0
Austrijski fizičar Anton Cajlinger, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, zajedno sa Alanom Aspektom i Džonom F. Klauzerom, dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 2022. godine. Nagradu su dobili za eksperimente sa kvantnim sprezanjem fotona, potvrđujući narušenje Belovih nejednakosti i zasnivajući nauku o kvantnim informacijama.
Akademik Cajlinger je završio osnovne studije fizike i matematike na Univerzitetu u Beču, doktorirao je 1971. godine, a u zvanje docenta je izabran 1979. Radio je kao vanredni profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu (1981—1983) i na Univerzitetu u Beču (1983—1990), kao profesor na Tehničkom univerzitetu u Minhenu (1988—1989), na Univerzitetu u Inzbruku (1990—1999) i na Univerzitetu u Beču od 1999. Radi na Institutu za kvantnu optiku i kvantnu informaciju na Austrijskoj akademiji nauka.
POGLEDAJTE JOŠ:
Redovni je član Austrijske akademije nauka od 1998, Nemačke akademije prirodnih nauka od 2005. i Berlinsko-Brandenburške akademije nauke od 2002. godine. Za inostranog člana SANU izabran je 2006.
Godine 2009. je osnovao Međunarodnu akademiju Traunkirhen koja je posvećena podršci nadarenim studentima u nauci i tehnologiji.
Dobitnik je nagrade Fondacije „Teodor Kerner” 1980, Vinčijeve nagrade za izvrsnost 1995. i Evropske optičke nagrade 1997, proglašen je za naučnika godine u Austriji 1996, dobitnik je nagrade grada Beča 2000, Humboltove nagrade 2000, nagrade „Ervin Vencl” 2001, austrijskog krsta za zasluge u nauci i umetnosti 2001, nagrade „Johanes Kepler” 2002, nagrade Akademije nauke u Getingenu 2003, memorijalne nagrade „Klopsteg” 2004, medalje „Lorenc Oken” 2004, međunarodne nagrade „Kralj Fejsal” 2005, počasnog doktorata Humboltovog univerziteta u Berlinu 2005, medalje „Isak Njutn” 2007. i Volfove nagrade za fiziku 2010.
