Na nedavnoj konferenciji u Parizu, evropski lideri su istakli važnu ulogu libanskih oružanih snaga kao ključnog faktora stabilnosti u Libanu, najavljujući ukupno 200 miliona dolara pomoći koju će pružiti SAD, Francuska i Nemačka.
„Libanska vojska ima odlučujuću ulogu, danas više nego ikad“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, ukazujući na to koliko je međunarodna zajednica zabrinuta zbog aktuelne bezbednosne situacije, prenosi Jutarnji list.
Od 2006. Vašington je uložio tri milijarde dolara pomoći, ali se libanske snage i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemom nedostatka opreme i izazovima koje donosi nestabilna politička situacija u zemlji. Hezbolah nadmašuje libansku vojsku i po broju boraca i po opremi.
Oružane snage Libana (LAF) danas broje između 70.000 i 80.000 vojnika, dok se procenjuje da Hezbolah ima do 100.000 boraca, kao i desetine hiljada raketa, projektila i dronova. Osim toga, Hezbolah koristi priliku da pokaže solidarnost sa Palestincima u Gazi, što je dodatno destabilizovalo region.
„Libanska vojska je jedna od najslabijih na Bliskom istoku. Hezbolah je zapravo stvoren 1980-ih kao reakcija na nedostatke vojske, koja nije bila u stanju da odbrani zemlju tokom ranijih izraelskih upada“, komentariše Amal Sad, stručnjak za libansku politiku sa Univerziteta Kardif, komentarisao je za Wall Street Journal.
Oružane snage Libana su 2006. godine dobile zadatak da uz pomoć mirovnih snaga UN razoružaju Hezbolah. Međutim, Hezbolah je nastavio da nabavlja oružje preko Sirije i zadržao je prisustvo u oblasti južno od reke Litani, koju je trebalo da napusti.
Ove okolnosti su na kraju rezultirale izraelskom invazijom u septembru, kada su izraelske trupe prešle granicu kako bi zaustavile raketne napade Hezbolaha, koji su nastavljeni kao podrška Palestincima u Gazi. Libanska vojska se povukla sa granice, izbegavajući sukob sa nadmoćnijom izraelskom vojskom.
Ova vojna i politička realnost predstavlja veliki izazov za Libance koji decenijama pokušavaju da održe mir među različitim verskim i etničkim grupama u zemlji. Pitanje savezništva je takođe komplikovano; iako SAD pružaju podršku libanskim snagama, vojska je prinuđena da održava odnose i sa Hezbolahom, što često rezultira pritiscima i kašnjenjima u sprovođenju operacija na terenu. Vojska je već obračunala sa trgovinom drogom i organizovanim kriminalom, ali joj je bila potrebna pomoć Hezbolaha da pobedi Islamsku državu. Vašington bi želeo da libanska vojska deluje nezavisno od Hezbolaha, ali trenutna politička i vojna situacija u Libanu čini ovaj cilj znatno težim za postizanje.
SAD su prošle godine poslale 241 milion dolara LAF-u, što je polovina ukupnog vojnog budžeta. Bez zapadne pomoći, libanska vojska bi mogla da se suoči sa dodatnim izazovima, što bi verovatno omogućilo Hezbolahu da preuzme kontrolu nad celom zemljom. Trenutno, uz podršku Irana, ova teroristička organizacija već poseduje značajnu vojnu i političku moć, a uživa i veliki uticaj u lokalnim zajednicama.
Sve ovo stavlja američke i evropske zvaničnike pred teške odluke o obimu njihove podrške libanskoj vojsci.
Nova tranša finansijske pomoći, dogovorena prošle nedelje, biće usmerena na kupovinu goriva i naoružanja, kao i na regrutaciju 6.000 novih vojnika.
Specijalni izaslanik SAD Amos Hohštajn rekao je prošle nedelje da se libanskim oružanim snagama mora dozvoliti da budu raspoređene u južnom Libanu i da efikasno rade svoj posao, a za to im je potrebna podrška međunarodne zajednice.
Ipak, mnogi izražavaju oprez zbog opasnosti da bi američka vojna oprema mogla da završi u rukama američkih protivnika. Izraelski zvaničnici su ranije pozvali SAD da zaustave isporuke oružja Libanu, strahujući da bi ono moglo biti upotrebljeno protiv izraelskih snaga.
Bivši libanski general rekao je za WSJ da je vojska poslednjih godina tražila od Sjedinjenih Država brodove opremljene raketnim bacačima, ali je njihov zahtev odbijen. „Umesto toga, dobili smo samo čamac i nismo smeli da prikačimo projektile. Bilo nam je korisno – za pecanje“, rekao je on.
Uprkos prošlim neuspesima, ovoga puta situacija bi mogla da bude drugačija, smatra Randa Slim sa Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu. Hezbolah je oslabljen, izgubio je značajan deo svog arsenala i veliki broj svojih boraca, a LAF je sada sposobniji i obučeniji zahvaljujući dugogodišnjoj podršci SAD i EU“, istakla je ona. out.
Inače, SAD veruju da bi sporazum Izraela i Hezbolaha uskoro mogao da bude postignut, saznaje Aksios. Prošlonedeljna poseta savetnika Hohštajna Bejrutu dovela je do napretka u sporazumu, posebno zbog spremnosti Hezbolaha da postigne sporazum sa Izraelom, bez obzira na trenutnu situaciju u Gazi. Od Hohštajnovog povratka, intenzivni pregovori sa Izraelom i Libanom nastavljaju se sa pozitivnim pomacima.
BONUS VIDEO: