0
Kombi, dvadesetčetvoročasnocno truckanje, glavobolje, kašnjenje, zatvaranje granica i jurnjava koferima preko graničnog prelaza – tako je izgledalo putovanje reportera Nova.rs do Ukrajine. Nakon više od 24 sata, prva destinacija, lučki grad Odesa, bila je na vidiku. Iako je u prvim mesecima rata ovaj grad preživeo žestoko granatiranje, pomorske napade, neizvesnost i strah, čelni ljudi Odese, ali i sami građani rešeni su da u sedmi mesec od početka invazije uđu slobodno, hrabro i „normalno“. Takva atmosfera vlada u samoj Odesi, čiji su stanovnici za naš portal istakli da Vladimiru Putinu žele samo jedno – „da crkne“.
Pre nego što i sami donesete odluku o odlasku u Ukrajinu, upozore vas na „ratna pravila ponašanja“. To u prvi mah i ne zvuči ozbiljno, jer rat traje već izvesno vreme, a i preživeli smo mi već jedno bombardovanje.
Pozitivna doza straha, pak, nikada nije na odmet, pa tako ni u Odesi, koja se prkosno vraća u „pređašnje stanje“, ali uz maksimalan oprez i konstantnu pripremu na potencijalne udare.
Prvi prizor koji ukazuje na činjenicu da ipak ulazite u ratnu zonu su vojni kontrolni punktovi, koji se u određenim područjima nalaze na svakih par stotina metara. Tako su se vrata kombija u kom su se nalazila ekipa novinara i Srbije, nakon 24 sata puta, otvorila, a iz mrklog mraka videla se samo cev vojničke puške. Hladni lik relativno mladog vojnika podrobno je osmotrio celo vozilo, a onda i dokumentaciju, jer ključna stavka koja njih interesuje je – jeste li ruski špijun ili ne.
Kada (ukoliko) se utvrdi da niste, onda je dozvoljen prolaz do sledećeg kontrolnog punkta, na kom vojnici mogu, ali i ne moraju da ponove radnje svojih kolega.
Kada prođe bezmali broj kontrolnih punktova, znači da ste prišli Odesi – nekada najpopularnijoj turističkoj destinaciji u Ukrajini, sada lučkom gradu koji je rešio da demonstrira prkos i silu.
Kontrolni punktovi su zapravo jedan od retkih prizora koji ukazuje na činjenicu da je Ukrajina u ratu sa Rusijom, i to već šest meseci, bez da se nazire kraj. Vojska je prisutna i u samom gradu, ali na precizno označenim područjima, a građani, čini se, rade sve kako bi iz njihovog vokabulara konačno nestala reč „rat“.
Samo nekoliko kilometara od kontrolnih punktova i premise rata, stanovnici Odese nastavili su tamo gde su bili primorani da stanu 24. februara, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Grad koji je do početka ove godine privlačio ogroman broj mladih koji su dolazili na godišnje odmore i zagarantovani provod, ponovo počinje da liči „na sebe“, a humor i glasno protivljenje ratnim silama neizostavni su deo toga.
Na prilično prometnim ulicama Odese, pitali smo građane kako je prethodnih šest meseci promenilo njihov život i odnos prema komšijama u Rusiji, ali i da li imaju poruku za ruskog predsednika. Dok se svakodnevica i stavovi razlikuju od čoveka do čoveka, poruka za čoveka koji je 24. februara potpisao odluku o početku „specijalne vojne operacije u Ukrajini“, kako to Moskva naziva, mahom je identična.
„Ništa se puno nije promenilo za ovih šest meseci. Sirene i granate su nas u početku poremetile, ali sada smo se svi privikli na tu situaciju i znamo kako treba da se ponašamo. Ja uglavnom govorim ukrajinski, ali koristim i ruske reči, ovde sam došla da studiram. Drago mi je što sada svi više govore ukrajinski. Što se Putina tiče, pomoći mu nema, a ja nemam ništa da mu poručim sem da treba da ide u pravcu onog ruskog vojnog broda (krstarica „Moskva“ koja je potopljena u blizini Odese prim.aut)“, kaže studentkinja Olja (25).
Istog stava, samo znatno otvorenije, glasnije i slikovitije, je i 52-godišnji penzioner Kiril.
„Za mene se sve drastično promenilo od početka invazije, promenio se način na koji razgovaram sa ljudima. Neki žele da ostanu prijatelji, a neki sada postaju neprijatelji. Oni koji misle da sve treba oprostiti, da se nekako sklopi dogovor…Previše se toga dogodilo da bi bilo toliko jednostavno. Crta je pređena. Ovo što je Rusija uradila Ukrajini ne može da se oprosti. Ja govorim na mešavini ruskog i jevrejskog, odrastao sam na ruskoj kulturi, ali ja nisam imperijalista, to nikada nije bila težnja ka Rusiji. Putinu bih poručio da crkne već jednom, ne znam kome je potreban. A ruskim građanima imam da poručim da ne moraju da budu robovi, da prestanu da budu pokorni, sloboda je vrednija i od plate i od penzije“, jasno i prilično samouvereno kaže Kiril.
Međutim, da u Rusiji postoji neki potpuno drugačiji narativ onoga što se u Ukrajini zapravo dešava, svedoče supružnici Vladislav (55) i Natalija (55), koji su se u Odesi zatekli zbog srećnijeg povoda.
„Mi smo iz okoline Kijeva, ovde smo došli na svadbu. Rat za rat, ali svadba je svadba. Život nam je, inače, potpuno promenjen. Ja sam izgubio posao, a odnos prema Rusima se drastično promenio“, priča Vladislav, a njegova supruga Natalija ističe da nikada nije bila u gorim odnosima sa rođacima iz Rusije.
„Nikada nisam mogla da zamislim da ću ih sa takvom strašću mrzeti. Mi imamo rođake u Rusiji, redovno smo im slali fotografije i snimke zločina njihove vojske u Ukrajini, ali oni žele da veruju u propagandu. Nekada nam kažu i da se ne mešaju u politiku i neće da se bave takvim stvarima“.
Upitani o poruci za prvog čoveka Kremlja, uglas uzvikuju – „da crkne“.
Ipak, ima i onih koji otvoreno priznaju da je više od 180 dana borbe ostavilo tragove i posledice koje će se teško sanirati.
„Pre nego što je ovo počelo, trebalo je da odem u inostranstvo da radim, ali sada od toga nema ništa. U početku mi je bilo dosta mirnije, sada mi sirene smetaju, utiču na psihu. Putinu nemam da poručim ništa pristojno što biste mogli da napišete, a ni da mu pomognem, treba mu neka ozbiljnija pomoć“, ispričao nam je 31-godišnji Sergej.
Na samom početku ruske invazije na Ukrajinu, Odesu su iznenadili ruski projektili koji su lansirani sa anektiranog Krima. U jednom od njih, skoro 30 ljudi je poginulo, ali je on istovremeno bio i lekcija – oružane snage Ukrajine rešile su da će odbraniti grad, po koju god cenu. Tako je i bilo. Prvo je ukrajinska flota potopila ponos ruske mornarice – brod Moskvu. Ubrzo je ponovo uspostavljena kontrola nad Zmijskim ostrvom.
Ovi potezi ukrajinske vojske uspeli su da probude nadu građanima da je pobeda, ipak, moguća, ali i da ima razloga da i oni sami ostanu i daju doprinos odbrani Odese.
Prema rečima portparola vojne administracije Odese Sergija Bratčuka, lučki grad se i pre 24. februara pripremao za rat.
„Odesa je bila i jeste spremna za odbranu od ruskog okupatora, to smo pokazali u proteklih šest meseci. Rusi su morali da napuste celu oblast Odese, a mi postajemo sve moćniji iz dana u dan. Veoma je važno da linija odbrane ne bude skoncentrisana samo na kopno, već i na more. U februaru su Rusi pokušali da uđu na našu teritoriju preko mora, ali zbog jake odbrane to nisu uspeli da urade“, ističe Bratčuk.
Prema podacima vojne administracije u Odesi, pre februara ove godine u ovom gradu i prigradskim oblastima živelo je oko 1.300.000 ljudi, dok je ta cifra zbog evakuacija sada 800.000 stanovnika.
Sada, iako i dalje postoje malobrojne barikade, kontrolni punktovi, džakovi sa peskom i poneki vojnik u gradu, Odesa oprezno iščekuje novu etapu, ali će, kako kažu sami vojnici, uvek biti u pripravnosti – jer to je sada način života.
Jedan od razloga koji je Odesu postavio u centar svetske pažnje jeste činjenica da je u pitanju ključni grad kada je reč o izvozu žitarica iz Ukrajine – žitnice Evrope.
Zbog učestalih napada u prvim mesecima rata, ali i blokade luka koja je tek nedavno prekinuta sporazumom koji su Rusija i Ukrajina potpisale u Istanbulu, ogromne količine žita ostale su zaglavljene u Odesi, što je, prema rečima Bratčuka, nanelo veliku štetu. Kako Ukrajini, tako i dugim delovima sveta.
„Blokada luka je bila ogroman ekonomski udarac za Odesu, Ukrajinu, ali i za veći deo sveta. Žita je u Ukrajini uvek bilo i biće ga, a naš najveći zadatak je da ono stigne do ostalih zemalja. Rusija je to pokušala da blokira, i dugo uspevala, ali mi smo ipak pokazali da možemo da prevaziđemo sve prepreke“, poručio je portparol vojne administracije Odese.
Sada se tamošnje vlasti suočavaju sa novim, poprilično neobičnim problemom. Naime, zbog činjenice da je ruska flota pokušala da priđe Odesi još tokom februara i marta, vojna uprava ovog grada odlučila je da postavi mine, kako na plaže, tako i u samu vodu.
Kako objašnjava Bratčuk, na taj način se sprečava da se neprijatelj neposredno približi teritoriji. U međuvremenu, potopljena je „Moskva“, kontrola je ponovo uspostavljena nad Zmijskim ostrvom, ali mine su i dalje problem.
Pročitajte još:
Iz tog razloga, pristup svim plažama je strogo zabranjen. Međutim, pojedinim stanovnicima Odese opasnost od mina nije bila dovoljna da ih zaustavi u nameri da ovog leta urade nešto što je bila praksa decenijama ranije – da se kupaju u moru.
BONUS VIDEO Bombardovanje Harkova
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare