2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić možda se ne kandiduje na nedeljnim parlamentarnim izborima. Ali njegov imidž i ime su glavni centar kampanje njegove stranke. Njegova tobože proevropska, ali ideološki neuhvatljiva Srpska napredna stranka (SNS) uživala je niz pobeda otkako je prvi put stupila na dužnost 2012. godine, piše BBC.
Iako više nije zvanično lider stranke, predsednik Vučić je u poslednjoj deceniji bio dominantna ličnost u srpskoj politici. I izborna kampanja to odražava.
„Sve “opozicione stranke”, jedini program koji imaju da ponude je: “Aleksandar Vučić je loš, on je tiranin, on je autokrata””, kaže premijerka Ana Brnabić.
Ona je takođe članica SNS i nimalo se ne stidi da uspostavi vezu sa predsednikom – više puta se pozivajući na gospodina Vučića tokom intervjua za Bi-Bi-Si.
Poruka izgleda jasna: glas za naprednjake je glas za gospodina Vučića.
Raša Nedeljkov, koji je programski direktor izbornog monitora CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), kaže da je fokus na predsednika problematičan.
“60 odsto ljudi misli da je Vučić kandidat – bilo na republičkim ili lokalnim izborima. To je ogromna obmana”.
Ali ako je to obmana, ima znatnu moć.
Gospodin Vučić i njegova stranka su uživali neprekinuti pobednički niz na izborima dugim više od decenije. Ove ankete su bile guste i brze tokom tog perioda.
Poslednji parlamentarni izbori održani su pre samo 20 meseci. A oni pre toga održan je 2020. godine.
Ali ovog puta, SNS bi se mogao suočiti sa oštrijom konkurencijom. Većina opozicionih partija koje se zalažu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji pristala je da se na izborima bori kao koalicija.
To je poslovični „veliki šator“ – sa strankama članicama u rasponu od zelenih aktivista do konzervativaca. Ali ankete pokazuju da je proevropska opozicija mnogo privlačnija biračima kao udruženi predlog nego kao pojedinačne stranke.
Njihova izborna lista nosi naziv „Srbija protiv nasilja“, što odražava njeno poreklo u protestima koji su usledili nakon dva masovna ubistva koja su užasnula zemlju u maju.
Opozicija tvrdi da su ubistva odražavala kulturu retoričkog i fizičkog nasilja koju su promovisali Vučić, SNS i njihovi saveznici u medijima.
“To je ono što je Srbiji trenutno potrebno“, kaže Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde levog centra.
“To je proizašlo iz ogromnih protesta. Kada je postalo očigledno da vlast neće ispuniti nijedan zahtev ljudi na ulici, svi smo – kao proevropske stranke – odlučili da se okupimo i uradimo ono što ljudi traže od nas godinama.“
Srbija protiv nasilja je možda tražila izbore. Ali oni će se suočiti sa teškom borbom da izazovu dominaciju naprednjaka.
SNS ima dobro podmazanu partijsku mašinu. A izborni monitor CRTA ističe da i oni imaju koristi od široko prijateljskih medija.
Raša Nedeljkov se žali na „hronični nedostatak pluralizma“ i napominje da je predsednik Vučić samo ove godine imao više od 250 televizijskih obraćanja.
Opozicija optužuje SNS i za „hvatanje države” – korišćenje javnih resursa u partijske svrhe. Oba ova navoda brzo su odustala od Ane Brnabić, koja insistira da su „izbori fer, a mediji, zapravo, prilično otvoreni za opoziciju“.
U stvarnosti, kaže ona, pristanak na prevremene izbore pokazuje da vlada nije nimalo nalik autokratiji za koju njeni najstroži kritičari tvrde.
„U duhu demokratije, hteli smo da kažemo da. „Opozicija je tvrdila da smo izgubili kredibilitet i legitimitet i da treba da se održe izbori. Mi kao stranka nikada ne bežimo od izbora – ako neko misli da smo izgubili legitimitet i hoće da to proveri, to uvek možemo da uradimo. Kako god ljudi glasali, mi ćemo to poštovati.“
Kao što predsednikova voljena Crvena zvezda teži da dominira manjim fudbalskim klubovima u Superligi Srbije, naprednjaci traže rutinsku pobedu u parlamentarnoj utakmici.
Isto važi i za lokalne izbore koji se održavaju u većem delu zemlje, uključujući i prestonicu Beograd.
Deo razloga za dugi izbor naprednjaka na vlasti je nedostatak kredibilne alternative. Demokratska stranka se raspala nakon što je izgubila vlast 2012. godine – i nijedna od rezultirajućih konstelacija manjih partija nije porasla dovoljno da ima realan izgled za formiranje vlade.
Naprednjacima je savršeno odgovarala podeljena opozicija. A gospodin Vučić se uspešno predstavio kao jaka figura potrebna da se Srbiji donese prosperitet.
Koalicija Srbija protiv nasilja barem nudi biračima koherentnu alternativu.
Ali operacije Zeleno-levičarskog fronta – jednog od članova koalicije – su mnogo više od uglađene kampanje naprednjaka.
Njihovo sedište u Beogradu nalazi se u preuređenom prostoru, u kojem rade mladi volonteri, sa grejačima na gas koji sprečavaju zimsku hladnoću.
Nihova zajedničkka liderka Biljana Đorđević priznaje da bi nacionalna pobeda bila nategnuta. Ali ona veruje da su drugi ciljevi dostižni.
„Nikada ne možete biti potpuno spremni kao oni“, kaže ona, „ali mi se ne plašimo izbora, jer znamo da će nas biti još. A posebno u Beogradu, znamo da možemo da pobedimo.“
„Verujemo u promene odozdo prema gore – iz gradova. Ne rešava se sve na ovim izborima, već u dva-tri koraka”.
Pročitajte još...
2
0
2
Taj proces može potrajati, ako se vlada drži svoje linije da bi ovi parlamentarni izbori mogli biti poslednji do 2027. godine.
Ana Brnabić kaže da je „Srbiji potrebna takva stabilnost“ da bi SNS sprovela svoj program unapređenja infrastrukture i povećanja plata i penzija.
Opozicija ima podsticaj da poveća nivo uzbuđenja, pa će nedeljno glasanje pokazati da li će njihov jedinstveni front ubediti biračko telo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare