Nova.rs u Ukrajini: Obišli smo najtužniji skriveni kutak Odese VIDEO

U pitanju je Dečija kuća i internati u kojoj se pre početka rata nalazilo oko 109 devojčica koja imaju manje od 18 godina, ali i štićenica koje su punoletne. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, maloletne devojčice su evakuisane zbog opasnosti, a one koje imaju 18 i više godina – ostale su kao štićenice doma.

Svaka grupa ima svog vaspitača, ali i lekare i psihologe koji svakodnevno rade sa njima. Na mesečno nivou postoje procene, a glavni cilj je socijalizacija štićenica. Način na koji se to postiže su svakodnevne aktivnosti i radionice u koje su štićenice maksimalno uključene.Tako su formirani projekti u kojima one same šiju i od izrađuju košulje sa tradicionalnim ukrajinskim motivima, ali i razne pravoslavne ikone. Njihove vredne ruke proizvele su i zastave i opremu, koja se sada distribuira oružanim snagama Ukrajine.„Mi se trudimo da ih zaštitimo od rata, ali to su posebna deca. Kada je rat počeo, shvatili smo da nema svrhe nadati se skorom miru i rešili da pomognemo kako možemo. Uz pomoć volontera došli smo do tkanine, a devojke su počele da izrađuju zastave i opremu za naše vojne snage“, objašnjava Andrij Pičoni, direktor Dečije kuće i internata u Odesi.

Kako ističe, pripreme za sada već šestomesečni rat počele su još u januaru ove godine, što se ispostavilo kao ispravan potez – ruske snage su 24. februara izvršile invaziju na Ukrajinu, a Odesa je jedan od gradova koji se prvi našao na udaru.„U podne 23. februara završili smo ciklus priprema u slučaju rata. Kada je zima nemamo puno aktivnosti, ni izlaženja, tako da smo počeli vežbe tokom kojih smo svi zajedno učili kako treba da se zaštitimo u slučaju opasnosti. Samo dan kasnije smo shvatili da su naše vežbe sada praksa“, kaže Pičoni.U međuvremenu, na celom području gotovo satima šeta jedna od štićenica ovog doma – Lida, koja sa osmehom i poklonima dočekuje sve koji su spremni za nešto svog vremena izdvoje na one koji čitavog svog života misle na druge.

Sada je već sezona bašti, zbog čega je veći deo prostora na kom se nalazi internat pretvoren u zemljište za obradu, što je obradovalo štićenice.„Devojčice gaje razno povrće, sve do nosimo oružanim snagama. Njima hrana i ne treba, ali uvek uzmu jer znaju da su one uložile vreme i pažnju u to. Najteže je bilo objasniti deci da je sada rat. Da zvuk sirene i rakete nisu vatromet, već oružje. U tim situacijama, potebno je da neko ostane priseban, tako smo mi u sklonište donosili gitaru, svirali i pevali da im što lakše prođe to vreme“, objašnjava direktor doma.

A skloništa se nalaze na području čitavog internata, put do njih je jasno označen, ali štićenice sada već imaju ustaljenu praksu odlaska na bezbedno.U skloništima može da stane oko 130 ljudi, a u njima se nalaze mali kreveti, posteljina, ćebad, kao i zalihe vode i hrane.

Prizori iz ovih prostorija nimalo nisu prijatni za ljude, ali devojke koje su od tog prostora napravile dom ni u jednom trenutku ne reflektuju žaljenje zbog aktuelne situacije, već samo bes – zbog onih koji su odlučili da „pređu crvenu liniju“.„Nije bilo iznenađenje, već šok i tuga. Onda se sve pretvorilo u prezir prema onima koji su dozvolili sebi da pređu crvenu liniju. Kada gađate decu, silujete žene, došli ste do tačke posle koje nema povratka“, ističe Pičoni.Kada je reč o rekaciji štićenica na pometnju koja nastaje kada se uključe sirene ili začuje zvuk rakete, on objašnjava da je u prvim mesecim rata reakcija bila znatno drugačija.„Neki u zadnje vreme burno reaguju na sirene, ali to je rekativna psihoza, imaju aktivnosti koje iz zaokupljuju“, kaže on.BONUS VIDEO Donjeck i Harkov gradovi koji su najviše nastradali u ratu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=harkovidonjeckik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4033812"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram