2
Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD-a, objavljena istovremeno dok predsednik Donald Tramp pokušava da progura novi mirovni plan za Ukrajinu, predstavlja dramatičan zaokret u američkoj spoljnoj politici i izaziva nervozu u evropskim prestonicama. Dokument na 33 strane - na koji se poziva Financial Times - optužuje evropske vlade da doprinose „civilizacijskom nestajanju“ kontinenta i da „blokiraju mir u Ukrajini“.
U strategiji se tvrdi da je Evropa na opasnoj demografskoj i političkoj putanji, pri čemu se visoke migracije i niska stopa nataliteta opisuju kao egzistencijalna pretnja. Evropske vlade, navodi dokument, „potkopavaju demokratiju“, dok istovremeno koče američke pokušaje da okončaju rat u Ukrajini, iako navodna „velika evropska većina želi mir“.
Posebno se naglašava da je „brz prekid neprijateljstava“ neophodan kako bi se stabilizovala evropska privreda, smanjio rizik od eskalacije i obnovila strateška stabilnost između Zapada i Rusije.
Strategija odražava radikalnu promenu pravca američke politike pod Trampom i definiše obnovljenu dominaciju SAD-a u zapadnoj hemisferi, uz pozivanje na modernizovanu verziju Monroove doktrine. „Dani u kojima su Sjedinjene Države nosile ceo svetski poredak kao Atlas su završili“, navodi se u dokumentu.
Pritom se otvoreno najavljuje otpor evropskoj političkoj putanji. U tekstu se ističe ideološki jaz između Vašingtona i tradicionalnih evropskih saveznika, uz ocenu da Evropu ne pogađa samo ekonomski pad već i mnogo opasnija pretnja – „civilizacijsko nestajanje“. Dokument hvali jačanje uticaja krajnje desnih, evroskeptičnih stranaka, čiji bi dolazak na vlast mogao preispitati budućnost Evropske unije.
„Američka diplomatija treba braniti pravu demokratiju, slobodu izražavanja i nesramežljiva slavlja nacionalnih identiteta“, kaže strategija, dodajući da SAD „ohrabruju svoje političke saveznike u Evropi“ da podrže taj trend.
SAD se, prema dokumentu, okreću politici „prebacivanja tereta“ na Evropu, koja bi u budućnosti trebalo da preuzme glavnu odgovornost za sopstvenu odbranu. Financial Times podseća da ova retorika podseća na govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je izjavio da Evropi više preti „vlastito demokratsko propadanje“ nego ruska agresija.
Strategija nagoveštava i moguće povlačenje dela američkih snaga iz Evrope. Poziva na „preusmeravanje globalne američke vojne prisutnosti prema hitnim pretnjama u našem susedstvu“, uz smanjenje angažmana u regionima koji su sada „manje važni za američku nacionalnu bezbednost nego prethodnih decenija“. Sledeće godine, najavljuje se, trebalo bi da usledi revizija američke odbrambene strategije koja će konkretno definisati nova raspoređivanja snaga.
Pročitajte još:
Kina se u dokumentu posmatra prvenstveno kao ekonomski izazov. Strategija predviđa da će SAD „uravnotežiti ekonomski odnos s Kinom, dajući prednost reciprocitetu i pravednosti kako bi obnovili američku ekonomsku nezavisnost“. Ali se istovremeno upozorava da takav pristup mora biti propraćen snažnim odvraćanjem, kako bi se sprečio rat u Indo-Pacifiku. „Ta kombinacija može postati začarani krug u pozitivnom smislu – snažno američko odvraćanje otvara prostor za disciplinovaniju ekonomsku akciju, a disciplinirana ekonomska akcija stvara sredstva za dugoročno održavanje odvraćanja“, zaključuje dokument.
Ovakva strategija, ocenjuje Financial Times, izaziva strah u evropskim prestonicama da je Vašington spreman izvršiti pritisak na Kijev da prihvati ustupke koji su do sada bili nezamislivi – posebno ako se uklapaju u Trampovu viziju brzog završetka rata i redefinisanja odnosa sa Rusijom.
