2
Ohridsko jezero, poznato po bogatoj bioraznolikosti, jednom od najstarijih evropskih naselja i ruševinama vizantijskih crkvi, sada postaje sve ugroženije zbog nekontrolisane urbanizacije i zagađenja.
Pročitajte još:
UNESCO je potvrdio da će ohridska regija biti stavljena na listu ugroženih mesta tokom sastanaka na visokom nivou koji će se održati krajem jula. Jezero se već četiri decenije nalazi na popisu tela UN-a koje se brine o zaštiti svetske baštine. Ipak, to nije sprečilo stanovništvo i investitore da tokom godina oko jezera počnu da nižu restorane, vikendice, barove, hotele i druga turistička odmarališta.
UNESCO je istakao probleme ilegalne gradnje, seče i ilegalnog ribolova, kao i problem preusmeravanja reka i gradnje puteva. Procenjuje da trećina zgrada svoj kanalizacioni otpad ispušta pravo u jezero.
Samo je 27 mesta na svetu koja su poput Ohrida pod zaštitom UNESCO-a kao spomenici kulture i prirode. Ali, turistički marketing poslednjih godina otišao je predaleko, te bi Ohrid sada mogao da bude u istom rangu sa australijskim Velikim koralnim grebenom.
„Nakon 30 godina nemara normalno je da UNESCO gubi strpljenje“, rekao je gradonačelnik Ohrida Konstantin Georgievski. Makedonska strana jezera je pod zaštitom UNESCO-a od 1979., a albanska strana tek od 2019. godine.
Naravno, mnogi se sećaju da je u vreme Jugoslavije Ohrid bio kulturno naselje, poznat po bolnicama i mesto za trening sportskih timova. Nakon secesije Makedonije i raspada Jugoslavije turistički razvoj počeo je da se širi, a turistička industrija, od koje je počelo da zavisi lokalno stanovništvo, prouzrokovala je štetu za okolinu.
Uskoro je grad postao centar turizma s objektima sagrađenim preko noći. Preduzetnici su pronalazili rupe u zakonu kako bi gradili na zaštićenom zemljištu, često i bez povezivanja s kanalizacijom. Jedan od lokalnih arheologa Nikola Paskali, koji dve decenije roni u jezeru, rekao je da ponekad nađe ostatke iz bronzanog doba, a ponekad iz dubine izvlači televizore, toalet papire i ostalo smeće.
Pod pritiskom UNESCO-a vlada Severne Makedonije počela je da zatvara lokalne restorane. Georgievski je naredio uklanjanje nekoliko noćnih klubova i restorana uz jezero jer, kako tvrdi, jezero „nije Ibica“.
Odluci UNESCO-a protive se preduzetnici koji smatraju da će to da uništi lokalnu ekonomiju. S druge strane, ekolozi ne žele da argument ekonomije nadjača ekološku zaštitu.
„Moramo da očistimo jezero, jer u suprotnom gubimo sve, pa i turizam“, istakao je Paskali.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
