Obrt u aferi "turbina": Kremlj povukao potez koji Nemačku dovodi do ludila

Turbina treba da bude postavljen u ruskoj stanici Portovaja, a prethodnim meseci bila je na redovnom održavanju u Kanadi. Nakon više meseci sage o tome da li je slanje turbine nazad u Rusiju kršenje sankcija, kanadski premijer Džastin Trudo odlučio je da turbina krene put Nemačke, a potom i u Moskvu.Prema izvorim Rojtersa, logistička firma "Čelendž grupa" vratila je turbinu u Keln i nije jasno kada će biti dostavljena Moskvi. Ovaj proces, smatraju upućeni, mogao bi da traje nedeljama.

Manje gasa za EvropuMoskva je prošlog meseca smanjila kapacitet Severnog toka 1 za 60 odsto, navodeći kao razlog odloženi povratak turbine koju servisira nemačka kompanija za elektroenergetsku opremu "Siemens Energy".Ipak, Rusija je ponovo otvorila ključni gasovod u četvrtak nakon desetodnevnog održavanja, ali on i dalje radi smanjenim kapacitetom.Nemačka odbacuje argument Rusije da je nestala turbina razlog za manje isporuke preko Severnog toka 1 i navodi da Moskva koristi gas kao političko oružje.Sa druge strane, Rusija poručuje da je vraćanje turbine imalo direktan uticaj na bezbedan rad gasovoda, dodajući da još nedostaje dokumentacija kompanije "Siemens Energy" potrebna za njeno ponovno instaliranje.

Moskva do sada nije dostavila dokumente potrebne za uvoz turbine u Rusiju, uključujući detalje o tome gde tačno treba da bude isporučena i preko koje carine.„U normalnim okolnostima, održavanje turbina je za nas rutinska operacija. Naravno, želimo da prevezemo turbinu do mesta rada što je pre moguće. Međutim, vreme koje je potrebno nije isključivo u našoj kontroli", navodi se u saopštenju kompanije "Siemens Energy".Kremlj: Zapad je krivKremlj je saopštio da su sve poteškoće sa snabdevanjem Evrope ruskim prirodnim gasom, uključujući i pitanje turbina, uzrokovane zapadnim ograničenjima i da je Rusija ostala nezaobilazan deo evropske energetske bezbednosti. Istovremeno, Nemačka, koja najviše zavisi od gasovoda Severni tok 1, smatra da se čini kao da Rusija ne želi da vrati u rad spornu turbinu.

"Ponekad se stiče utisak da Rusija više ne želi da je vrati. To znači da izgovor tehničkih problema zapravo ima političku pozadinu, a to je suprotno od garant za energetsku bezbednost u Evropi", ocenio je nemački ministar privrede Robert Habek.Habek je rekao da je nemačka vlada u bliskom kontaktu sa firmom "Siemens Energy" i da će komunicirati kada turbina stigne u Rusiju.Krucijalna odluka KanadePodsetimo, Evropa je prethodnih nedelja strahovala da će Rusija prekinuti dotok gasa kroz Severni tok 1. Deset dana je trajala agonija Evrope, a naročito Nemačke. Rusija je potpuno obustavila protok gasa kroz ključni gasovod Severni tok 1, a razlog je prilično jednostavan - godišnje održavanje. Ipak, pojedine evropske zemlje koje predvodi Nemačka bile su zabrinute zbog činjenice da postoji opasnost da Rusija neće pustiti gas i kada se održavanje okonča.Prva prepreka ka otvaranju gasovoda bila je Simensova turbina, koja je poslata na remont u Kanadu.Ova turbina transportuje ruski gas direktno do Nemačke, i to preko Baltičkog mora. Upravo je Nemačka urgirala kod Džastina Trudoa da isporuči pomenutu tribinu, jer je ona ključna za isporuku gasa.

Problem koji je u početku postojao odnosi se na sankcije koje je EU uvela Rusiji. Mnogi su ocenili da bi sređivanje turbine, a onda i njena isporuka u Rusiju označila kršenje sankcija.Tu tezu zagovarale su i vlasti iz Kijeva.Međutim, Evropska komisija je uvrdila da time neće biti prekršene sankcije EU, jer one ne obuhvataju opremu za transport gasa. Tako je i Trudo popustio, iako se u početku protivio, pa će turbina ipak stići do Moskve, zbog čega Ukrajina protestuje.Ipak, Trudo je doneo odluku da remontovanu turbinu pošalje Rusiji, što su pozdravile tamošnje vlasti, ali ne i Kijev.Plan Evropske komisijeUprkos činjenici da je gas ponovo potekao kroz Severni tok 1, predsednica Evropske komisije Ursula for der Lajen upozorila je da nevolje još nisu okončane.„Potpuni prekid dotoka gasa je verovatan scenario. Moramo da budemo proaktivni. Moramo da se pripremimo za potencijalni potpuni prekid ruskog gasa. Spremamo se za najgore, a nadamo se najboljem“, rekla je predsednica EK.Iz tog razloga, Evropska komisija objavila je planove za hitne slučajeve, čiji je cilj smanjenje potražnje gasa u Evropskoj uniji.Fon der Lajen je još jednom istakla da Rusija koristi gas kao oružje i pozvala Evropu da se ujedini kako bi smanjila upotrebu gasa, ali i stvorila sigurnosnu mrežu za sve zemlje.Šta čini plan EK?Plan za vanredne situacije predlaže državama članicama da se uključe u dobrovoljne mere za smanjenje potrošnje.Od svih zemalja članica EU traži se da smanje potražnju za gasom za 15 odsto između avgusta i aprila. Predlog takođe omogućava Briselu da pokrene hitnu proceduru koje zahteva obavezno smanjenje potražnje za gasom u celom bloku.„Ovo je signal svim javnim organima, potrošačima, domaćinstvima, vlasnicima javnih zgrada, snabdevačima strujom i da sada moraju preduzeti vanredne i brze mere za uštedu gasa“, navodi se u predlogu.BONUS VIDEO Hoće li se odolevanje Srbije uvođenju sankcija Rusiji isplatiti kroz cenu gasa?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoeliseodolevanjesrbijeuvoenjusankcijarusijiisplatitikrozcenugasa1080p-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3579387"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram