Boris i Arkadij Rotenberg su dva najistaknutija ruska oligarha koji su bili sankcionisani nakon aneksije Krima 2014. godine. Oni su takođe i bliski prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina iz detinjstva, što im je omogućilo da steknu ogromno bogatstvo. Nikada ranije viđeni insajderski dokumenti do kojih je došao OCCRP nude uvid u to kako su braća zaštitila svoje bogatstvo od zapadnih sankcija - i ko im je pomogao u tome.
Odrastajući u Lenjingradu, dva brata po imenu Arkadij i Boris Rotenberg pohađala su časove borilačkih veština zajedno sa budućim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Bliskost je trajala, a kako je rastao Putinov politički uticaj, raslo je i bogatstvo Rotenbergovih. Delimično zahvaljujući unosnim državnim ugovorima, njihovo bogatstvo je poraslo u milijarde tokom vladavine njihovog prijatelja iz detinjstva.
Ali kada je Rusija napala Ukrajinu 2014. godine, bliske veze Rotenbergovih sa njihovim starim „sparing partnerom“ privukle su neželjenu pažnju. Pod sankcijama, njihova ogromna imovina našla se u „opasnosti“, a braća su se trudila da ih uklone van dometa zapadnih regulatora. Imali su mnogo toga da zaštite i, skoro deceniju kasnije, i dalje su neverovatno bogati: časopis Forbs je ove godine procenio njihovo zajedničko bogatstvo na 4,9 milijardi dolara.
Dok Putinova nova invazija na Ukrajinu broji sve više ubijenih civila i razorenih gradova, a najmoćnije zemlje sveta nastavljaju da gađaju interese onih koji pomažu ruskom predsedniku, postavlja se pitanje kako su ova braća, članovi Putinovog najužeg kruga uspeli da izbegnu ozbiljne posledice, navodi se u velikom istraživanju OCCRP-a.
Novi podaci do kojih je došao OCCRP daju uvid u ulogu koju su zapadni advokati, bankari i provajderi korporativnih usluga odigrali u pomaganju Rotenbergovima da zaštite svoju ogromnu imovinu. Arhivu koja je procurila, koja se sastoji od preko 50.000 dokumenata i mejlova poslatih između 2013. i 2020. godine, pribavili su IStories i OCCRP i podelili je sa 15 drugih medija.
Istraživačka serija nazvana je „Dosije Rotenberg“, a jedna od centralnih ličnosti je Maksim Viktorov, 50-godišnji biznismen rođen u Moskvi, čija su ruska menadžerska kompanija i advokatska kancelarija igrale ključnu ulogu u koordinaciji svetskih poslova Rotenbergovih nakon što su sankcionisani.
Nekoliko meseci nakon što su braća sankcionisana 2014. godine, Viktorov je dobio direktnu instrukciju od Borisovog sina Romana: „Moramo da razgovaramo i pripremimo dokumente“, napisao je. Opisan je zamršeni plan korporativnog restrukturiranja koji ima za cilj da sačuva udeo braće Rotenberg u Helsinkiju Haliju, velikoj finskoj areni koja je bila domaćin koncerata, hokeja na ledu i drugih sportskih događaja.
Ovaj rani primer je bio tipičan u narednim godinama, u kojima je – uz pomoć Viktorova, njegovih kolega i mnoštva angažovanih stručnjaka – porodica Rotenberg koristila niz manipulativnih tehnika da bi prebacila svoju imovinu.
Viktorov je, međutim rekao da ni on ni bilo koja od njegovih kompanija nikada nisu prekršili nijedan zakon, „posebno zakon o sankcijama SAD i EU“. On je nalaze novinara opisao kao „pogrešne“ i rekao da akcionari fondova kojima upravlja njegova kompanija nisu sankcionisani.
Boris i Arkadij Rotenberg, kao i članovi njihove porodice, nisu odgovarali na pitanja poslana mejlom.
Veliki deo finansijske imperije Rotenbergovih je 2016. godine bio izložen riziku kada su regulatori sa Britanskih Devičanskih Ostrva počeli da zahtevaju da provajderi korporativnih usluga prestanu da rade sa bilo kojim kompanijama u vlasništvu ljudi koje su sankcionisale Sjedinjene Države.
ILS Legal Services S.A., kompanija registrovana u Panami koja je sa Viktorovim radila na poslovima Rotenbergovih, oglasila se tim povodom.
„Imamo ozbiljan problem“, napisao je ILS u mejlu Eleni Ruzjak, zaposlenoj u Rotenbergovim firmama. ILS je obaveštavao Ruzjaka da vlasti BVI traže identitete stvarnih vlasnika najmanje 18 kompanija koje su pripadale Rotenbergovim ili njihovim posrednicima.
Pozivajući se na braću po njihovim inicijalima, ILS imejl navodi niz „BR kompanija“ koje su u pitanju i objašnjava da je za „Kompanije u vlasništvu AR“ postojala „dodatna komplikacija sankcija EU“.
Boris Rotenberg je takođe imao razloga da bude uznemiren: procureli dokumenti i evidencija kompanije do kojih su došli novinari pokazuju da su ove kompanije držale neke od njegovih najcenjenijih sredstava, uključujući Rahil, luksuznu jahtu sa pet apartmana za goste i posadom od devet osoba, plus interese u najmanje šest imanja na jugoistoku Francuske.
Da bi se pozabavio novim propisima, ILS je predložio poznato rešenje: Zameniti Rotenbergove punomoćnicima koji bi potpisali ugovore o poverenju, dozvoljavajući im da se pojave kao krajnji vlasnici kompanija, a zatim daju vlastima ta imena.
Počela je borba za pronalaženje punomoćnika.
U mejlu Viktorovu, Ruzjak je predložio čoveka po imenu Aleksandar Kozlov, koji je radio kao Rotenbergov telohranitelj, kao jednu od mogućnosti.
Osam od 18 kompanija sa BVI pomenutih u mejlu ILS-a je na kraju raspušteno, a dve su preseljene na Kipar. ILS, Ruzjak i Kozlov nisu odgovorili na pitanja poslana mejlom, prenosi occrp.org.
Sve ovo poslužilo je braći Rotenberg da istovremeno sakriju svoju imovinu od zapadnih regulatora, ali i da steknu prednost u rodnoj Rusiji.
Oni su zbog prijateljstva sa Putinom često dobijali unosne ugovore sa državom, ali su to i platili. Isto istraživanje OCCRP-a otkrilo je da su upravo braća Rotenberg finansirala luksuznu kuću Putinove ćerke Marije Voroncove u Austriji.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar