za direktora nacionalne obaveštajne službe.

Sve trojica su se pokazala previše nezavisnim za Trampove potrebe. Sešns je naljutio predsednika povlačenjem iz istrage o Rusiji i odbijanjem da pomogne u smeni specijalnog tužioca Roberta Mulera. Na kraju je smenjen. Matis se protivio mnogim Trampovim idejama koje je smatrao opasnim po nacionalnu bezbednost i podneo je ostavku u znak protesta zbog odluke da napusti kurdske saveznike u Siriji. Kouts je branio svoje analitičare u vezi s Rusijom i bio je zapanjen Trampovim povlađivanjem Putinu, privatno se pitajući šta Rusi imaju protiv novog predsednika. Na kraju je i on podneo ostavku.

Tramp je iz tih iskustava izvukao pouke. Kada je prvi put stigao u Belu kuću, nije proveo nijedan dan u javnoj službi i često se oslanjao na ljude koje nije dobro poznavao. Vraća se osam godina kasnije s mnogo boljim razumevanjem kako funkcioniše moć u Beloj kući i boljim osećajem kome može da veruje.

U tom procesu, prema rečima Olivije Troje, bivše savetnice za nacionalnu bezbednost potpredsednika Majka Pensa koja je postala otvoreni kritičar Trampa, on koristi navodno „oružavanje“ vlade od strane demokrata da bi se okrenuo protiv svojih protivnika. „To je gotovo projekcija, jer radi upravo ono za šta optužuje druge“, rekla je. „To je politizacija ovih zajednica.“

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare