0
Odnedavno su u svetu glavna teme postale masovne otmice dece u Nigeriji, a ovo je priča mlade žene koja je bila oteta u zloglasnom napadu na školu u Čiboku.
Pročitajte još:
Naomi Adamu, 24 godine u vreme napada, bila je najstarija od više od 270 studenata iz državne ženske srednje škole u Čiboku, koje je otela islamistička militantna grupa Boko Haram u aprilu 2014. godine.
Naomi je povučena. Dok govori, retko vas gleda u oči, glas joj je tih i stabilan. Kada biste je upoznali, malo vas bi pomislilo da je preživela jedno od najgorih iskustava kroz koje jedna mlada žena može da prođe.
Njeni drugovi iz odeljenja zvali su je „Maman Mu“, „naša majka“.
Njeno obrazovanje je bilo prekinuto zbog zdravstvenih problema dok je bila dete. Ona je sada glavna protagonistkinja nove knjige o takozvanim „devojkama iz Čiboka“.
„Vratite naše devojke“ novinara Džoa Parkinsona i Dru Hinšo zasnovana je na stotinama intervjua vođenih s otetim učenicama, njihovim porodicama i drugima povezanim sa njihovom pričom.
Knjiga se detaljno bavi vremenom koje su devojke provele u zatočeništvu i pokazuje kako je kampanja pokrenuta na društvenim mrežama koja ih je proslavila takođe otežala njihovo oslobađanje.
Njihova slava ih je načinila dragocenom robom, suviše vrednom da bi se olako ispustila iz ruku.
Tokom tri godine koliko je provela sa Boko Haramom, Naomi je odbijala da poklekne pod pritiskom i da se uda za jednog od boraca ili da se preobrati u Islam.
Umesto toga su ona i još jedna drugarica iz odeljenja vodile su tajne dnevnike u sveskama koje su dobila da bi u njih zapisivale islamske stihove.
Čuvala ga je u priručnoj torbici privezanoj za nogu.
„Odlučile smo da zapišemo našu priču, tako da ako nekad neka od nas uspe da pobegne, možemo da prenesemo ljudima šta nam se desilo“, kaže ona.
U jednoj njenoj svesci nalazi se pismo ocu, napisano neposredno pred Božić u godini u kojoj su one kidnapovane.
„Moj dragi voljeni oče, strašno mi nedostaješ u ovom trenutku. Oče, želim da te vidim, jako se brinem za tebe i mamu, i ostale kod kuće. Nisam znala da ovo može da mi se desi, niko od nas koje je oteo Boko Haram nije toga bio svestan. Za ime sveta, oče, koliko mi samo nedostaješ. Želim da mi pomogneš u molitvi sve vreme kako bih uspela da pobedim đavola svaki put kad dođe da me muči. I zato bih, oče, volela da se zaustavim ovde. Jako mi nedostaješ. Zbogom i lep dan ti želim“, napisala je ona.
Pored toga što su bile odvojene od svojih najbližih i nisu znale šta oni rade ili da li su uopšte živi, devojke su zadesile brojne druge nedaće.
Često su premeštane kako bi se izbeglo njihovo otkrivanje od mnoštva oružanih snaga koje su ih tražile, uključujući nigerijsku vojsku, strane plaćenika i američke dronove.
Sem kratkog perioda provedenog u gradiću Gvoza, koji je Boko Haram zauzeo krajem 2014. godine, većinu vremena provele su u kampovima u šumi Sambisa, glavnom skrovištu grupe.
„Bilo nam je veoma teško u Sambisi, nije bilo hrane, nije bilo vode. Čak smo morale da koristimo zemlju da bismo se čistile kad bismo imale menstruaciju“,Pored toga što su bile odvojene od svojih najbližih i nisu znale šta oni rade ili da li su uopšte živi, devojke su zadesile brojne druge nedaće.
Često su premeštane kako bi se izbeglo njihovo otkrivanje od mnoštva oružanih snaga koje su ih tražile, uključujući nigerijsku vojsku, strane plaćenika i američke dronove.
Sem kratkog perioda provedenog u gradiću Gvoza, koji je Boko Haram zauzeo krajem 2014. godine, većinu vremena provele su u kampovima u šumi Sambisa, glavnom skrovištu grupe.
Pročitajte i:
„Bilo nam je veoma teško u Sambisi, nije bilo hrane, nije bilo vode. Čak smo morale da koristimo zemlju da bismo se čistile kad bismo imale menstruaciju“, objašnjava Naomi.
Viši članovi Boko Harama stalno su pokušavali da nateraju Naomi da se uda za jednog od njihovih boraca.
Oni su smatrali da će to pomoći da mlađe devojke, kada budu videle da se ona udala, i one slede njen primer.
Svaki put kad bi to odbila, bila bi brutalno pretučena i bilo joj je prećeno smrću.
Na pitanje kako je znala da neće biti ubijena ako odbije da se povinuje tamničarima, Naomi kaže da prosto nije bila spremna da se uda.
Njena neposlušnost dovela je do toga da ona i drugi budu dovedeni pred lidera Boko Harama Abubakara Šekaua.
Ali tokom sastanka on je izneo iznenađujuće otkriće.
„Šekau nam je rekao da nas nije oteo da bi nas poudavao, već zato što je želeo da izvrši pritisak na vladu da pusti njegove saborce koji su u pritvoru“, govori ona.
To otkriće samo je pojačalo njenu rešenost i uskoro je došlo i do drugih pobuna.
Kad su militantni razdvojili nju i neke od tvrdoglavijih devojaka od ostalih, uskraćujući slabijim devojkama hranu kako bi ih naterali da se udaju, Naomi i njene prijateljice bi im prokrijumčarile hranu.
Pevale su hrišćanske himne čuvarima, prvo tiho, a onda sve smelije.
Većina otetih studentkinja bile su hrišćanke.
One su u dnevnike zapisivale svoje omiljene stihove i molitve iz Biblije.
Ona je na kraju oslobođena 2017. godine zajedno sa još 81 devojkom, posle više godina mučnih pregovora između malog tima nigerijskih dobrovoljaca i švajcarskog diplomate.
Nedavno su masovne otmice dece u Nigeriji još jednom počele da privlače pažnju međunarodne javnosti.
Samo u poslednja tri meseci desile su se četiri masovne otmice iz škola u severnoj Nigeriji i oteto je skoro 800 dece.
Za Naomi, vest o svakoj novoj otmici budi stravične uspomene.
„Nisam mogla noću da spavam kad sam čula za otmice u Zamfari, zato što nisam želela da prolaze kroz ono kroz šta sam ja morala da prođem. I dalje se uplašim kad god čujem pucnje, čak i kad puca vojska“, govori ona.
Naomi se trenutno trudi da ponovo izgradi svoj život.
Ona je sada srećno udata i očekuje prvo dete, prenosi BBC na srpskom.
Više od 100 devojaka iz Čiboka i dalje se vodi kao nestalo.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
