0
Poljska se poslednjih godina pokazala izuzetno zaštitnički nastrojenom prema Ukrajincima, koji danas čine jednu od najbrojnijih dijaspora u toj zemlji. Zajednička istorija, geografska bliskost i snažan osećaj solidarnosti doprineli su tome da Poljaci u značajnoj meri otvore svoje institucije, tržište rada i društvo ukrajinskim građanima. Stoga ne čudi što je odnos između dve države i naroda postao jedan od najtoplijih u savremenoj Evropi, posebno u kontekstu aktuelnih političkih i sigurnosnih okolnosti. Sagovornici Nove se slažu da su Poljaci u strahu da ih čeka sudbina Ukrajine.
U poslednjih nekoliko godina, Poljska je postala ključna tačka podrške ukrajinskim izbeglicama i jedna od zemalja s najbrojnijom ukrajinskom dijasporom u Evropi, s gotovo milionom registrovanih izbeglica iz Ukrajine koje su našle privremeni dom u Poljskoj.
Poljska je ujedno i jedna od najglasnijih evropskih zemalja kada je reč o suprotstavljanju ruskoj politici. Zbog istorijskog iskustva, ali i aktuelne ruske agresije na Ukrajinu, odnos Poljaka prema Rusiji obeležen je dubokim nepoverenjem i veoma oštrim stavom.
Tome doprinosi i činjenica da je poljski premijer Donald Tusk, u novembru ove godine, optužio Rusiju za državni terorizam u Poljskoj i ocenio da je poslednjim diverzijama na pruzi Lublin – Varšava, za koju je angažovala dvojicu Ukrajinaca u eskalaciji hibridnog rata, prešla kritičnu granicu.
„Sabotaže koje inspirišu ili direktno organizuju službe Kremlja sada su prešle kritičnu granicu. Danas već možemo da govorimo o državnom terorizmu“, kazao je premijer u vanrednom obraćanju poslanicima Sejma poljskog parlamenta.
Takav stav poljskog premijera, usledio je nakon što je zbog sve veće opasnosti od ruskih sabotaža na kritične objekte infrastrukture u zemljama Evropske unije i dve diverzije na pomenutoj pruzi Varšava – Lublin, Poljska tokom novembra, u operaciji Horizont, poslala 10.000 vojnika da čuvaju pruge.
„U Poljskoj imamo mnogo pruga i fizički nije moguće da sve zaštiti vojska. Moramo da definišemo ključne oblasti za funkcionisanje države i za slanje pomoći Ukrajini“, kazao je general Kšištof Krul o operaciji Horizont u kojoj će oko 10.000 vojnika u obezbeđenju pruga sarađivati sa policijom i Železničkom stražom.
PROČITAJTE JOŠ:
Takođe, nedavno je Tusk na samitu Evropske unije u Briselu rekao da, ukoliko zbog loših odluka Evrope Ukrajina bude prinuđena da kapitulira, to će značiti da je neposredno ugrožena i nezavisnost Poljske.
„Najvažnije je to da je u sadašnjoj situaciji pomoć Ukrajini, dakle zaštita Ukrajine da ne kapitulira, nastojanje da Rusija ne stekne stratešku nadmoć i nad nama. Poljska nezavisnost biće ugožena ako se pokaže da će Ukrajina zbog loših odluka Evrope ili nepostojanja odluka morati da kapitulira“, rekao je Tusk.
Da bi izostanak pomoći Ukrajincima, direktno ugrozilo i stanovnike Poljske, složio se i Adam Rajhardt, glavni urednik poljskog portala New Eastern Europe, ističući za Novu da su ratni razvoji veoma važni za Poljake.
“Generalno, Poljska razume pretnju koju Rusija predstavlja za njih i podržava Ukrajince u njihovoj borbi za odbranu od ruskih osvajača. Poljska ima granicu sa Ukrajinom, što znači da su ratni razvoji veoma važni za Poljake i mnogi se plaše da bi eskalacija mogla dovesti do šireg regionalnog sukoba. Razumemo da, ako ne pomognemo Ukrajini da se odbrani, to bi moglo direktno da utiče na nas”, kaže Ivona Rajhardt, zamenica glavnog urednika portala New Eastern Europe, za Novu.
Rajhardt naglašava da izbeglice i migranti iz Ukrajine čine između 1,5 i 2 miliona ljudi u Poljskoj.
“To znači da postoji veoma veliko prisustvo Ukrajinaca u zemlji. Uglavnom se Ukrajinci relativno lako integrišu u Poljskoj, jer su kultura i jezik veoma slični. Takođe, ekonomski, ukrajinski radnici čine važan deo radne snage. Ukrajinci u Poljskoj značajno doprinose BDP-u Poljske, generišući 2,7% ukupnog BDP-a prema izveštaju Deloita iz 2024. godine”, navodi on i dodaje:
“S druge strane, raste raspoloženje koje je kritično prema ukrajinskom prisustvu u Poljskoj. Ovo je u velikoj meri povezano sa opštim antimigrantskim stavom na krajnje desnoj strani politike i sve većim ruskim dezinformacijama koje imaju za cilj da podele Poljsku i Ukrajinu.”
Rajhardt zaključuje da je Poljska pod pretnjom Rusije i da se može videti da Poljska ovu pretnju shvata ozbiljno, ulažući skoro 5% BDP-a u odbranu – najviše u NATO-u.
Ivona Rajhardt za Novu objašnjava da se, nažalost, u Poljskoj može videti nešto što se opisuje kao antiukrajinizam.
PROČITAJTE JOŠ:
“2022. godine, kada je počela invazija velikih razmera, Poljska je bila zemlja koja je prihvatila najveći broj ukrajinskih izbeglica i bila je zemlja transfera za mnoge od onih koji su išli na Zapad. Međutim, od 2023. godine podrška Ukrajincima je počela značajno da opada. Prvi problem koji je izazvao pad podrške bila je odluka Evropske komisije da dozvoli ukrajinskom žitarici ulazak na tržišta EU. U to vreme, poljski poljoprivrednici su organizovali proteste na ukrajinskoj granici. Dobili su podršku ogromnog dela društva, dok veliki deo političke elite nije reagovao na njihove aktivnosti niti je bio u stanju da zaustavi njihove negativne posledice”, kaže Rajhardt i dodaje da je trenutna situacija takva da, već veoma polarizovano poljsko društvo, doživljava još jedan izazov, a to je rastuća ksenofobija koja ima “jasno antiukrajinsko lice”.
Kako kaže, to znači da trenutno u Poljskoj ima oko 50% društva koje prepoznaje da se Ukrajina bori za svoju slobodu, ali i za slobodu drugih.
“Sve dok Ukrajina stoji, zemlje poput Poljske mogu biti manje-više mirne. Ipak, sa sve većom ksenofobijom, i u Poljskoj raste broj ljudi koji ne cene žrtvu koju Ukrajina podnosi. Ove ljude manipulišu i ruski dezinformacije na internetu. Njihove stavove uglavnom oblikuju desničarski nacionalistički političari koji dovode u pitanje pristup koji je Poljska usvojila prema Ukrajini od 2022. godine”, ističe sagovornica Nove.
Kao rezultat ovog raspoloženja, Rajhardt naglašava da se poljski političari odlučuju za politike koje imaju za cilj smanjenje beneficija koje ukrajinske izbeglice dobijaju od početka rata.
“Jedna takva beneficija bio je dečji dodatak koji roditelji dobijaju mesečno i koji iznosi 200 evra po detetu. Počev od 2026. godine, samo zaposleni Ukrajinci će imati pravo na ovu beneficiju”, navodi ona i zaključuje:
“Ljudi u Poljskoj su, naravno, zabrinuti da bi slična sudbina mogla da zadesi i Poljsku. Svesni smo da Rusija promoviše izrazito antipoljsku retoriku i da rat koji Rusija sada vodi možda neće završiti u Ukrajini.”
