U junu je potragu za podmornicom Titan pratio ceo svet. Turistička podmornica je prevozila pet putnika na putu da istraže olupinu Titanika. Više od jednog veka nakon što je čuveni brod potonuo na dno Atlantskog okeana, u odvijao se očajnički napor da se locira podmornica i spasu oni na njoj. Uprkos prvobitnom optimizmu, ova misija je bila osuđena na propast.
Po prvi put, ljudi koji su pronašli ostatke Titana, koji je pripadao kompanije Oušen Gejt, dele kako se potraga odvijala – i razarajući trenutak kada su shvatili da je svaka nada izgubljena.
Poziv
Bio je Dan očeva i stručnjak za duboko more Džesi Doren bio je sa svojom porodicom na muzičkom koncertu. Primetio je govornu poštu od nepoznatog pozivaoca, ali je nije pogledao.
Ubrzo nakon toga, pozvao ga je kolega i on je izašao napolje da odgovori na poziv. Bio je to neko sa kim je ranije sarađivao, čija su glavna oblast stručnosti bile podmornice sa posadom, prenosi Skaj njuz.
Želeo je da zna da li je Džesijevo vozilo na daljinsko upravljanje (ROV) spremno za polazak.
„Možda će nam trebati pomoć“, rekao je.
Za nekoliko sati, Džesi je bio uhvaćen u očajničkoj potrazi za nestalom podmornicom Titan, koja je postala svetska vest.
Plovilo je nestalo 18. juna tokom posete olupini Titanika 3.800 metara ispod površine Atlantskog okeana.
Ekspedicija je bila po ceni od 250.000 dolara po osobi, a bilo je pet putnika, uključujući pilota podmornice, kada je plovilo izgubilo kontakt sa matičnim brodom.
Mahnita potraga za znacia života trajala je četiri dana. Postojala je nada da je nekim čudom trup podmornice netaknut i da su oni koji su bili unutra još živi i čekaju pomoć.
Ali kada je Džesijev tim konačno došao do otkrića, to nisu bile dobre vesti. Polje krhotina sa delovima Titana pronađeno je oko 500 metara od pramca Titanika.
Podmornica je pretrpela „katastrofalnu imploziju“ (nasilni kolaps prema unutra), zaključile su američke vlasti. Svih pet osoba je odmah poginulo.
Dana 19. juna, Džesi i njegov tim u Pelagic Riserč Servisis požurili su na mali aerodrom u severnom delu Njujorka i odleteli sa svojom opremom za Njufaundlend u Kanadi.
Obično transportovani u kamionima, sanduci za otpremu u kojima se nalazila kontrolna soba i ROV su umesto toga utovareni u dva teretna aviona američkog vazduhoplovstva.
Kada su bili na kanadskoj obali, skočili su na brod i stigli do mesta za pretragu, stotinama km od obale.
„Naš fokus je bio na tome da našu posadu pripremimo na lokaciji za spasavanje… Ceo naš fokus je bio da pronađemo ove momke“, kaže Džesi.
Pelagic Riserč Servisis je kompanija specijalizovana za istraživanje dubokog mora. On upravlja ROV-ovima hiljadama metara ispod površine. Njihovo vozilo Odisej 6K, koje je korišćeno u potrazi, jedno je od retkih ROVS-a koje mogu da dopru do dubine gde se nalazi olupina Titanika.
„Prvo pitanje svih bilo je… koliko će vam trebati da se mobilišete?“, kaže izvršni direktor Pelagic Ed Kasano, prisećajući se gužve na sajtu za pretragu. „Rekli smo 12 sati, nadali smo se da ćemo to uraditi za osam. Uradili smo to za šest“.
„Onda je pitanje bilo koliko brzo brod može ići? Brod obično ide 10 ili 11 čvorova, oni su radili 17“, dodao je.
Pet izgubljenih života
Poslednjih pet putnika Titana dobili su tamnoplava odela kompanije Oušen Gejt, vodootporne pantalone, čizme sa čeličnim prstima i šlemove za svoje sudbonosno putovanje podmornicom.
Rečeno im je da nose debele čarape, jer će biti hladnije što podmornica bude dublje išla. Takođe su upozoreni da izbegavaju kvašenje nogu od kondenzacije koja bi se stvorila na podu podmornice.
Putnici su bili pozvani da učitaju svoje omiljene pesme na svoj telefon kako bi ih reprodukovali na Blutut zvučniku. Kantri muziku je zabranio izvršni direktor Oušen Gejta Stokton Raš, koji je bio među onima koji su bili na podmornici.
Pored Raša bili su pakistanski otac i sin Šahzada i Suleman Davud, britanski milijarder Hamiš Harding i francuski podpilot Pol-Anri Nargeolet.
Tokom ronjenja, žrtve su verovatno bile u mrklom mraku sa samo bioluminiscentnim morskim stvorenjima vidljivim kroz otvor broda od 53 cm. Reflektori podmornice su isključeni sve dok ne bude stigla do morskog dna kako bi se uštedela baterija.
Prema rečima stručnjaka, dokazi sugerišu da se trup Titana od ugljeničnih vlakana srušio – a oni koji su bili na podmornici su odmah preminuli.
„Jedina spasonosna situacija je to što se to odmah desilo – bukvalno za milisekunde“, rekao je za Skaj njuz Dejvid Mirns, stručnjak za spasavanje koji je poznavao dvojicu od petorice muškaraca na podmornici. „Muškarci ne bi znali šta se dešava“, dodao je.
Putovanje do olupine
„Naš fokus po dolasku bio je da uđemo u vodu što je brže moguće“, kaže Ed Kasano. Lansiranje komada teške opreme poput Odiseja u okean bio je složen proces koji je uključivao intenzivnu koncentraciju i neprekidan timski rad.
Plan je bio da se ROV zakači na podmornicu na morskom dnu i dovede je do 3.000 metara, gde bi im se pridružio drugi ROV pre nego što bi krenuli na površinu.
Bilo je potrebno nešto više od dva sata da Odisej stigne do morskog dna, blizu sablasne olupine Titanika.
Svaki minut se računao.
Sudbina onih koji su bili na brodu i agonija njihovih najmilijih bili su na prvom mestu u Edovom umu.
„Uvek smo razmišljali o posadi Titana“, kaže on. „Uvek smo razmišljali o porodicama“, dodao je.
Opasnosti sa kojima su se spasioci suočavali takođe su bile glavna briga.
„Razmišljali smo o tome koji je najbolji način za nas da izvršimo spasavanje, znajući da smo vremenski ograničeni, znajući da je podmornica veliki objekat“, dodaje Ed.
Sve dok nisu stigli do olupine Titanika, sve se radilo na brzinu, kaže Džesi.
„Ali ipak smo morali da radimo stvari bezbedno jer je mnogo ljudi u opasnosti, mnogo opreme u opasnosti, a vi želite da to uradite kako treba“, kaže on.
„Znali smo da imamo jednu šansu“, dodao je.
Pronađene su krhotine
Konačno, nakon nekoliko dana potrage, Odisej je stigao do morskog dna.
Na dnu Atlantskog okeana nije bila netaknuta podmornica čiji su stanari čekali spas, već oblast krhotina otprilike 500 metara od Titanika.
Spasilački tim je ućutao kada ih je pogodio značaj njihovog otkrića.
„Po ulasku u polje krhotina nastala je tišina (muk)“, priseća se Ed.
„Svi su profesionalci, ali ne možete a da ne budete pogođeni… trebao nam je trenutak da zaista shvatimo i razmislimo šta to znači“, dodao je.
„Proveli smo četiri ili pet dana… očekujući da odemo tamo i napravimo čudo“, kaže Džesi. „Očigledno je da je naš osećaj razočaranja mali u poređenju sa ljudima koji su bliski porodicama onih koji su stradali“, dodao je.
To nikada nije bilo ništa drugo do potraga i spasavanje, kaže Ed, dok nisu pronašli polje krhotina.
Tada su porodice petorice muškaraca bile obaveštene i počela je akcija spasavanja.
„Mnogo emocija“
Nekoliko dana kasnije, Ed Kasano se obratio medijima kako bi objasnio šta se dogodilo.
Gušeći suze, izvinio se i rekao da članovi njegovog tima obrađuju „mnogo emocija“.
Prošlo je skoro tri meseca od katastrofe, ali i dalje ostaju pitanja o tome šta se dogodilo – i zašto.
Istraga kanadskog odbora za bezbednost saobraćaja se nastavlja o katastrofi. Obavljeni su preliminarni intervjui sa onima koji su bili na brodu za podršku Polarni princ, a olupine podmornice su pregledane.
Istraga neće pripisivati krivicu ili odgovornost – krivičnu ili građansku – ali se vodi u nadi da se ništa slično više nikada neće ponoviti.
Posle katastrofe Titana, ponovo su upućeni pozivi da se zaustave ljudska putovanja do olupine Titanika.
Potomci onih koji su umrli pre jednog veka kažu da je to groblje koje treba ostaviti na miru.
BONUS VIDEO: