U organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista (SABA) i Srpskog narodnog vijeća (SNV) u Donjem Srbu je u nedelju, kod spomenika "Ustanak naroda Like i Korduna", obeležen dan ustanka u Srbu. Zbog protivepidemijskih mera bilo je prisutno samo nekoliko desetina ljudi, desetak puta manje nego prethodnih godina, dok je na putu ispod spomenika dvadesetak pripadnika desničarske Autohtone - Hrvatske stranke prava (A-HSP) održalo "kontraskup" sa zahtevom da se obeležavanje takvih godišnjica zabrani, prenosi Hina.
„Žalimo što je početkom devedesetih antifašizam bačen pod noge od onih koji su vodili nacionalne pokrete na prostoru bivše Jugoslavije i što su posledice toga strašne, a nisu trebale, morale niti smele biti, jer smo svi platili tešku cijenu“, rekao je predsednik SDSS-a Milorad Pupovac, piše Index.hr.
Okupljanjem u Srbu, kazao je, svake godine želi se otkloniti to nasleđe „da se negiraju vrednosti antifašizma te da se on kriminalizuje4, a poštovaoci doživljavaju kao redikuli“.
U svom je govoru rekao i da su „ljudi koji su ovde ustali 27. jula 1941., ustali u odbranu golog života, jer je ustaški režim NDH uništavao Srbe i komuniste, kao što su nacistički i fašistički režimi ubijali Židove i Rome“.
„Ustali su u odbrani golog života jer je do njih došao glas stradanja u Gudovcu, Veljunu, Hrvatskom Blagaju, Glini i Jadovnom, gde su završavali mnogi njihovi susedi i rođaci. Oni su ovde primili ideju koja ih je odmakla od borbe za goli život i koja ih je pretvorila u borce za slobodu, jednakost i bratstvo”, rekao je Pupovac.
Primajući tu ideju, kazao je, „koliko god se odmakli od vere u kojoj su bili kršteni, stvorili su osnov da zajedno s komunistima, levim HSS-om i levim demokratima među Srbima poraze one koji su s četničkih pozicija hteli da se ovdje uspostavi ustanak i vodi pokret”.
Ustvrdio je Pupovac također da su od sedam hiljada naoružanih pripadnika partizanskog pokreta polovina bili Ličani, pri čemu je rekao da ih neće brojati po nacionalnosti „jer se oni tako nisu brojalii“.
Dodao je i da su „na ustaške zločine početkom jula u osvetničkoj reakciji četnika ili onih koji su bili pročetničke orijentacije, stradali i nedužni civili Hrvati u Brotnji, Boričevcu i nekoliko drugih sela“.
U ime Saveza antifašističkih boraca i antifašista predsednik Franjo Habulin rekao je da je ono što je počelo u Brezovici formiranjem prvog partizanskog odreda „u Srbu preraslo u opštenarodni ustanak Srba i Hrvata“.
Naglasio je da je na samom početku bilo i “nesnalaženja”, da to „nije bio četnički ustanak, nego ustanak protiv tzv. NDH, marionetskog i kolaboracionističkog režima stvorenog da bi se uklopio u osvajačke planove nacista i fašista, režim koji je diplomatske odnose imao samo sa zemljama Sila osovine i njihovih satelita“.
Na proslavu u Srbu, kazao je, „treba doći kako ne bi u obrazovanju, medijima i javnom i političkom životu savremene Hrvatske pobedio desničarski istorijski revizionizam“.
Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić rekao je da se danas slavi „ustanak protiv okupatora i onih koji su uz pomoć okupatora i tzv. NDH uveli teror“ te da je „narodnooslobodilačka borba uspela zbog jedinstva partizana pod vodstvom komunista”.
One koji „ne priznaju istorijsku istinu“ nazvao je “političkim strašilima koji pokušavaju gubitnike iz II. svetskog rata pretvoriti u pobednike, a da to “ide na dušu onima u hrvatskoj vladi koji još nemaju snage da se tome odupru”.
Mesić je rekao i da sada „u Hrvatskom saboru više nema nekih političkih strašila“, ali da „tek trebamo videti hoće li sada biti dovoljno političkog otpora političkim strašilima“.
Na putu podno spomenika, uz razgraničenje interventne policije, predstavnici A-HSP-a sa svog su protestnog skupa tražili zabranu obeležavanja godišnjice “ustanka naroda Like i Korduna”, pri čemu su ustanike nazivali četnicima.
„U julu 1941. četnici su ušli u Brotnju, zaselak između Donjeg Lapca i Srba te su okrutno pobili sve članove šest hrvatskih porodica Ivezić, ukupno njih 37, među kojima je bilo 12-ero djece u dobi od tri do 14 godina”, poručio je predsednik te stranke Dražen Keleminec dodavši da su se zločini nad Hrvatima dogodili i u ostalim selima župe.
Milorad Pupovac, čiji je SDSS koalicijski partner u vladi, upitan hoće li učestvovati na ovogodišnjem obeležavanju Oluje odgovorio je da će razmisliti.
„Razmislićemo ovih dana što bi odlazak predstavnika SDSS-a značio za odlazak na obeležavanje Dana pobede i Vojno policijske akcije Oluje u Kninu, jer je to teško ratno nasleđe s teškim traumama i na hrvatskoj i na srpskoj strani te “treba da se pronađe dobar način da se to prevlada”.
“O tome ćemo više reći narednih dana, pustite nas da razmislimo što znače svi ti pozivi za nas i za naše društvo i što bi trebalo napraviti da bi to donelo nešto značajno danu obelžavanja Oluje i odnosa Hrvata i Srba, za odnose u Hrvatskoj uopšteno”, rekao je Pupovac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar