2
Visoki ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov tvrdi da je pokušan atentat na ruskog predsednika Vladimira Putina u fenruaru obe godine, neposredno nakon što je Rusija pokrenula rat u Ukrajini, koji je nazvan "specijalnom vojnom operacijom". Ovi navodi nikada nisu potvrđeni, ali je sam Putin pre nekoliko godina priznao da je izbegao pet pokušaja atentata.
Prema navodima Budanova, ruskog predsednika napali su predstavnici iz regije Kavkaza, koja se nalazi između Crnog i Kaspijskog mora. Međutim, do sada nije predstavljen nijedan dokaz za ove tvrdnje.
“Ovo je informacija koja nije javna. Bio je to apsolutno neuspešan pokušaj, ali stvarno se dogodilo. Bilo je to pre otprilike dva meseca. Nije bilo publiciteta o ovom događaju, ali se dogodio”, istakao je Budanov.
Iako najnovije tvrdnje o pokušaju atentata na Putina nisu potvrđene, ruska služba bezbednosti FSB potvrdila je ranije pokušaje atentata, o čemu je jednom prilikom govorio i sam Putin.
U razgovoru sa Oliverom Stounom, ruski predsednik potvrdio je da je izbegao pet pokušaja atentata. Međutim, ruska služba bezbednosti FSB ranijih godina otkrila je da su operativci ukupno 12 puta sprečili atentat na predsednika.
Od udesa do eksploziva i drona
Prvi pokušaj atentata dogodio se 2000. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Vladimir Putin postao predsednik Rusije. On je tada prisustvovao sahrani svog mentora Antolija Sobčaka u Sankt Peterburgu.
FSB je otkrio da su nepoznati počinioci tada želeli da ubiju Putina, ali dodatne informacije nisu podeljene sa javnosti.
Drugi se dogodio u avgustu iste godine, tokom samita u Jalti. Četvorica Čečena i nekoliko muškaraca sa Bliskog istoka tada su uhapšena zbog organizovanja sačekuše za kolonu u kojoj je bilo i Putinovo vozilo.
Treći je registrovan dve godine kasnije, i to u Azerbejdžanu, kada je atentat navodno pripremao Čečen Kjana Rostam uoči Putiove posete toj zemlji.
Iste godine, samo u novembru, na put kojim je trebalo da se kreće delegacija Vladimira Putina postavljeno je 40 kilograma eksploziva.
Slična situacija dogodila se i 2003. godine, kada je na auto-putu koji povezuje Sankt Peterburg i Pskov u junu otkrivena bomba ručne izrade samo nekoliko sati pre nego što je povorka sa ruskim predsednikom trebalo da prođe.
Samo nekoliko meseci kasnije, Skotland jard je sprečio dvojicu Rusa da ubiju Putina u znak odmazde za smrt kritičara Kremlja Aleksandra Litvinjenka.
Sledeći pokušaj atentata planiran je uz pomoć drona, kada je bivši činovnik “Rostroja” – Igor Puzanov osuđen na devet godina zatvora jer je nameravao da ubije Putina tako što je dronom hteo da baci eksploziv na njegov auto.
Na dan izbora 2008. godine, ruske službe bezbednosti su otkrile da je Tadžikistanac koji je iznajmio stan na Crvenom trgu planirao da puca na Putina sa terase.
POGLEDAJTE JOŠ:
U februaru 2012. godine uhapšen je Adam Osmajev na istoku Ukrajine jer je kovao zaveru za ubistvo predsednika Putina napadom na kolonu vozila u kojoj se kretao.
Iste godine, ruske i ukrajinske tajne službe su objavile kako su sprečile pokušaj atentata koji je planiran za 4. mart, a eksploziv je postavljen na ruti kojom je Putin prolazio.
Poslednji u nizu potvrđenih pokušaja atentata dogodio se 2016. godine, kada se u srcu Moskve dogodio udes u kom je stradao jedan od omiljenih vozača ruskog predsednika. Crni mercedes je tada iznenada skrenuo u suprotnu traku i zakucao se u vozilo Saveta Federacije. Okolnosti pod kojima je došlo do nesreće nikad nisu utvrđene, ali su mnogi spekulisali da se radilo o pokušaju atentata na Putina.
BONUS VIDEO Rusi upali u prostorije bataljona Azov
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
