0
Hrvatska je zemlja Evropske unije u kojoj stanovnici najmanje veruju svojoj vladi, što pokazuje da je Hrvatska neuspešno društvo, smatraju analitičari s kojima je agencija Hina razgovarala u Briselu.
Hrvatskoj vladi ne veruje 76 odsto građana, a veruje samo 20 odsto, pokazuje anketa belgijske konsultantske kuće „Kantar“ izrađena za Evropski odbor regiona – avetodavno telo EU.
Pročitajte još:
„Anketa jasno pokazuje da su Hrvati razočarani onime što im se u njihovoj zemlji predstavlja kao demokratija“, rekao je Nikolas Bekuve, direktor „Kantara“.
Mada smatra da bi trebalo proučiti zašto je Hrvatska u samom vrhu EU-a po nepoverenju u vladu, rekao je da su među razlozima percepcija korupcije, „udaljavanje Vlade od naroda“ i percepcija da je vođenje države netransparentno.
Posle Hrvatske, visoko nepoverenje u svoje vlade je na Kipru (72 odsto građana), u Bugarskoj (71 odsto), Rumuniji (59 odsto), Sloveniji (58 odsto) i Slovačkoj (57 odsto).
Dok je to nepoverenje izraženo u zemljama Jugoistočne Europe, na suprotnom kraju spektra su severne zemlje gde stanovnici veruju svojim institucijama, smatrajući ih transparentnim, rkao je Bekuve čija je kompanija anketu sprovela početkom septembra.
Tako u Finskoj samo 25 odsto stanovnika ne veruje svojoj vladi, a slede Nemačka (28 odsto), Luksemburg (30 odsto) i Danska (31 odsto).
„Zemlje s poverenjem u institucije smatraju se uspešnim društvima, a one gde nema poverenja neuspešnim“, rekao je politolog Anđelko Milardović, autor više knjiga o Evropi i političkim sistemima.
„U Hrvatskoj stanovnici osećaju da su im institucije zatvorene, udaljene od njih. Institucije kao da su privatizovali određeni krugovi ljudi“, objasnio je on.
Nepoverenje mladih u Vladu posebno je izraženo, a mnogi poslednjih godina napuštaju Hrvatsku, piše Hina.
Novinarka Tea Mihanović, prošlogodišnja dobitnica evropske nagrade „Megalizzi-Niedzielski“, rekla je da se nepoverenje oseća i među mladim novinarima.
„Koleginica iz Bugarske, jako dobra prijateljica, uvek ima najnegativniju sliku o politici. Njeni izveštaji su uvek o nečem negativnom, o korupciji. Tako je, nažalost, i u Hrvatskoj“, rekla je 22-godišnja Mihanović koja je prošlenedelje bila u Briselu na sastanku novinara iz EU.
„S druge strane, kolegica iz Francuske uvek ima optimistične vesti, govori o novinarstvu kao odličnom poslu. Njene teme pršte optimizmom“, dodala je ona.
Pesimizam hrvatskih i bugarskih novinara nije posledica njihove naravi, nego stanja u njihovim zemljama – smatra Mihanović koja je koordinatorka studenata-novinara u projektima EU za mlade.
„Devojka iz Bugarske je otvorena, vedra i optimistična osoba, a devojka iz Francuske jako zatvorena. No slike iz njihovih izveštaja su upravo suprotne njihovoj naravi. To pokazuje šta muči njihova društva, s kakvim problemima se suočavaju“, objasnila je ona.
„Stvorila se klima antagonizma prema političarima, prema bilo kakvoj vlasti. Niz afera koje stvaraju političari – od lokalne do nacionalne vlasti, utiče na mišljenje naših ljudi“, rekao je za Hinu Bruno Hranić, načelnik Opštine Vidovec, kod Varaždina, iz vladajuće HDZ.
Stanovnici u Hrvatskoj ne veruju ni svojim regionalnim i lokalnim vlastima, budući da ih se 74 odsto negativno izrazilo o njima u anketi u kojoj je učestvovalo 1.040 ispitanika.
U Hrvatskoj 58 odsto anketiranih osoba nema poverenja ni u EU.
Hrvatska je u EU ušla 2013. godine, kao poslednja do sada primljena članica tog kluba sa 27 država.
Hrvatska je po percepciji korupcije lane zauzela 68. mesto među 198 zemalja sveta, podatak je organizacije „Transparensi internešnal“. S obzirom da je pala za tri mesta u odnosu na prethodnu godinu, čini se da su hrvatski građani uvereni da korupcija raste, zaključuje Hina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
