0
"Hitler i Staljin: Tirani i Drugi svetski rat" knjiga je za koju je pre nekoliko nedelja ugledni Ekonomist izvestio da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, nakon što rano ustane, čita svako jutro. Autor knjige je engleski istoričar Lorens Ris, koji se u tekstu koji je napisao za britanski Gardijan u petak obratio svom najpoznatijem čitaocu.
Govor ukrajinskog predsednika u britanskom parlamentu u sredu bio je, navodi Ris, prepun referenci na Drugi svetski rat i britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila. Kao što je zlo pre bilo pobeđeno, kazao je Zelenski, tako će biti pobeđeno i danas. Poređenja s tim značajnim sukobom, navodi autor, uobičajena su tema tokom ruske invazije na Ukrajinu te napominje da javnost barem može biti sigurna da Zelenski zna o čemu govori.
Ris ističe da je bio polaskan kad je Ekonomist izvestio da Zelenski svakog jutra rano ustaje i čita njegovu knjigu, koja je nedavno objavljena i na ukrajinskom jeziku. Takođe ga se zaintrigiralo što je, dok pokušava pobediti u ratu protiv Rusa, ukrajinski predsednik našao vremena pročitati bilo šta osim službenih dokumenata, prenosi Jutarnji list.
Ris navodi da je jedini drugi državnik kojeg se seća, a koji se okrenuo nekoj istorijskoj knjizi u sličnoj situaciji, bio Džon F. Kenedi, na kojeg je uveliko uticala „The Guns of August“ Barbare Tučman u vreme kubanske raketne krize. Nakon što je pročitao knjigu, u kojoj autorka tvrdi da je do Prvog svetskog rata dovela nedovoljna i loša komunikacija, JFK je udvostručio svoje napore da postigne mirno rešenje sa sovjetskim vođom Nikitom Hruščovim.
Tri ključne pouke i upozorenja
Njegova knjiga, kako ističe, nažalost ne može igrati sličnu ulogu u trenutnom sukobu u Ukrajini, barem zato što su tokom kubanske raketne krize obe strane bile otvorene za dogovor. No, bez obzira na to, smatra autor, još uvek ima korisnih stvari koje Zelenski može naučiti iz priče o Hitleru i Staljinu tokom Drugog svetskog rata.
Navodi kako je ono što ga je iznenadilo kad je počeo razmišljati o mogućim paralelama to da je, svesno ili nesvesno, Zelenski već naučio mnogo od onoga što istorija može ponuditi, dok ruski predsednik Vladimir Putin, ističe, očito nije što je, dodaje, još neobičnije jer Putin sebe zamišlja kao stručnjaka za rat. Ističe kako su tri široka područja istorije obuhvaćene u knjizi posebno relevantna za sukob u Ukrajini, ali napominje da to nisu lekcije koje se mogu potpuno primeniti ili preslikati na sadašnju situaciju jer istorija ne funkcioniše tako – odnosno, prošlost se nikada tačno ne ponavlja. No, smatra da istorija zato može ponuditi razna upozorenja ili pouke.
Prvo od njih je jednostavno – strategiju treba prepustiti najtalentovanijim generalima koji su šefu države na raspolaganju. To je, ističe, upozorenje na koje se sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin nije obazirao. Početkom 1942. godine, iako nije imao vojnog obrazovanja i obuke, naredio je veliku ofanzivu protiv nemačke vojske oko Harkova u Ukrajini. Darovitiji vojni umovi – uključujući i maršala Georgija Konstantinoviča Žukova – smatrali su tu ideju nepotrebno riskantnom i bili su protiv toga. Uprkos tome, Staljin je odbacio njihovu zabrinutost i naredio glavnom štabu da se „ne meša“ u njegovu odluku. Pokazalo se da je napravio strašnu grešku.
Pouka Staljina i Hitlera
Rano ujutro 12. maja Crvena armija je napredovala prema neprijatelju. No brzina napredovanja je uništila te jedinice jer se nemačka vojska zatvorila područje iza njih, u klasičnom manevru zarobljavanja. Više od 250.000 sovjetskih vojnika izgubljeno je kao rezultat katastrofalne operacije kod Harkova. Bio je to poraz tim više ponižavajući jer je Crvena armija brojčano nadjačala Nemce na bojnom polju. No, to nije bilo važno – Staljinovo nesposobno vođstvo ih je osudilo na poraz.
Putin je pre godinu dana, podseća Ris, bio slično samouveren kad su ruske snage napale Ukrajinu. Desetine hiljada njegovih vojnika poginuli su – i još uvek ginu – zbog njegove vojne nesposobnosti. Nasuprot tome, Zelenski je od samog početka ovog sukoba, navodi, vojne odluke prepustio svojim generalima. Tek u jesen 1942. Staljin je počeo slušati svoje najbolje vojskovođe, posebno Žukova. Da nije promenio stav i prestao misliti o sebi kao boljem vojnom strategu od profesionalaca, ceo tok rata možda bi bio drugačiji.
Drugo upozorenje kaže da preterana obećanja u ratu mogu imati katastrofalne posledice. Tako je u septembru 1942. nemački diktator Adolf Hitler održao govor u kojem je „uveravao“ nemački narod da nemačku vojsku „niko ne može odmaknuti“ od Staljingrada, a onda za nekoliko meseci Crvena armija opkolila i uništila nemačku šestu armiju i oslobodila grad. Gubitak Staljingrada nije bio samo odlučujući vojni poraz za Nemačku tada već i prekretnica u percepciji Nemaca o njihovom vođi, ističe autor. Hitler je obećao da grad neće pasti. Lagao je. Pa kako bi mu mogli verovati sledeći put?
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
4
Pitanje je zna li Putin šta bi bila pobeda
Putin je, navodi Ris, u sličnoj poziciji – uporno uverava Ruse da će Ukrajinci biti slomljeni, ali je pitanje veruje li mu sada, nakon svega, iko. Zelenski je zauzeo suprotan pristup. Ako ništa drugo, on značaj ukrajinskih uspeha prikazuje manjim nego što jeste i ne postavlja konkretan raspored vojnih akcija.
Poslednje upozorenje je, navodi auto, takođe vrlo jednostavno – državniku mora biti jasno šta znači pobeda. Hitler u definiciji toga nije uspeo – on nikada nije definisao koliko teritorija njegova vojska mora osvojiti u Sovjetskom Savezu pre nego što proglasi ‘pobedu‘. Zbog toga su nemački vojnici uvek bili nesigurni u vezi toga koji cilj moraju postići kako bi rat priveli kraju. Putin je jednako neodređen u vezi toga kako bi trebala izgledati pobeda ruske vojske u sadašnjem sukobu. Je li to naprosto zadržavanja teritorija koji su dosad osvojili, rušenje trenutačnog ukrajinskog režima ili nešto treće, niko ne zna.
Zelenski je suvisliji i doslednoj u svojoj definiciji pobede – to je uklanjanje ruskih snaga sa ukrajinske teritorije. Problem s kojim se pritom suočava jeste da li je moguće to doista postići. Na primer, to je pitanje veruje li iko zaista da bi mogle postojati okolnosti u kojima bi Rusi ikada napustili Krim.
Od dvojice vođa – Zelenskog i Putina – ukrajinski je, navodi autor, očito taj koji uveliko prepoznaje i sluša upozorenja. Možda bi Putin, navodi Ris, trebao pročitati njegovu knjigu kako bi i sam nešto naučio iz te istorije. Iako, zaključuje, budući da se, kako kaže, svi nadaju da će i dalje stvari pristupati nekompetentno, možda najbolje da ne bude tako.
BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a