0
U petak ističe privremeno rešenje američkog državnog budžeta, zbog čega su republikanci u Predstavničkom domu najavili plan u dva koraka za finansiranje vlade, ali ni jedno od dva najavljena rešenja ne uključuje dodatnu pomoć za Izrael ili Ukrajinu, potvrdila su za CNN tri izvora upoznata sa ovim pitanjem. Ovo je samo jedna u nizu loših vesti za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, kojem saveznici polako okreću leđa, više nije u fokusu na međunarodnoj sceni zbog krvavog rata u Gazi, a suočava se i sa teškom situacijom u svojoj zemlji, pošto se sve češće priča o tome da je lošim odnosima sa vojskom i da je kontraofanziva u ćorsokaku.
Najavljujući novi plan republikanaca, novoizabrani predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson rekao je: „Nisam ja bio arhitekta nereda u kojem smo se našli“, tvrde izvori američke TV mreže.
Džonson se nije u potpunosti povinovao željama tvrdokornih desničara među republikancima, jer novi plan ne uključuje duboke rezove potrošnje za koje se zalaže krajnje desničarsko krilo republikanaca, već umesto toga proširuje finansiranje na sadašnjem nivou.
Prvi predlog zakona bi produžio finansiranje do 19. januara sledeće godine i ono bi uključivalo izdvajanja za vojne potrebe, boračka pitanja, transport, stanovanje i energetiku. Drugi predlog zakona, kojim bi se finansiranje produžilo do 2. februara, uključivao bi finansiranje ostatka vlade, ali nijedan predlog zakona ne uključuje dodatnu pomoć za Izrael ili Ukrajinu.
Nespremnost Predstavničkog doma američkog Kongresa da odobri zahtev administracije za podršku Ukrajini komplikuje pružanje pomoći Kijevu, izjavio je nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven.
„To već utiče na našu sposobnost da isporučimo Ukrajini ono što im je potrebno i samo će biti gore“, rekao je Salivan novinarima.
Prema njegovim rečima, sa svakom nedeljom kašnjenja SAD su sve manje sposobne da u potpunosti finansiraju transfer onoga što je potrebno Ukrajini.
Saliven nije naveo kada će biti iscrpljena ranije dogovorena sredstva za podršku Ukrajini, preneo je TASS.
Bela kuća je prethodno zatražila od Kongresa 105 milijardi dolara za podršku Izraelu, Ukrajini, politici SAD u azijsko-pacifičkom regionu i za druge potrebe.
Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, je u ratu sa svojim generalima, primećuje Stiven Brajen, bivši zamenik podsekretara za odbranu i stručnjak za bezbednosnu strategiju i tehnologiju.
Zelenski je upozorio šefa ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog koji je za Ekonomist rekao: „Baš kao u Prvom svetskom ratu, dostigli smo nivo tehnologije koji nas dovodi u ćorsokak. Najverovatnije neće biti dubokog i lepog prodora“.
Zelenski je insistirao da će Ukrajina pobediti u ratu protiv Rusije i isterati Ruse iz zemlje. Masovna, sada neuspela ofanziva, uglavnom koncentrisana u oblasti Zaforiz, propala je uz velike gubitke na ukrajinskoj strani. Obnovljena bitka za Bahmut, koju je Zelenski pokrenuo zbog prigovora svojih generala, takođe nije uspela i koštala je mnogo života i mnogo opreme.
U međuvremenu, Zelenski je insistirao na odbrani Avdijevke. Ukrajinci stalno gube tlo u gradu i okolini. Ukrajinci su morali da prebace jednu od svojih najboljih brigada, 54. mehanizovanu, u Kupjansk, zamenivši je daleko manje sposobnom i obučenom teritorijalnom brigadom koja je imala zadatak da drži Avdijevku.
Problem Zelenskog je u tome što ne može da pridobije stranu podršku Ukrajini reklamirajući zastoj. Izjave Zalužnog, koje su uključivale i nerealne zahteve za oružjem i tehnologijom, od kojih neke jednostavno ne postoje, takođe su izazvale probleme Zelenskom koji je očigledno želeo više zaliha i aviona, ali je nastavio da tvrdi da će ovim zalihama Ukrajina moći da istisne Rusiju.
Dobar primer je vazdušna snaga. Ukrajina želi 100 do 150 F-16. Realno, nema gde da ih stavi i nekoliko kvalifikovanih pilota da upravlja njima, čak i kada bi bili dostupni. Dva rasklopljena aviona F-16 kamionima su transportovana u Ukrajinu početkom novembra. Sada u Ukrajini ima 5 F-16, ali oni moraju ponovo da se sastave. Dve šačice F-16 koji će uskoro biti prebačeni u Ukrajinu verovatno neće napraviti razliku. Za početak, ovo su stari modeli F-16 koji neće biti laki za održavanje i koji se ne mogu meriti sa vrhunskim ruskim avionima. Što je još najgore, bilo kakva ofanzivna upotreba prebačenih F-16 mora biti u stanju da deluje u gustom okruženju ruske protivvazdušne odbrane.
Zelenski takođe pokušava da natera američki Kongres da Ukrajini da još milijarde podrške, uključujući novac za isplatu vladinih radnika i vojnih plata, uključujući novac za penziju. Samo taj godišnji račun iznosi 16,3 milijarde dolara. Ukupan zahtev za Ukrajinu je neverovatnih 61,4 milijarde dolara, od čega je više od 45 milijardi dolara namenjeno vojnim zalihama. Uporedite ukupnu sumu sa cenom 5 ili 6 nosača aviona. Ukrajina će taj novac navodno iskoristiti za godinu dana (ali verovatno sa još više zahteva kasnije tokom godine). Nosači aviona ostaju u floti 50 godina.
Brojni su napori iza kulisa da se dovedu pregovori između Rusije i Ukrajine. Dok Vašington traži dodatnu pomoć, on takođe istražuje načine da razradi neki mirovni proces sa Rusijom. Zelenski se, naravno, protivi pregovorima sa Rusijom.
Ključni problem je ruska percepcija rata u Ukrajini i njene Specijalne vojne operacije. Rusija smatra da je ukrajinska borba borba između NATO-a i Rusije. Stoga bi pregovori nužno morali da uključe ne samo Ukrajinu, već, na posebnom koloseku, i NATO (što, u krajnjoj liniji, znači Vašington). Dok Rusi svakako žele da reše teritorijalno pitanje (i time zaštitu ruskog govornog stanovništva u Ukrajini), Rusi takođe žele da NATO izađe iz Ukrajine.
Zelenski je verovatno izgubio podršku svojih najviših generala, ali da li je to dovoljno da iznudi promene u rukovodstvu Ukrajine? Teško je odgovoriti na pitanje. Mnogo zavisi od rezultata na bojnom polju. Za nekoliko nedelja Avdijevku mogu zauzeti Rusi, a ukrajinske snage potisnute nazad. Promene na drugim mestima mogle bi biti negativne za ukrajinsku vojsku kojoj očajnički nedostaje ljudstva.
Jasno je da je trenutni trend događaja negativan za Zelenskog i negativan za Ukrajinu. Vojnici na terenu to već znaju. Hoće li Zelenski promeniti ploču ili će čekati neizbežno?, postavlja pitanje Stiven Brajen.
Trag istrage o sabotaži na gasovodima Severni tok vodi ka Ukrajini i sve se češće pojavljuje u različitim izveštajima, istragama i publikacijama u medijima, izjavio je danas portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov.
Vašington post je u subotu imenovao 48-godišnjeg ukrajinskog pukovnika Červinskog kao „koordinatora“ napada na gasovode Severni tok, prenosi RIA Novosti.
Pozivajući se na svoje izvore američki dnevnik je naveo da pukovnik Červinski nije delovao sam i da nije učestvovao u planiranju operacije, kao i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski držan podalje od ove operacije, a Červinski je primao naređenja od drugih, visokih ukrajinskih zvaničnika.
Ukrajinski pukovnik je na kraju podneo izveštaj glavnokomandujućem ukrajinskom generalu Valeriju Zalužnom, tvrdi američki list.
„Ako kijevski režim više nema kontrolu situacije u sopstvenoj zemlji, onda je ovo alarmantno i trebalo bi takođe da bude uzeto u obzir“, rekao je Peskov.
Portparol ukrajinske vojske rekao je Rojtersu u nedelju da nije imao „nikakva saznanja“ o ovim tvrdnjama.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Vojni portparol rekao je da su ruski napadi na razoreni istočni grad Avdijevka ublaženi proteklog dana, ali da će se verovatno intenzivirati u narednim danima.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da je u eksploziji poginula najmanje tri ruska vojnika u gradu Melitopolju na jugu zemlje koji je okupirala Rusiju, što je opisala kao „čin osvete“ grupa otpora.
Zelenski je svoje upozorenje izdao tokom svog noćnog video obraćanja dan nakon što su ruske snage izvele svoj prvi raketni napad na prestonicu Kijev za nekih sedam nedelja.
!Skoro smo na polovini novembra i moramo biti spremni na činjenicu da bi neprijatelj mogao povećati broj udara bespilotnih letjelica ili raketa na našu infrastrukturu“, rekao je Zelenski. „Rusija se sprema za Ukrajinu. A ovde, u Ukrajini, sva pažnja treba da bude usmerena na odbranu, na odgovor teroristima na sve što Ukrajina može da uradi da prebrodi zimu i unapredi sposobnosti naših vojnika“.
Prošle zime, oko 10 meseci nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu, Rusija je napravila talase napada na elektrane i druga postrojenja koja su bila uključena u energetsku mrežu, što je dovelo do nestanka struje u veoma odvojenim regionima.
Ministar energetike German Galuščenko rekao je u subotu da će Ukrajina imati dovoljno energetskih resursa da preživi zimu, ali je dodao: „Pitanje je koliko budući napadi mogu uticati na snabdevanje“.
Ukrajinski zvaničnici su prošle srede rekli da je Rusija 60 puta pogodila ukrajinsku infrastrukturu poslednjih nedelja, što ukazuje da je kampanja napada možda već u toku.
Portparol vojske Oleksandr Štupun rekao je da je broj pešadijskih napada u poslednja 24 sata bio upola manji od ranije ove nedelje, ali da su vazdušni napadi u porastu.
„Neprijatelj je prekjuče pretrpeo značajne gubitke i mora da se pregrupiše“, rekao je Štupun nacionalnoj televiziji.
Šef ukrajinskih kopnenih snaga general Oleksandr Sirski rekao je u Telegramu da su snage Moskve „aktivnije u sektoru Bahmuta i pokušavaju da povrate izgubljene pozicije“.
Bahmut, severno od grada Donjecka, zauzele su ruske snage u maju posle meseci teških borbi, ali su ukrajinske trupe od tada ponovo zauzele obližnja sela.
Prema ruskim izveštajima o borbama u nedelju, njihove snage su odbile pet ukrajinskih napada u blizini Bahmuta.