Naučnici koji rade na veštačkoj inteligenciji dobili Nobelovu nagradu za hemiju

Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da dodeli Nobelovu nagradu za hemiju za 2024. polovinu Dejvidu Bejkeru „za dizajn računarskih proteina“, a drugu polovinu zajedno Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu „za predviđanje strukture proteina“.

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra).

Hasabis i Džamper su uspešno koristili veštačku inteligenciju za predviđanje strukture skoro svih poznatih proteina. Bejker je otkrio kako da se savladaju građevinski blokovi života i stvaraju potpuno novi proteini.

Inače Hasabis i Džamper rade i u kompaniji Gugl Dipmajnd koja se bavi razvojem veštačke inteligencije.

Dejvid Bejker je uspeo sa gotovo nemogućim podvigom izgradnje potpuno novih vrsta proteina. Demis Hasabis i Džon Džamper razvili su AI model za rešavanje 50 godina starog problema: predviđanje složenih struktura proteina. Ova otkrića imaju ogroman potencijal.

Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju, Amerikanci Lui Brus i Aleksej Ekimov, nagrađeni su za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.

Prva Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je 1901. holandskom hemičaru Jakobusu Henrikusu van ‘t Hofu, „za otkriće zakona hemijske dinamike i osmotskog pritiska u rastvorima“.

Najmlađi dobitnik ove prestižne nagrade za hemiju imao je 35 godina. Francuz Federik Žolio dobio je Nobelovu nagradu 1935.godine za sintezu novih radioaktivnih elemenata. Nagradu je delio sa svojom suprugom Iren Žolio-Kiri.

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju imao je 97 godina. Ova prestižna nagrada dodeljena je Nemcu Džoniju B. Gudinafu 2019. godine za razvoj litijum-jonskih baterija.