0
Burno i puno iznenađenja - tako je počelo izveštavanje ekipe našeg portala koja se uputila u Tursku. A i kako će drugačije, stanje takvo da je reč "vanredno" nedostojna situacije, čak ni katastrofa ne pruža adekvatan uvid u ono što milioni ljudi trenutno proživljavaju. U tom haosu, kašnjenju letova, neizvesnosti i male panike, upoznali smo spasilačku ekipu iz Srbije, koja će uskoro biti raspoređena u Turskoj i leteli u avionu punom heroja. Za početak, i više nego dovoljno.
Na putu ka Istanbulu, avion pun toliko da ne može igla da padne, kamoli još jedan kofer ili kesa koji bi svi da poture.
U razgovoru s ljudima saznajemo da je dosta njih krenulo turistički – ili prvi put da vide čarobni grad na dva kontinenta, ili da se podsete velelepnih građevina.
Malo njih nastavlja dalje, naročito u Adanu, ali tešimo se činjenicom da ne postoji drugo mesto na svetu na kom novinar treba da bude. Sem, naravno, Sirije, ali o tome u nekom od narednih tekstova.
U tim trenucima ništa ne ukazuje na katastrofu u zemlji u koju idemo.
Carevi su Turci, ali to smo imali prilike prethodnih dana da vidimo.
Sirijci ništa manje, ali to možda nismo dovoljno gledali.
Onda sledi sletanje u Istanbul. Neobično prazan aerodrom na skoro svakom koraku upozorava posetioce na katastrofu sa kojom se Turska suočava.
„Zemljotres je pogodio Tursku. 6.2.2023.“, ispisano je na velikom ekranu na mestu koje je ranije predstavljalo jednu od najprometnijih tačaka ovog aerodroma.
Sada, ta tačka je neka vrsta centra za spasilačke ekipe.
Upravo oni su najčešće viđena lica na aerodromu grada na Bosforu.
Zatekli smo više timova iz nekoliko zemalja, koji se užurbano kreću ka avionima, jer postoje brojna mesta na kojima su potrebniji.
„Idemo na pomognemo, kako god možemo“, kaže nam devojka iz jedne ekipe, kojoj zastava na rukavu govori o zemlji porekla – Portugal.
U blizini se našla žena, poreklom iz Turske, koja se iz inostranstva vratila u rodnu zemlju iz istog razloga – da pomogne. Ona, pak, sumnja u mogućnost vađenja preživelih iz ruševina i izgovara ono čega se svi pribojavaju: „A šta ako je kasno za spas?“.
Videvši očaj i snagu koji istovremeno bukte iz njenih očiju, spasioci podjednako kratko odgovaraju: „Sigurno nekako možemo da doprinesemo“.
Nije ubeđena gospođa iz Turske (nije želela da nam kaže iz kog grada), ali je i ona pošla u istu misiju nekoliko minuta kasnije.
Ostatak aerodroma i stanje neizvesnosti. Tabla sa letovima prepuna ali pored mnogih stoji upozoravajuća poruka ispisana žutom bojom – otkazano.
Na spisku je, na iznenađenje mnogih, i let za Gazijantep, grad iz kog je sve krenulo.
Prema svedočenju malobrojnih novinara koji su uspeli da se probiju do samog epicentra zemljotresa, aerodrom je pretvoren u neku vrstu prihvatnog centra za sve oni koji su ostali bez krova nad glavom, ili još gore…
Ipak, broj leta i dalje slabašno titra na ekranu, ali na njega čega svega dvoje ljudi.
Kada je reč o Adani, gde smo se i mi uputili, situacija je nešto drugačija.
Oko 50 ljudi čeka da se ukrca za let, a među njima i spasilačka ekipa iz Srbije.
Uglavnom mladi ljudi, uverljivih izraza lica uprkos teškom zadatku koji je pred njima.
„Nismo još ovlašćeni da pričamo, ali javite se, bićemo u Adani“, kaže nam jedan i odlazi ka svojoj misiji.
U međuvremenu, u neformalnom razgovoru nam objašnjavaju da im je Adana jedna od destinaca, a kasnije ne znaju gde če biti raspoređeni.
Ima i medicinskih ekipa, ali i spasioca koji su godinama obučavani za to.
Na pitanje da li je zaista prekasno, jedan od njih kaže – to nikada ne možemo znati.
„Specifično kod ove situacije je što su ostali spratovi mnogih zgrada. To znači da neko može u njima da opstane više dana, sa ćebetom i nešto hrane. Temperature prave problem, ali sve ćemo videti kad stignemo“, priča jedan hrabar momak.
Tako smo se i mi ukrcali, pa je letom za Adanu i zvanično počeo najvažniji zadatak novinara na svetu trenutno.
Kako će se ispostaviti, upravo taj avion prevozi veliki broj heroja koji pomažu Turskoj. Mala ekipa spasilaca sa psima tragačima takođe ide ka Adani, ali se tu neće dugo zadržavati. Odatle idu ka ugroženijim područjima, gde će ih sprovesti suprug jedne žene koja je zarobljena. On iz Istanbula ide da je pronađe i igrom sudbine upoznao je ekipu na aerodromu, koja će sada poći sa njim do poslednjeg mesta na kom je viđena njegova supruga.
Avionom se čuo gromoglasan aplauz kada je pilot saopštio da je pun heroja – onih koji su došli da nesebično pomognu Turskoj, koja im je večno zahvalna.
U Adani, jedan deo grada ne odaje nikakve znake katastrofe koja se dogodila. Saobraćaj se redovno odvija, zgrade su netaknute, a ljudi okupirani svojim zadacima.
Kada se zagrebe ispod površine, vidi se da najveći broj vozila prevozi spasioce, medicinske sestre ili pakete pomoći u najugroženija područja.
Kada stignete do drugog dela Adane, jasan je stepen razaranja ovog grada, ali i cele jugoistočne Turske.
Adana se nalazi na jugu zemlje u neposrednoj blizini Mediteranskog mora. Predstavlja dom za oko 2,26 miliona ljudi, ali se pretpostavlja da je ta brojka sada drugačija.
U samo jednoj urušenoj zgradi, pronađeno je 60 mrtvih. Samo šest njih uspelo je da preživi rušenje zgrade. Brojne porodice i dalje čekaju informacije o svojim najmilijima, a svi se nadaju bilo kakvoj dobroj vesti.
Pročitajte još:
0
0
0
Istovremeno, Adana je postala neka vrsta komandnog centra, kako za spasilačke ekipe, tako i za novinare iz celog sveta. Ovo je jedna od retkih lokacija koje se nalaze u zoni epicentra zemljotresa, a u kojoj aerodrom i dalje funkcioniše i bolnice mogu da primaju povređene.
Zato veliki broj novinara baš odavde kreće na druge lokacije u blizini, a spasioci čekaju da budu raspoređeni.
Tu je počelo i naše izveštavanje seriji potresa koja je odnela oko 20.000 života.
BONUS VIDEO Ekipa iz Crne Gore u akciji spasavanja