0
Početkom aprila formalno prestaje da važi uredba kojom je ultraortodoksnim Jevrejima bilo omogućeno izuzeće od vojne službe. Vrhovni sud Izraela želi da promeni okolnosti po kojima je dozvoljeno izuzeće, imajući u vidu da bukti rat u Pojasu Gaze, zbog čega je na hiljade mladih Izraelaca regrutovano. Premijeru Benjaminu Netanjahuu danas ističe tok do kog mora da predstavi plan kojim će ovo pitanje biti rešeno. Sudije smatraju da se mora promeniti sistem koji "privileguje ultraortodoksne Jevreje", ali to može ozbiljno da uzdrma vladavinu Netanjahua, imajući u vidu da su upravo ultraortodoksni Jevreji njegovo ključno biračko telo i podrška u parlamentu.
Većina muškaraca u Izraelu mora da služi skoro tri godine u vojsci, nakon čega slede godine rezervne dužnosti. Obavezan vojni rok za žene traje dve godine.
Ovaj sistem star godinama izazvao je široko rasprostranjeno ogorčenje u javnosti, što se produbilo tokom skoro šest meseci rata. Više od 500 vojnika je poginulo u borbama, a desetinama hiljada Izraelaca poremećene su karijere, studije i porodični životi zbog rezervnog sastava.
Vrhovni sud je ocenio da je sadašnji sistem diskriminatorski i dao je vladi rok do ponedeljka da predstavi novi plan, a do 30. juna da ga donese. Netanjahu je zatražio od suda produženje za 30 dana kako bi se pronašao kompromis.
Sud nije odmah odgovorio na njegov zahtev. Ali, izdata je privremena naredba kojom se vladi zabranjuje da finansira mesečne subvencije za verske studente. Ta sredstva će biti zamrznuta od ponedeljka.
Mnogi Izraelci proslavljaju ovu odluku suda, verujući da to znači kraj sistema koji uzima zdravo za gotovo njihovu vojnu službu i ekonomski doprinos uz davanje prednosti ultraortodoksnim Jevrejima.
Versko izuzeće datira još od osnivanja Izraela, što je kompromis koji je prvi premijer zemlje David Ben Gurion napravio sa ultraortodoksnim liderima. Ali, ono što je nekada bilo marginalno stanovništvo naglo je poraslo, čineći izuzeće pitanjem koje izaziva ogromne podele u izraelskom društvu.
Mnogi ultraortodoksni Jevreji nastavljaju da primaju državne stipendije u odraslom dobu, izbegavajući dobijanje plaćenih poslova da bi umesto toga nastavili sa redovnim verskim studijama. Ekonomisti su dugo upozoravali da je sistem neodrživ.
„Sledeća vlada će morati da održi razgovor o budućnosti odnosa ultraortodoksnih Jevreja prema državi. Sada, neće imati drugog izbora nego da učestvuju u tome. Neće se raditi samo o nacionalnoj službi mladića, već će morati da se pozabave i fundamentalnim pitanjima o obrazovanju i zapošljavanju“, napisao je komentator Anšel Fefer u izraelskom dnevniku „Harec“ koji je orijentisan ka levici.
Zajednica ultraortodoksnih Jevreja oštro je reagovala na polemiku u javnosti i mogućoj izmeni pravila koja su na snazi od osnivanja Izraela.
Arijeh Deri, šef ultraortodoksne stranke Šas, nazvao je odluku suda „neviđenim maltretiranjem učenika Tore u jevrejskoj državi“.
Ultraortodoksni Jevreji kažu da će integracija u vojsku ugroziti njihov način života star generacijama i da njihov pobožni način života i posvećenost poštovanju jevrejskih zapovesti štite Izrael isto koliko i jaka vojska. Iako je mali broj odlučio da služi vojsku, mnogi su se zakleli da će se boriti protiv bilo kakvog pokušaja da se ultraortodoksna zajednica primora na to.
„Bez Tore nemamo pravo da postojimo. Borićemo se na svaki način oko prava svakog Jevreja da proučava Toru i nećemo praviti kompromise u vezi sa tim“, poručili su iz ultraortodoksne partije Ujedinjeni judaizam Tore.
Benjamin Netanjahu, izraelski premijer sa najdužim stažom, poznat je kao „političar koji preživljava sve“. Ali, njegov manevarski prostor sada je ograničen.
Obećavajući da će nastaviti sa ratom koji je naneo štetu izraelskoj ekonomiji i tražio mnogo od njenih vojnika i rezervista, Netanjahu bi mogao da izgubi podršku više centrističkih elemenata svoje krhke vlade nacionalnog jedinstva ako pokuša da sačuva izuzeće za ultraortodoksne Jevreje.
Centristi u njegovom krhkom Ratnom kabinetu, obojica bivši generali, insistirali su da svi sektori izraelskog društva daju jednak doprinos. Jedan od njih – Beni Ganc, zapretio je da će dati ostavku što je korak koji bi destabilizovao ključno telo koje donosi odluke u osetljivom trenutku rata.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
1
Ali, moćni blok ultraortodoksnih partija – dugogodišnjih Netanjahuovih partnera, želi da se nastavi sa pravilima koja su na snazi decenijama.
Ultraortodoksne stranke nisu rekle šta će učiniti ako izgube preferencijalni status. Ali ako odluče da napuste vladu, koalicija bi se gotovo sigurno raspala i zemlja bi mogla biti primorana na nove izbore.
Pored toga, Netanjahu se suočava sa sve većim nezadovoljstvom Izraelaca zbog činjenice da taoci koje je uzeo Hamas u napadu 7. oktobra još nisu oslobođeni.
Izraelci, na hiljade njih, izašli su na ulice kako bi protestovali protiv desničarske vlade premijera Netanahua.
Tražili su prevremene izbore i puštanje na slobodu preostalih talaca koje drži Hamas u Pojasu Gaze.
BONUS VIDEO Izraelski političar za N1: Netanjahu ne bi trebalo da je premijer